Srpski narod se danas nalazi u čudnom položaju. Kao posledica ekstremističkih platformi "prve i druge Srbije" koje su sukcesivno primenjivane a nekada i istovremeno, danas u Srbiji samo većinski narod nema jasno definisana i institucionalno zaštićena nacionalna prava
Nebojša Bradić, ministar kulture i informisanja, na pitanje li su tačne informacije objavljene u štampi da je podneo ostavku (B92)
Na povratku sa njegovog privatno-službeno-navijačko-pašenoško-grebatorskog putešestvija čekao ga je službeni automobil, medij koji mu pomaže da se vrati u službeni ministarski mod
Dinkić je Tadićev katil ferman, barem za sada, prihvatio mirno i svilen gajtan vezao kao kravatu koju će nositi u funkciji šefa poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije. Još neće da ruši vladu jer mu se to ne isplati. A kad će, videćemo. Ima li tu neke koristi za nas
U istorijskoj Jaruzi arlili svi Naši i oni iz 1389. Od svega se najbolje čulo navijačko klicanje Ratku i Radovanu, koje bilo toliko da je i vladika Jovan tražio da se ne skrnavi molitva. U sve to izaslanik Vlade, ministar vera, snaš’o se tako da mu nije bilo ni nakraj pameti da govori, i jošte je takoreći inkognito položio venac, i isto tako, među popovi, napustio istorijsko mesto
Sve nenormalnosti u državi Srbiji postale su normalne, i svi sve znaju, i niko se ne buni, kao što ne protestuje niko, makar onako, iz principa, kada kasirka izgovori ono "komšija, ostaću vam dužna dva dinara"
"Velika uloga je kao partitura prvoj violini u orkestru: morate da imate osećaj za ritam, za muziku koju vam dobacuje vaš partner, vi morate da pustite da život diše sa scene, samo istinitost može da pređe do gledaoca. To se sve uči, ali treba imati i sluha i treba biti svestan... kao muzika..."
Na veličanstvenoj narodnoj skupštini Srbija je dobila novi, svi kažu moderni i demokratski Ustav. Knjaz, međutim, ne deli optimizam Dimitrija Davidovića, Tome Vučića Perišića i drugih, mada priznaje da bi ovaj ustav mogao biti i put iz sadašnjih smutnih vremena i političke neizvesnosti, ali da nije baš siguran u to
Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus o imenovanju dr Zorana Stankovića, patologa, za ministra zdravlja
(B92)
Larsonov humor je najčešće humor na drugom koraku. Sazdan je od igre zastajkivanja – dok ne razaberemo na koju se "referentnu oblast" odnosi. Crtež osvaja infantilnom naivnošću, no iza nje kao da "sto đavola viri". Larsonova pažnja usmerena je tamo gde se rađa i gde završava glupost, a ne tamo gde je ona u punoj žestini; zanima ga melanholija gluposti
