Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Crna Gora se polako privikava na česte promene vlada. Mogla bi se navići i na česte promene skupštine. Mogla bi ući i u period permanentnih izbora. U tom slučaju bi političari konačno imali svoj vlastiti cirkus, a građane će visoka cena karata za te predstave zasigurno odvesti do prosjačkog štapa. Ma koje nacionalnosti bili
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima: dvocifrena inflacija, nedostatak energenata, uspešno sopstveno upucavanje u nogu onesposobljavanjem EPS-a, vraćanje dugova... Srećom, tu su predsednik države da umiruje javnost kako će sve biti u redu i guvernerka NBS da ga uveseljava
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Nastavnici izbegavaju da budu odeljenske starešine zato što za izuzetno naporan i odgovoran posao mogu da dobiju samo 2000 dinara. Prvog septembra prosvetari štrajkuju ne bi li skrenuli pažnju države na male plate i ostale višegodišnje probleme
Pripadnici Narodnih patrola naslikali su u centru Beograda mural posvećen ubijenoj Dariji Duginoj. Ovo je još jedan mural solidarnosti sa ruskom agresijom na Ukrajinu na ulicama Beograda
Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300
Pojedine evropske države traže ukidanje izdavanja viza za sve ruske državljane. O predlogu će se razmatrati krajem avgusta, mada je mala verovatnoća da će biti usvojen. Iz EU stižu različite poruke, ali su SAD odlučno protiv
Predsednik je najavio da će Srbija od 1. novembra biti pod sankcijama za naftu. Objašnjenje vlasti šta to znači, još uvek nije stiglo. Stručnjaci veruju da su predsednikove reči još jedno dizanje panike, jer za Srbiju problem nije nabavka nafte već gasa. Nafte će kažu biti, samo je pitanje po kojoj ceni.
Ruski nacionalisti pozivaju na nove napade na Ukrajinu, kao osvetu za ubistvo Darje Dugine. Ruska Federalna sigurnosna služba smatra da je počinilac Ukrajinac koji je nakon ubistva napustio Rusiju preko Estonije
U poslednje vreme primetni su komentari vlasti o propuštenoj prilici da se eksploatiše litijuma, što liči na vraćanje ugovora sa Rio Tintom. Očigledno da postoje obaveze vlasti prema ovoj kompaniji, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta. Naglašava da Srbiji umesto meda i malina, nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković u junu je prihvatio poziv da dođe u Moskvu, ali umesto njega odleteo je Vulin. Zašto ministar policije razgovara o diplomatskim pitanjima - da li zbog njegove rusofilije, ili pak želje Beograda da se dodvori Kremlju
Programi „Dana Amerike“ u Narodnoj skupštini i Muzeju savremene umetnosti su prilika da obnovimo svoja znanja o vezama u američkoj i srpskoj istoriji i kulturi, ali i prilika za pitanja o pravcima razvijanja naših budućih odnosa
Srpski mediji prenose da će suđenje hrvatskim pilotima za ratne zločine tokom „Oluje“ početi uskoro. Formalno srpske vlasti o tome nisu obavestile ni domaću javnost, ali ni hrvatske pravosudne organe. I kad ih obaveste, Hrvati optužnicu neće prihvatiti i uradiće sve da zaštite svoje građane. Veruju da se Srbija igra Haškog tribunala
Vučić želi da ostavi utisak da je svojom odlučnošću sprečio paljevine i pogrome. Tek kad je on zapretio i podviknuo, NATO se uzeo u pamet. Dakle, nova parola glasi: „Što me pitate za tablice, kad sam spasao mir i naš narod na Kosovu“
Jedini cilj prištinskog režima je pogrom i progon Srba na Kosovu, a on to neće ni po koju cenu da dozvoli. Nada se još nekom kompromisu u poslednji čas, ali Aljbin Kurti neće ni da čuje za pomirljiva rešenja, on insistira na registarskim tablicama na kojima piše RKS – "Republika Kosovo" i da Srbi koji žive na Kosovu imaju lična dokumenta koja izdaje takozvana RKS. Jedini cilj prištinskog režima je, zapravo, da istrebi Srbe sa Kosova i Metohije
Registarske tablice i kosovski dokumenti su “samo izgovor vlasti u Prištini sa se proteraju Srbi i izbegne formiranje Zajednice srpskih opština”
Kancelarija za informisanje štaba KFOR-a saopštila je da je povećan broj vojnika u blizini prelaza Jarinje i Brnjak. Međunarodne vojne mirovne snage su spremne da intervenišu u slučaju da dođe do konfrontacije lokalnih Srba i kosovske policije. KFOR je apelovao na "sve strane" da se uzdrže od jednostranih akcija i nasilja
Manjine nestaju brže od većinskog naroda uglavnom zbog starosti i iseljavanja, pa se očekuje da će ovogodišnji popis stanovništva pokazati da je multikulturalni karakter Vojvodine smanjen
Zbog slabog dotoka vode Dunavom, koji je namanji u proteklih deset godina, značajno je smanjena proizvodnja električne energije na Hidroelektrani (HE) Đerdap
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
Pisma sakupjena u ovoj knjizi su nastavak književnosti drugim sredstvima. Uostalom, život Danila Kiša, čak i u najtežim trenucima, kao da nije drugo do niz književnih detalja, niska motiva u kojima se kriju čitavi romani, kao kada piscu, već jako načetom bolešću, posle terevenke u Dubrovniku i, kako kaže u jednom pismu, u pokušaju da nadglasa loše sviranje, otkaže glasna žica
Razgovori se nastavljaju. Na stolu su pitanja registarskih tablica i ulazno/izlaznih dokumenata kao i dalji koraci na postizanju sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova. Beograd je ponudio dva rešenja za pitanja tablica, Kurti je oba odbio. Kosovo je sa svoje ponudilo elemente za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa u čijem središtu je međusobno priznanje
Srbija će emitovati dugoročne državne hartije od vrednosti ukupnog iznosa od 340 miliona evra, objavila je danas „Nova ekonomija“ pozivajući se na odluke Vlade u koje je imala uvid. Obveznice će se prodavati putem direktne pogodbe sa kvalifikovanim investitorom
U ponedaljak 22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština
Do kompromisa se u četvrtak nakon pet sati razgovora nije došlo. Razgovori će biti nastavljeni narednih dana. Sastanak je više bio krizni menadžment nego redovan susret u okviru Dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
