Pošto seko mleko: Nije sve u krizi, ima nešto i u ljudima
Ima tome, brat bratu, tri meseca kako sam prihvatio opkladu protiv kolegijuma „Vremena“, šaljivu, drugarsku opkladu, sklopljenu u dokolici između dva broja, da će stranka Vojislava Koštunice osvojiti više od 12 odsto glasova na narednim parlamentarnim izborima pod jednim uslovom: da do izbora pominju samo kolika je bila prosečna plata u vreme Koštuničinog mandata.
Kolegijum sada tvrdi da sam se kladio, sam protiv njih, u hiljadu ćevapa, a ja tvrdim da je bila reč o sto, hiljadu ionako ne mogu da pojedu: tek, bilo kako bilo, neko je moju analitičku procenu dojavio Koštunici i čitam kako je eksploatiše u novosadskom „Akteru“, sve navijajući da ja umrem od toliko mesa.
Još mislim da je Silvano Bolčić, sociolog ovdašnji, u pravednom gnevu protiv novokomponovanih analitičara, zaogrnutih maskom mudrih poznavalaca društva i odnosa u njemu, u nedavno objavljenom tekstu u „Politici“ mislio baš na mene. Jer ko bi drugi, nego mi doučeni, svoj sud prodavao za tanjir mesa, mada je to mnogo tanjira ako smo se baš kladili u hiljadu ćevapa.
Bilo kako bilo Koštunica je navalio na tu temu pa je pomenutom nedeljniku rekao: „Najvrednije što DSS ima jeste naša nepotkupljiva politika koja uvek i pod svim okolnostima Srbiju i srpski narod stavlja iznad svih interesa i svih kalkulacija. A posebno je važno što smo na delu pokazali ovu politiku. I ne samo kada je reč o donošenju novog ustava, koji se pokazao kao čvrsta brana za sve one koji bi da rasparčavaju Srbiju, nego podjednako i kada se radi o razvoju zemlje. I letimičan pogled na rezultate vlada koje smo vodili, pokazuje da je Srbija tada bila u usponu.
Evo kako to izgleda kada pretvorimo u brojke: u periodu od 2005. do 2008. godine realne zarade porasle su za 38 odsto. Rast bruto društvenog prihoda 2007. godine u Srbiji je bio sedam odsto, dok je u 2010. bio 1,9 odsto. Nezaposlenost u aprilu 2008. godine bila je 13,3 odsto, a u aprilu 2011. godine skoro se udvostručila i iznosi 22,2 odsto. Kada je reč o zaduživanju zemlje, podsetio bih da smo 2007. godine vratili celokupni dug MMF-u, dok danas Srbija duguje MMF-u skoro 2,5 milijarde evra, a ukupni državni dug dostigao je skoro 15 milijardi evra ili 44,4 odsto bruto društvenog proizvoda, što je gornja granica zaduženosti.
Navešću još nekoliko podataka koji mnogo govore: ulje je 2008. godine koštalo 79 dinara, a danas košta 130 dinara. Hleb je 2008. bio 26 dinara, dok je danas 44 dinara. Mleko je 2008. koštalo 48 dinara, danas 79 dinara. Benzin je 2007. bio 75 dinara, a danas ga plaćamo 125 dinara. Svi ovi podaci govore o jednoj odgovornoj ekonomskoj politici koja je omogućila postupan i siguran razvoj zemlje. Ne mogu se jeftinom propagandom omalovažiti ovi rezultati, niti se može reći da su samo zbog svetske krize zavladali ovakva pustoš i beznađe Srbijom. Dakle, DSS izlazi pred građane sa svojom državotvornom politikom zaštite nacionalnih interesa i ekonomskom politikom razvoja zemlje, jer bez razvoja ne možemo braniti nacionalne interese, niti omogućiti građanima pristojan život u normalnoj Srbiji.“
Šta da napišem posle ovog opširnog citata, osim da Koštunica radi u korist moje opklade. Setio se ne samo plate nego i duga, i cene hleba, ulja, benzina, mleka; dobro, ćevape nije pominjao, ali ako dobijem opkladu, pozvaću i njega da pojedemo tih hiljadu ćevapa, mada će i glavni odbor stranke biti nedovoljan za tu konzumaciju.
Koštunica ima retku privilegiju da ne priča kako će nam biti, nego da govori kako nam je bilo. Pošteno, bilo je bedno i sirotinjski, ali sad je još bednije i siromašnije. Nego sve nešto mislim da neće da stane na ovom, a onda sam ja nadrljao. Ima da platim opkladu. Rekli smo – sto ćevapa.
Dan tolerancije: Pozovi „pet M“ radi ubistva
Protekle nedelje bio je međunarodni Dan tolerancije. Čitajte ovonedeljne novine i tražite makar u tragovima dokaz da ovi naši, zavađeni kakvi već jesu, znaju bilo šta o trpeljivosti prema drugom. Vrhunac njihove tolerancije je da ćute i odnekud misle da svaki govor mora biti protiv nekog. Prednjače ovi što se bore za cenzus. Sve im se čini da u gnevu i slabom javnom rasuđivanju nalaze bazu za sebe, rezervoar glasova i slamku spasa.
Milutin Mrkonjić se posebno istakao sa „pet M“, navodeći, kao žrtve režima, svoje prijatelje iz SPS-a (Mira Marković, Dragoljub Milanović, Radomir Marković…) utekle ili stradale od narodnog suda, a onda je Vuk Drašković stvar začinio tvrdnjom da mu baš iz SPS-a prete ubistvom. Čeda Jovanović je čitav SANU nazvao „muzejom voštanih figura“, a Mlađan Dinkić opanjkava vladu, i povremeno uskraćuje skupštinski kvorum, tvrdeći još da bi sve bilo bolje da je kojim slučajem on bio predsednik vlade Srbije, a ne neki drugi ljudi.
Ne bih da nabrajam dalje, ali ovde, hajde da uopštimo, isticanje homofobijom, rasizmom, kolektivnim osudama, podsticanjem svake vrste predrasude prema svemu što je manjinsko postaje vrsta izborne, političke legitimacije i nije čudo što se umnožava broj onih koji misle da bi „belim listićima“, odnosno povećanjem broja svesno nevažećih glasova na predstojećim izborima, mogli da otrezne političku elitu. Koliko ih ja znam, a verujte da ih dobro znam, njih samo poraz može da otrezni. Jedva čekaju da im na listiću nacrtate neku skaradnost a oni da vam, posle, uvale još veću. Apstinenti od svake politike ujedinite se – nije to parola koja će bilo koga da opameti. Dok se okrenete, oni će da vas zavrnu. Glasajte makar pogrešno.
Naredni broj: Da li su mediji korumpirani?
Vidim da se na medije digla i kuka i motika. Ispadosmo korumpirani kao što je narodno verovanje da se kod lekara ne ide barem bez dvesta grama kafe. Mada s tim mitom ne biste daleko stigli, to je bilo više figurativno.
Ali, posle famoznog izveštaja Verice Barać, predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, temeljno prećutanog baš u medijima, umnožava se broj znalaca situacije „u našim redovima“, ali me je strah da je njihovo znanje još manje od Baraćkinog, koja se, odnekud, ljuti što ne pišemo o tome svaki dan i na sva zvona.
Gospođa je u dobroj meri pomešala činjenice i sopstvena politička uverenja i rekao bih da ćutnja o ovoj temi dobrim delom počiva i na – pristojnosti. Izveštaj je, naime, napravljen po principu – red činjenica, red tračeva, ali, ruku na srce, da je to bilo o sudovima, na primer, mediji bi se udarnički prihvatili tog izveštaja. U narednom broju „Vremena“ objavićemo opširnu temu pod radnim naslovom „Da li su mediji u Srbiji korumpirani“, pa vi posle vidite.
