"Ideja o praznim listićima pojavila se kao posledica dubokog razočaranja birača koji su prvi put shvatili da teorija ‘manje zla’, odnosno ‘glasajte za nas da ne bi došli gori’ vodi zemlju u totalnu propast. Glas za ovakve partije znači davanje carte blanche za dalji rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje još većeg haosa u zemlji"
Jedno je vreme bilo nepodnošljivo, ne samo zbog toga što se gonilo, nego zbog toga što se nije gonilo jer su neki ljudi bili apsolutno izvan zakona. Nije ih se ništa ticalo, niti je iko pomislio da procesuira kroz sve ove godine: privatizacije, menadžerski krediti... Sva ova naša nova klasa je više-manje nastala na kriminalu i to niko nije dirao, niti će ih dirati, bez obzira na zakonske propise o nezastarevanju dela ratnog profiterstva
Ako je člana Nacionalnog stroja uhvatilo dok pokazuje svoje intimne muške delove deci i navodi ih da ga pipkaju – tu nešto tandrliče. Hajde da vidimo šta
Zar opet da udari Srbin na Srbina, pomislio sam pročitavši Teofilov serijal o razmaženim, u kič ogrezlim malodušnicima koji bi nevažećim listićima da naprave magareće uši vlad. klasi
U javnosti, marketing, marketinške agencije, zakup oglasnog prostora, reklame... sve to najčešće dobija negativnu konotaciju. I to je nešto što je generalno loše. Nešto što je u svetu priznata i cenjena industrija, nama ne valja
"Verujem da odgovor na ekonomsku, socijalnu, političku krizu koja se odvija mora da prevaziđe kako liberalni koncept tako i staru socijalističku postavku. Tačno je da su reakcionarne ideje dobile na snazi – ne u smislu fašizma, već u smislu hiperliberalizma, koji, počev od osamdesetih godina, dobija sve više prostora i koji još uvek dominira onim realnim i onim imaginarnim našeg društva"
Nesložna Evropska unija o zavađenom Balkanu. O regionalnoj saradnji, politici "i Kosovo i EU", politici uslovljavanja – i u celoj fertutmi zapostavljenoj glavnoj konstrukcionoj grešci srpske evro-strategije
Pobeda islamista. Najava "moralnih" filmova, plaža razdvojenih na polnoj osnovi i zabrana pokazivanja ljubavnih osećanja u javnosti. Porastao ugled vojske kao čuvara reda, mira i razvoja nečega što bi jednog dana moglo da liči na demokratiju
Đavo je odneo šalu kad je i neki činovnik pri Ujedinjenim nacijama uskliknuo na jednoj od onih grebatorskih konferencija o korupciji u Srbiji: "Mi smo mislili da su mediji deo rešenja problema, a oni su problem!" Duh je pušten iz boce i Verica Barać je uz pomoć klijentelističkih eksperata još jednom dokazala da ništa u Srbiji ne valja
Život između "Balkana" i bioskopa "Kragujevac", koga više nema – o piscima, glumcima, slikarima, knjigoljupcima, mangašima i umornim šampionima, o duhu jednog grada u grču prekinute industrijalizacije
Ima li u pobedi dva Zorana u Sloveniji i Hrvatskoj nečega što nama u Srbiji nešto govori i što nas nečemu uči
"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"
"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"
Vuk Jeremić ministar spoljnih poslova, na pitanje kada je Kosovo postalo deo Srbije ("Press")
Nuspojave: Kič spiritizam i falš metafizika; VREME 1089
Jedno je boriti se protiv tiranina na vlasti, dok je borba protiv tiranije u kući nešto sasvim drugo. Gola egipatska blogerka bacila je rukavicu u lice muslimanskim ekstremistima i dobila pola miliona uvreda i pretnji smrću
Ko bi rekao da ću napisati preteće pismo nepoznatoj osobi a koje će uroditi tek delimičnim plodom
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
Predsednik DSS-a ima retku privilegiju da ne priča kako će nam biti, nego da govori kako nam je bilo i to ne tako davno. Pošteno, bilo je bedno i sirotinjski, ali sad je još bednije i siromašnije. Može li se od toga napraviti politički kapital?
Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente
