Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Njujorku će biti sahranjen glumac Džejms Gandolfini koji je umro u Rimu osam dana ranije. Mada je sarađivao sa nekim od ključnih filmskih režisera našeg doba, od Sidni Lameta do braće Koen, Gandolfini će prvenstveno biti upamćen po televizijskoj ulozi mafijaškog bossa Tonija Soprana
Dok traju pripreme za obeležavanje sto godina od Sarajevskog atentata, predstava Martina Kušeja urađena na osnovu tri Krležine drame u produkciji Bečkog pozorišnog festivala, podseća na istorijske okolnosti u kojima se on zbio, a koje mnogi revizionistički raspoloženi tumači Prvog svetskog rata rado ignorišu: monarhija je pre rata bila u dubokoj moralnoj i idejnoj krizi, bez smisla za realnost ili vizije budućnosti, a južnoslovenski narodi se nakon rata nisu tek slučajno našli u zajedničkoj državi, nego su decenijama, tražeći odgovore na zajedničke probleme, imali slične težnje
"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"
Dejan Pavićević, oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini (B92)
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"
Dok predstavnici međunarodnih snaga pakuju kofere, sve je više žrtava. Kraj sukoba se ni ne nazire
Iran je još jednom iznenadio svet: na predsedničkim izborima ubedljivo je pobedio umereni reformista Hasan Rohani, koji je još u prvom krugu osvojio 50,68 odsto glasova. Rohanijevo ime je zaokružilo čak 18,6 miliona Iranaca. Ali, da li će njegova pobeda nešto da promeni
Odlukom da preko noći ugasi državnu radio-televiziju ERT premijer Antonis Samaras navukao je na sebe nove proteste u zemlji i salvu kritika iz inostranstva. Grčka opozicija najavljuje borbu do kraja
Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata
Ploče The Doorsa deo su obavezne lektire odrastanja, već decenijama. Autobiografija Reja Manzareka postala je odnedavno dostupna na našem tržištu, dodajući još nekoliko suštinski važnih stranica ovom nasleđu, baš pre nego što je on sam sklopio svoju knjigu
Hrišćanin se bar teši i hrabri znajući da Crkva neće propasti. Ali ima li utehe za rodoljuba?
Od trenutka kada su upravljanje nad zemljom preuzeli Nikolić i Vučić, pisanje tabloida u potpunom je skladu s njihovim trenutnim političkim potrebama i interesima. Čiji se sve i kakvi interesi tu prelamaju i sukobljavaju
Intervju: Dragan Đilas, VREME 1171
Država i mali akcionari Luke mogli su da odbiju ponuđenu cenu od 800 dinara za akciju Luke, ali nisu. Da li bi se drugačijim postupcima uhapšenih, Luka prodala po višoj ceni, nikada se neće saznati, no, to je ono za šta se terete
Direktiva partijskog vrha Istočne Nemačke je glasila: povećati normu kao rođendanski poklon predsedniku Valteru Ulbrihtu. U Berlinu su se 17. juna 1953. radnici pobunili, protest se proširio na čitavu zemlju, stotine hiljada ljudi zahtevalo je promene političkog sistema. Bio je to prvi ustanak u jednoj zemlji realnog socijalizma. Pregazili su ga tenkovi
Pre nepunih mesec dana, tačnije 23. maja, krakovska izdavačka kuća Wydawnictwo Literackie objavila je novu, dosad nepoznatu, knjigu Vitolda Gombroviča pod naslovom Kronos. Reč je o svojevrsnom apendiksu famoznom Gombrovičevom Dnevniku, čiji se kompletan prevod na srpski u jednom tomu pojavio prošle godine u izdanju Službenog glasnika. Kronos je poslednje parče u arhipelagu Gombrovičeve dnevničke proze, parče najintimnije i najkontroverznije
Džeparoši nisu isto što i razbojnici, uglavnom nisu nasilni i mahom se drže sive zone sitnih krađa i prevara. Uzimajući u obzir rizike "posla" i stres koji se tu javlja, teško je poverovati da zaista vole da kradu. Pre će biti da im je izbor drastično sužen
Ispada da će "ceh antikriznog paketa" platiti najviše železničari, seljaci i "hronični stečajci", kao i radnici u privatnim preduzećima, dok se javnom privrednom sektoru zasad samo preti većom kontrolom
Ovo jedan je od predmeta na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije; kasnije se slučaj Luke našao na spisku Evropske komisije, koja je tražila da se preispitaju 24 privatizacije
Suština je da imate kvalitet u parlamentu i da imate stvarno reprezente političke volje građana, da ti ljudi stvarno nekoga predstavljaju. Ovako imate situaciju da su u parlamentu ljudi koji ne bi osvojili ni deset glasova, a sede u parlamentu zato što je neko lepio plakate, vozio predsednika stranke, pa mu vi vraćate uslugu koju vam je učinio...
Razorna kombinacija slabe države i raširene političke korupcije bazira se na razuđenoj državnoj intervenciji, bez čvrstog institucionalnog okvira i preciznih pravila igre, kontrole javnih finansija i efektivnog antimonopolskog zakonodavstva i prakse. Politička korupcija i slaba država su zapravo dva lica iste medalje. Nema konsolidovanja demokratije bez raskida sa podaničkim mentalitetom i populističkom političkom kulturom
Dok su ovi naši trtljali o lideru u regionu, on je, Ivica Todorić, definitivno lider u regionu: kupujemo manje više sve njegovo i kad nismo svesni toga, a ubuduće će toga biti sve više. Todorićev bauk kruži Srbijom, ali njemu ovdašnje ekonomske patriote mogu da pljunu pod prozor. To je sad evropska firma. Evo kako je, pre godinu dana, opisan uspon porodice Todorić i kakva je uloga hrvatske države bila u tome
U četvrt veka svog prisustva na sceni, Uroš je Đurić izgradio "lik i delo" koji se prirodno prožimaju, i koji tvore jednu od najosebujnijih umetničkih pojava današnjice
Jedan "običan" rok koncert pretvorio se u mitopejsku bahanaliju; nadnaravna bića i realni likovi – kao u nekom Šekspirovom komadu – zaigrali su ritualne plesove, vremenska strela je promenila smer i poletela unazad, uspomene i realne činjenice pomešale se na neshvatljiv način, Džems Din i Ljuba Vrapče su se odnekud pojavili i šaputali mi nešto na uvo, Holden Kolfild i Aljoša Karamazov su mi davali neke znake sa balkona amsterdamskog kluba Paradiso. Haos, ludilo, vrh, umetnost, rokenrol!
Sedma umetnost se tokom XX veka razvijala delom kao umetnička forma, naročito u Evropi, a delom kao industrija, preko Atlantika. Televizija se, s druge strane, nikada nije ni trudila (ili tek incidentno) da proizvede fikciju sa umetničkim pretenzijama. Sve donedavno.
