U konkurenciji sa poplavama, štrajkovima, najavom "vruće jeseni" i godišnjicom vlade Srbije, srpski sport kroz takmičenja "druge kategorije" i sporadične skandale pokušava da se nametne kao važna stvar u životima građana
Ko će u ovoj drami imati jače živce i snažnije noge, da li je iskustvo koje poseduje Lens Armstrong dovoljno za pobedu ili će mladost Alberta Kontadora trijumfovati ovaj put? Na ova i na mnoga druga pitanja dobićemo odgovor tačno 26. jula kada vozači prođu kroz cilj na Jelisejskim poljima u Parizu. Do tada smo u prilici da predstojeće tri nedelje jula uživamo u biciklističkom trkanju kroz predivne kadrove Francuske
"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
Da li je globalno informisanje u svom savremenim tehnološkim formatima zapečatilo sudbinu kratkotalasnog radija i da li je koncepcija takvih programa zrela za ropotarnicu istorije
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, a bivši ministar za infrastrukturu ("Pravda")
Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani
"Otpor u Iranu"; VREME 965
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
Iako su u Italiji političke strasti unutar vladajuće koalicije uzburkane, zbog svetske ekonomske krize i Berluskonijevih privatnih afera, prava kritika zapravo dolazi spolja. Strana štampa sa promenljivim stavom prati sapunsku operu o Berluskonijevim žurkama i ženama koje su, navodno, plaćene da ih posećuju. Haotična priprema samita G8 još je više uzdrmala već poljuljani ugled italijanskog premijera
Sve što se zbivalo proteklih dana, po opštoj oceni hrvatske javnosti, svedoči da je Sanader i na samoizabranom kraju svog drugog mandata jednako bahat i bezobrazan kao i na početku. Prvo, nije građanima objasnio zašto je baš sada gotova "njegova dionica". Drugo i još bezobraznije, zastupnicima u Saboru je poslao tek komad papira na kojem piše da on "podnosi ostavku" i ništa drugo, a nije se udostojio ni da se pojavi u tom istom "visokom domu", makar da im kaže: "Šta me gledate?"
Demokratski mejnstrim na vlasti pokazuje sve jaču tendenciju da svede bogatstvo kulturnih modela samo na dva: etno-tradicionalistički i japijevsko-tehnomenadžerski
"U parkiću, usred mraka"; VREME 964
"Protesti, žrtve i pretnje"; VREME 964
Simply Red, 26. VI, Kalemegdan;
BluesStock, 27. VI 2009, Dom omladine, Beograd
Oljini hepeninzi iz šezdesetih, skupljanje odbačenih predmeta, proglašavanje odbačenih i bezvrednih stvari za umetnička dela, igra sa lutkama kao umetnikovim dvojnicima, rituali spaljivanja dvojnika kao izraz samozaborava, sve je to bio doprinos podsmevanju životu kao otuđenom obliku nove Velike Igre moderne umetnosti. O tome treba razmišljati kada govorimo o Olji Ivanjicki, a ne o nekakvom lažnom glamuru, pomodarstvu, ili o tobožnjoj renesansi savremenog sveta. Nesposobnost tumačenja danas je odraz propasti znanja, invencije i imaginacije
Ovo je vešto sklopljena knjiga po uzoru na ukrštene reči Vladimira Nabokova. Tako su u ovoj verziji epilog i prolog lako zamenili mesta. I oseća se ta radost skladanja. Rimuju se esej i stih, pismo i ogledalo, mit o biblijskoj Lilit i kratka porodična povest. Rimuju se Jejts i Nabokov (štima to, štima), pa mit o Loliti i Lilit sa Kalenića na rolšulama
