Dokumenti

Briselski sporazum: Šta su tačno potpisali Beograd i Priština

U ponedaljak  22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština

Komentar nedelje

Pokretno dno: Režimska odmazda nad Zdravkom Ponošem

Vredi li se još jednom zapitati u šta su to Vučić, Vulin, Gašić, Brnabić, Vučević i ekipa pretvorili Srbiju? Vredi li po ko zna koji put meriti dubinu moralnog ponora naprednjačkog režima? Pokušaj sprečavanja građanina Srbije da uđe u zemlju kao sumnjiv i nepoželjan, svedočanstvo je beščašća bez presedana

U novom broju

Barikade 2011-2022: Kako su najavljivane “Oluje” na Kosovu

Godinama srpski političari prete „Olujom“ na Kosovu. Sa tim je počeo je Ivica Dačić još 2011. godine, a nastavio Aleksandar Vučić kome je kosovska „Oluja“ postala jedna od ključnih reči

Vesti

Batrovci: Zdravka Ponoša zadžala srpska granična policija

Ponoš, koji se sa porodicom vraća iz Hrvatske, kaže da mu je rečeno da ne može da uđe u Srbiju dok sa njim razgovor ne obave pripadnici Bezbednosno informativne agencije. Posle nekog vremena mu je vraćen pasoš, a da ga BIA nije saslušavala

Vesti

Duško Vujošević: SNS je zlo i zlo je sve što kažu

Na napade režimskih taboida da je „pljunuo po Srbiji“ u jednom razgovoru sa hrvatskim medijima govoreći o rspadu Jugoslavije, proslavlejni košarkaški trener je odgovorio da je izvrtanje njegovih reči poslužilo "kvazipatriotama da i danas dele lekcije o patriotizmu", ali da nije vreme za ovakve polemike dok razgovor vode „Kurti i Murti"

Vesti

Prva runda razgovora u Briselu: Vučić hitno u nedelju sa Srbima sa Kosova 

Prva runda nastavka dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu je završena. U toku su odvojeni sastanci sprskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom. Ishodi sastanaka još uvek su nepoznati, a Vučić je već sa liderima Srba sa severa Kosova zakazao „hitan sastanak u nedelju“.

U novom broju

Čekajući novog premijera: Vučićeva sedma vlada

Ana Brnabić je dokaz da predsednik Vlade može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor i bukvalno broj dva u Srpskoj naprednoj stranci, ako tako nešto uopšte postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Aleksandru Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele

TV manijak

Logika apsurda

Kako da građani znaju za proteste “nezadovoljnih poljoprivrednika” kada se samo nekoliko medija bavilo ovom temom? Vesti o protestima poljoprivrednika su marginalizovane, na 15. strani novina, blokiran je put do Pančeva, a nevidljivi su traktori u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Požarevcu

Nuspojave

Traktorski imperativ

Ako hoćeš da u tvojoj zemlji nešto bude “kao u normalnoj zemlji”, jedini pouzdan način da to ostvariš jeste da učiniš sve što je u tvojoj moći da tvoja zemlja postane baš to: normalna zemlja

Čekanje na novog predsednika Vlade

Vučićeva sedma vlada

Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele

Prikaz “novoproizvedenog naoružanja i vojne opreme”

Opštevojna obmana

Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena

Intervju: Goran Ješić, ekspert za poljoprivredu

Da je sreće, svaki bi građanin podržao paore

“Aleksandar Vučić je fabrici guma ‘Tojo tajers’ u Inđiji dao 130 miliona evra subvencija, ‘UBM feedu’ bezmalo 40 miliona evra, a takvih fabrika koje su dobile slične subvencije ima mnogo u Srbiji. Hoće da pravi nacionalni stadion koji košta 400 miliona evra. EPS mu je rasturen i tamo ulažemo ogroman novac iz budžeta. Plaćamo 600 miliona evra prenos Premijer lige. Ne možeš da kažeš da za poljoprivrednike nemaš 50 miliona evra, a da ovako idiotski trošiš novac iz budžeta”

Raiffeisen banka

Najbolja digitalna banka u segmentu poslovanja sa stanovništvom u Srbiji

Renomirani svetski finansijski magazin “Global Finance” proglasio je Raiffeisen banku “Najboljom digitalnom bankom u segmentu poslovanja sa stanovništvom” u Srbiji (Best Digital Consumer Bank in Serbia). Ovo je treća titula koju banka dobija od prestižnih magazina za svoja dostignuća na polju digitalizacije u bankarstvu

Nakon tragičnog masovnog zločina u cetinjskom naselju Medovina

Muk u Crnoj Gori

U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca

Srpski pečalbari nasušna potreba za hrvatski turizam

Rado Srbin ide u konobare na Jadranu

Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”

Od barikada 2011. do barikada 2022. godine

Kako su najavljivane “Oluje” na Kosovu

Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”

Demografija, razvoj i politika

Tajvanska kanasta

Tajvan je u kratkom vremenskom periodu prešao put od zemlje sa izuzetno visokom stopom ukupnog fertiliteta (SUF) od preko sedmoro rođene dece po ženi sa početka pedesetih godina prošlog veka, do pada ispod stope proste reprodukcije stanovništva, koja u teoriji zahteva najmanje 2,1 rođeno dete po ženi

Besmrtan u Aušvicu

Klima

Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

Ukrajinski front

Težak pozicioni rat

Ofanzive i kontraofanzive su jedna od stalnih medijskih tema, ali leto će proći i obe strane ostaće manje-više tamo gde su bile. Problem koji pokušava da se reši je popuna živom silom, i to će najbolje ukazati na stvarne pripreme za nešto veće. Za početak, nema preduslova za narastanje snaga jer obe strane jedva drže sadašnju popunu jedinica

Salman Rušdi i fatva: “Odapeta strela” na cilju

Sloboda govora i sloboda života

Nastavljajući da piše i da govori, Rušdi je, zapravo, pružio najistrajniji otpor svakom posezanju za slobodom govora, slobodom pisanja i slobodom mašte. Cena koju je pritom plaćao čini taj otpor dostojnim najviših razloga književnosti. “Sloboda govora je sam život”, kaže Rušdi, naglašavajući da ta sloboda ne sme da poznaje izuzetke: “Onog trenutka kada proglasite skup ideja imunim na kritiku, satiru, podsmeh ili prezir, sloboda misli postaje nemoguća”

dokumenta 15 – Kasel, 2022.

Humor, darežljivost i pirinač s kandžama

U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka

Epistole

Nastavak književnosti drugim sredstvima

Danilo Kiš: Iz prepiske; priredila Mirjana Miočinović; Arhipelag, Beograd, 2021.

Novi album: Beyoncé – Renaissance

Pravda za Bijonse

Bijonse sa Renaissance ispravlja krivu Drinu hiljadugodišnjeg muško-ženskog nadmetanja i nadmudrivanja, ali tako da se posledice ukazuju kao zamašno dalekosežnije nego što bi ijedna bela pop heroina mogla ovog časa da proizvede

Susreti

Prvi put na Kosovu

Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude

Aleks Džons: Uspon i pad kralja laži

Lice zla pred sudom pravde

Ako neko misli da je cela priča o Aleksu Džonsu nevažna za Srbiju, dužni smo da podsetimo da on zapravo služi kao inspiracija i ovdašnjim teoretičarima zavera i nadrilekarima, poput Miroljuba Petrovića, kome je nedavno počelo suđenje zbog nadrilekarstva, po tužbi porodice mladića preminulog od kancera

Bosna i Hercegovina

Suđenje za zločine u Dobrovoljačkoj: Ulica podela i optužbi

Pred Sudom Bosne i Hercegovine 21. septembra počeće glavni pretres u predmetu koji se vodi protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera BiH zbog sumnje da su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine u Sarajevu. I posle trideset godina Dobrovoljačka je jedna od „glavnih ulica podela“ između Srba i Bošnjaka, a sud bi konačno trebalo da utvrdi čija je interpretacija ispravna