Nuspojave
Rasterećen čovek
Tek što smo, ne bez zadovoljstva, dijagnostifikovali povratak politike u Srbiju posle razornog skoro decenijskog izgnanstva, tenkovi i bombe na Kijev i Harkov kao da su ponovo vratili situaciju na fabričke postavke
Tek što smo, ne bez zadovoljstva, dijagnostifikovali povratak politike u Srbiju posle razornog skoro decenijskog izgnanstva, tenkovi i bombe na Kijev i Harkov kao da su ponovo vratili situaciju na fabričke postavke
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Dugogodišnji sukob Gorana Vesića i Aleksandra Šapića biće privremeno stavljen sa strane jer se ne sme dovesti u pitanje pobeda njihovog šefa Aleksandra Vučića, ali to ne znači da će on biti zaustavljen
Ne smeta mu Beograd na vodi, trudiće se da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu. Od Beograda želi da u sledećih nekoliko godina napravi „dobro i lepo mesto za život“. Nije ni rusofil, ni evrofanatik, ni evropskeptik. Zalaže se za „jednu maksimalno racionalnu politiku“. Predvodi listu za beogradske izbore Srpske napredne stranke (SNS) čiji je potpredsednik postao prošle godine. Onaj drugi Aleksandar još uvek okleva da ga zvanično istakne kao kandidata za gradonačelnika Beograda
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Zna se da su ovlašćenja predsednika Republike ograničena i mahom reprezentativna, da nas je malo koji bi ih mogli celovito i tačno pobrojati. U sećanje dolazi nekakva dodela odlikovanja, primanje ambasadorskih akreditiva, specijalna ovlašćenja u nekim dramatičnim situacijama... Ali, sigurno ne raspolaganje budžetskim novcem. Bar ne u redovnim prilikama
Tviter spejsovi su nov način komunikacije na verovatno najotrovnijoj društvenoj mreži na svetu. Sada kad su ih političari otkrili, zanimljivi su i medijima. Ali, da li su relevantni? I da li je Tviter ikada bio važan za bilo šta
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa