Spomenik Zoranu Đinđiću

Kultura sećanja i politika zaborava

Postavljanje spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju i sve što se moglo čuti "povodom" i "oko" ovog spomenika, kao i napisi o inicijativi grada Cetinja da otkupi statuu Josipa Broza Tita iz Užica i prenese je u Crnu Goru, signaliziraju kulturu sećanja koje razvija srpsko društvo, danas i ovde. Kolektivna memorija, kako smo naučili od istoričara koji se ozbiljno bave pitanjem nacije, konstituiše bitan segment određenog nacionalnog identiteta; isto tako, segment tog identiteta čini i kolektivna amnezija

Izjava nedelje

„Učestvovanje u Partnerstvu za mir je kao učestvovanje u Kupu UEFA.“

Dušan Spasojević, pomoćnik ministra odbrane Srbije (B92)

Otapanje

Godišnjice – 250 godina od rođenja Vilijama Blejka

Vilijam Blejk, duh koji hoda

Blejkove slike mračne budućnosti, srećom, imaju svoju moćnu protivtežu u jasnoj, čistoj i neodoljivoj viziji slobode, koja prožima čitavo njegovo stvaralaštvo. Ta vizija je, čini se, ponajviše opčinila njegove sledbenike potkraj dvadesetog i na početku dvadeset prvog veka. Među njima su Džim Morison i Džim Džarmuš

Međunarodni terorizam

Al kaida ponovo preti

Treba naglasiti i to da se Al kaida umnogome promenila od 11. septembra 2001. godine. Ne samo što je postala manje centralizovana već je (zahvaljujući i ratu u Iraku) dobila nove mogućnosti i izgovore da proširi regrutovanje novih kadrova. Mnogi teroristi su stekli borbeno iskustvo u Iraku i vratili se u svoje zemlje, gde imaju nameru da to iskustvo primene i prenesu ga drugima. Razvoj interneta pružilo je Al kaidi i talibanima neslućene mogućnosti da šire svoju ideologiju, tako da se Al kaida pretvorila u jednu vrstu "terorističke franšize", jedne labave mreže čije delove je teško uočiti, a kamoli neutralisati. Sve to povećava rizik da neki od napada uspe. "Tačno je da su britanske službe učinile mnogo toga da otkriju i spreče nove napade, ali kada je reč o napadima s kraja juna, moramo priznati da su napadi u Londonu propali zbog grešaka terorista u pravljenju auto-bombi, a u Glazgovu nas je od tragedije spasla čista sreća, da se u trenutku udara niko nije nalazio na samom ulazu u aerodrom", objašnjava Roj Rem, bivši komandant specijalnih operacija Skotland jarda

Sid Baret i 40 godina Pink Flojda

Magično obično

Pre četiri decenije, jedan čovek, koji je umro pre godinu dana, izveo je jednu od najvećih kulturnih revolucija u okviru rokenrola. Vreme je da se kaže da Sid Baret nije samo ukleti genije iza veličanstvenosti ranog Pink Flojda

In memoriam – Ingmar Bergman (1918–2007)

Prizori iz podnošljivog pakla

Nečinjenje ustupaka nikome i ničemu, a najmanje sebi, načinilo ga je verovatno najvećim. Sa Bergmanom film je doživeo vrhunac. Posle Bergmana film je, ako ga još ima, nešto sasvim drugo

Simpsonovi na filmu

Porodica veličanstvenih

Obično se smatra da su Simpsonovi tipična srednjoamerička porodica. Međutim, postoje i škole mišljenja da je Homer Simpson srpskog porekla. Jedini, ali snažan dokaz za tu tvrdnju jesu njegova fizionomija i ponašanje: zadrigao, neobrijan, visi u kafani po ceo dan, radna etika mu je na nezavidnom nivou. Ne podnosi svog komšiju bez ikakvog razloga. Veruje u vaspitavanje batinama. Dijeta mu se sastoji isključivo od mesa i piva. Stomak dominira njegovom figurom. Pokazuje veliku netrpeljivost prema ženinoj familiji, a i ona prema njemu. Sugrađani gej orijentacije nisu mu omiljeni. Treba li još?

Lisica i ždral

Protiv elite

Država nikako da se zainteresuje za one koji nisu uspeli i kojima nije dobro: štedro i radosno nagrađuje onima kojima se sve dvojani, trojani i pozlaćuje

Izjava nedelje

„Znam jednio to da ni da se sto puta toliko vremena i novca utroši ne može dovesti do dokaza koji bi me mogao povezati s nezakonitim radnjama.“

Milo Đukanović, predsednik Demokratske partije socijalista, ne želi da ulazi u ocene o ozbiljnosti italijanskog tužilaštva u procesu koji se u Bariju vodi protiv njega zbog pranja novca (B92)

Treća Srbija – Sandžak

Život u karakazanu

Pre desetak godina Novi Pazar je u Srbiji predstavljao ekonomsku silu pa su ovde na posao dolazili radnici iz čak sto kilometara udaljenog Kraljeva. Novopazarska pijaca slovila je za najjeftiniju i najbolje opremljenu tu su se mogli videti puni autobusi trgovaca iz mnogih gradova Srbije i Bosne i Hercegovine, Kosova i Crne Gore. Proizvodnja tekstila i obuće je cvetala baš kao i pijaca. Danas Novi Pazar ne može niko da prepozna. Na hiljade nezaposlenih beznadežno šeta ulicama

Međuvreme