"Znate li koja se stranka najveći broj puta obraćala povereniku i u čiju korist je poverenik doneo najviše rešenja? Srpska napredna stranka. I dan-danas drži taj rekord iako već šest godina ne podnosi žalbe nego podriva poverenika i zakon"
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
Fantastičan paravan za svaku zamislivu i nezamislivu malverzaciju sa parama iz budžeta u Srbiji ima od juče svoje ime – javni interes
Svi mi direktno dotiramo lične, vanzakonske i vanustavne potrebe građanina-uzurpatora koji razvlači naše pare nizašta
"Ja volim Srbiju, zemlju koja mi je nakon Oluje i progona iz Hrvatske dala dom, dala državljanstvo, šansu da se odškolujem, zaposlim. I zato, sve što radim profesionalno je moj mali pokušaj da za to vratim. I vraćaću dok me bude. Srbija je moja zemlja"
O velikoj naučnoj temi, u monografiji Prvi svetski rat, veliki ilustrovani vodič, priča se onako kako to rade poznati televizijski dokumentarni programi
Prva retrospektiva Ilije Šoškića na postjugoslovenskom prostoru "Akcione forme" odjeknula je u medijima iz više razloga. Reč je o umetniku koji je nedovoljno poznat široj publici, a čiji život i stvaralaštvo u stručnoj stvarnosti imaju status mita
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
Istraživanje Pju centra ukazuje da je ksenofobija veća u istočnoj, "novoj Evropi" nego u "staroj", zapadnoj Evropi, što ne znači da tamo nema indicija o značajnom nivou etničkih neprijateljstava
Opasnost, neizvesnost, gubitak kontrole nad sopstvenim životom i životom sopstvene dece ostavljaju dubok trag na roditelje koji su svoju decu uprkos svim opasnostima poveli ka boljem životu u Evropi. To je grupa kojoj najčešće nedostaje prava psihološka podrška
"Neistinite su moje informacije koje sam izneo tokom drugog dana posete Hrvatskoj u Vrginmostu 13. februara 2018. kada sam rekao da su novinari televizije N1 izmislili da sam u govoru u Glini 1995. pominjao Veliku Srbiju i tvrdio da toga u govoru nema." —Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Dnevnika na TV N1 21. jula 2019. po presudi Apelacionog suda u Beogradu
"U slučaju dodatne desničarske radikalizacije čitavog kontinenta, a onda i Srbije gde će se Vučić svakako truditi da ne izostane, sasvim je moguće da će Šešelj sa svojom strankom dobiti ulogu egzekutora ne samo političkog, nego i fizičkog; to je, uostalom, i bio devedesetih godina prošlog stoleća", kaže za "Vreme" sociolog Jovo Bakić. "Možemo se samo nadati i boriti da do toga ne dođe"
Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine predviđena je mogućnost podnošenja specifične vrste tužbe koju može podneti jedno ili više lica u situacijama kada opasnost preti jednom ili većem broju lica. U pravnoj literaturi, ova tužba poznatija je kao "ekološka tužba". Iako mogućnost podnošenja ekološke tužbe postoji već 40 godina, dosadašnja sudska praksa ne beleži nijedan ovakav slučaj
Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra
1. decembar 2018. godine, Kombank dvorana, Beograd
Skandal sa zabranom ulaska za građane Srbije pokazuje koliko su poremećeni odnosi dve države i koliko je Crna Gora nesigurna u ono što jeste uprkos napretku na evropskom putu i članstvu u NATO-u
Dok starešine i vojnici prave selfije sa slikama Aleksandra Vučića okačenim po kantinama Vojne ustanove "Dedinje", Vojska Srbije se sprema za veliku vežbu pošto je izostala parada usled nedolaska Vladimira Putina u Beograd. Mada je u početku bilo zamišljeno da se održi na četiri lokacije sa nekoliko hiljada vojnika i brojnom tehnikom posle velike vojne vežba u Hrvatskoj na 11 lokacija i sa 5.500 ljudi, Srbija je odlučila da "pokaže zube" – broj učesnika naših manevara podignut je na 8.000, a lokacija na deset
Petorica ljudi sumnjivih kvaliteta napali su dvojicu vranjskih advokata. I krivi su advokati, nema druge. Možda još uvek ima onih koji veruju u Deda Mraza, ali, treba se nadati, u Vranju ih ima sasvim malo
"Dve trećine mladih ne smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja. Ali, kada razmišljaju o demokratiji, oni je ne povezuju sa temeljnim demokratskim vrednostima već stanje u zemlji vezuju za razočaranost rezultatima svih vlada koje su došle posle Petog oktobra"
Ova misterija će na Besnoj Kobili još dugo biti tema razgovora gostiju i seljaka u Krivoj Feji gde živi nekoliko stotina uglavnom starijih stanovnika
Nema tog trika koji nije dobrodošao u svrhu povećanja popularnosti, a ovo, barem meni, liči na gest političara kome su oni što ga svaki dan mere dojavili da se broj pozitivnih ocena (oko 38 odsto) opasno primakao broju negativnih ocena (32 odsto)
Zabluda da je moguć javni umetnički čin, ili akt građanskog i esnafskog protesta koji "nije politički" izvire iz sasvim pogrešnog shvatanja pojma političkog
Ovog petka navršilo se 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Mesec-dva pre smrti, veliki pisac predao je rukopise i štampane tekstove za Knjigu o Mikelanđelu glavnom uredniku tadašnje izdavačke kuće "Nolit" Milošu Stamboliću, a on ih je poverio na priređivanje Nikoli Bertolinu. "Knjigu sam spajao od delova tekstova koje mi je ostavio Crnjanski, a ostavio je haos – stranice sa istom paginacijom, više varijanti jednog te istog teksta, sve to je utrpao u dve kutije za košulje – birao sam pasus odavde, pasus odande i tako komponovao", ispričao je Bertolino u tekstu o beogradskom nadrealizmu objavljenom u "Vremenu" broj 639. Nikola Bertolino se nikad nije sreo s Crnjanskim, pa ipak...
Slavko i Ivo Goldštajn ispisuju biografiju Josipa Broza uz svu neophodnu istoričarsku aparaturu, ali stilom pripovednim, prozračnim, savršeno prohodnim
Pozorišne premijere u Kruševcu i Nišu o ljudima koji poživinče, i o dvema velikim i jednoj budućoj umetnici
"U Hrvatskoj puno više ljudi dođe na koncert Nicka Cavea, nego na protest protiv, npr. Istanbulske konvencije. Iako za koncert moraju platiti kartu, a na prosvjed ih besplatno voze autobusima, daju im obrok i još ih voze nakon toga u IKEU u šoping"
