Peta u nizu tribina kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja održana je u Obrenovcu. O tome kolika je snaga društvenih mreža razgovarali su Jovana Gligorijević, Marko Marjanović, Tibor Jona i Goran Ješić. Tribinu je moderirao Zoran Stanojević
Anđelka i Andrija, možda bez prvobitne namere, pokazali su da ovde ima dovoljno publike za pristojan i duhovit urbani TV program. Možda nam se dese izbori, a ja ne bih mogao sa sigurnošću da kažem za koga bi glasali likovi u seriji, što opet podseća na "Vruć vetar" ili "Pozorište u kući". Zamislite, tokom serija se nigde nije pominjala KPJ, pa što bi onda danas stranke bile tema kod Andrije i Anđelke
Kao nikada u poslednjih nekoliko decenija, u Siriji se na malom prostoru sukobljavaju interesi brojnih moćnih država – Amerike, Britanije, Francuske, Turske, Rusije, Irana, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela. Lokalni rat odavno se pretvorio u globalno odmeravanje snaga
Ako se pokaže tačnim da je Vučić nasankan u Smederevu i da je druga peć upaljena da bi se ugasila prva – a on održao rodoljubivi govor o tome kako se kali čelik – stvar postaje potpuno zabrinjavajuća. On je izmanipulisan čovek
Kad se očekivalo da i Dačić gospodin pusti glas, toga ne bilo, bez da namesti nameštenu kosu, pravilno se prekrsti desnom, i pravilno i tri puta poljubi Rusa, i isto tako i toliko Narodnog poslanika
Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izglasana je nova Agenda UN 2015–2030. Ona je prirodni nastavak Milenijumskih ciljeva 2000–2015. i sastoji se od 17 razvojnih ciljeva koji obavezuju sve članice UN
Poslednji teroristički napad u Turskoj komplikuje krvave odnose Ankare s Kurdima i upozorava da Islamska država širi zonu svog delovanja i na Anadoliju
Dve upravo objavljene knjige posvećene životu i delu kraljice Natalije Obrenović vraćaju u fokus kako njenu sudbinu tako i istorijske i kulturne prilike u Srbiji poslednjih decenija XIX veka
Neprijatno me iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti
Cvetići, leptirići i ušećereni stil pisanja Mirjane Marković ne iznenađuju nikoga ko prati pisanje ove autorke još iz vremena kolumni u "Dugi" ili objavljivanja knjige "Dan i noć". Nikog ne čudi ni njena apsolutno iskrivljena slika realnosti i događaja koji su doveli do pada režima njenog muža Slobodana Miloševića. Ono što, međutim, beskonačno vređa, jeste to što Mirjana Marković, koja se od 2003. nalazi u bekstvu, nikako da "začepi" i ostavi na miru sve pobijene, osakaćene, prognane, opljačkane, osiromašene i sluđene od života pod režimom njenim i njenog muža
Zašto otići i zašto se (ne) vratiti? Koliko je mladih ljudi sada u Nemačkoj, šta mogu da učine sa tim iskustvom u Srbiji i koji su problemi povratnika
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Elbasanu će biti odigrana fudbalska utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije. U danima kad su ovakve utakmice događaji visokog rizika, čak i kada, barem za jednu od strana, nemaju nikakav rezultatski značaj, korisno je prisetiti se istorijskih figura koje spajaju srpsku i albansku tradiciju. Takva je figura Skenderbeg
Sve se češće čuje da izbegličku krizu u Evropi treba rešiti na njenom izvoru – u Siriji. Sudeći po tome da tamo shodno svojim interesima iz vazduha bombarduju SAD, Francuska, Turska i Rusija, dok se na zemlji ne zna ko se sa kime bori protiv koga, talasi izbeglica će i dalje hrliti ka Evropi. Već sada narastajuće tenzije, nesuglasice zbog toga što Evropska komisija nameće obavezujuće izbegličke kvote i razmimoilaženja oko sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u Siriji, ozbiljno ugrožavaju i inače finansijskom i dužničkom krizom ugroženo jedinstvo Evropske unije
Zapad se ljuti zbog početka ruske vazdušne kampanje u Siriji, mada SAD i Francuska već uveliko na sirijskoj teritoriji intervenišu protiv Islamske države ne pitajući nikoga. U igri su još i Iran, Irak, Saudijska Arabija i Turska, svi, manje ili više, u dvostrukim ulogama
Da bi se tvrdnje o nezakonitom prisluškivanju iole ozbiljno proverile, bilo bi potrebno posetiti sve državne organe koji imaju mogućnost presretanja komunikacija, pristupiti elektronskim tragovima o presretanju komunikacija pa to uporediti sa podacima koje bi istovremeno trebalo uzeti od operatera. Trebalo bi, dalje, pričati sa raznim ljudima unutar službi, pri čemu bi oni morali da znaju da će, ukoliko kažu nešto što odudara od informacije koju je dao njihov šef, imati potpunu zaštitu. I opet stopostotne garancije ne bi moglo da bude
Koliko sam puta čuo mudroliju da nije bilo šestog oktobra: stilska figura nepogrešivo pronalazi buduće svoje čuvare i korisnike, i svako od njih nudi je publici kao svoje vlastito otkriće
Izložba naslovljena Dvadeset lakih komada ima za temu lični pogled italijanskog strip publiciste Andree Placija na stripove inspirisane muzikom
Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom
Učesnici u razgovoru na trećem u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Mita Boarov, Miloš Vasić i Teofil Pančić. Razgovor je vodila Lila Radonjić
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"
Ispred zgrade Pošte u kojoj je i Mesna zajednica Dolovo, na travnjaku između trotoara i kolovoza – vetro-generator, maketa doduše: postavljena je u vreme kad je projekat tek najavljivan. Velika je euforija bila tad, pričalo se o novim radnim mestima, procvatu Dolova, ne samo Dolova, nego i svih okolnih mesta, svetloj budućnosti odmah tu i samo što nije. Elisu nije pokretao vetar koji tu povazdan duva, već mali elektromotor. Propeler odavno miruje: neko je odneo motor
Da bi uspelo stvaranje veštačkog demona "mračnih dvehiljaditih", prvo je moralo da bude potisnuto sećanje na gusti mrak devedesetih
