Na komemoraciji žrtvama ubijenih za vreme NDH u Spomen-području Donja gradina predsednik Srbije govorio o izlaznosti na današnjim izborima na severu KiM, i o jedinstvu srpskog naroda gde god da se nalazio
Preko 3000 građana učestvovalo je danas u akciji „Zavrni rukave“ na preko 150 lokacija. Dešavalo se da komunalne službe očiste deponije kad je najavljeno da će ih čistiti građani
Skinute su i oznake sa naloga medija "povezani sa državom" i "finansirani od strane države" kakve su stajala i na nalozima srpskih medija
U istom danu, stigle su vesti o "haosu" u hrvatskom Saboru i Predstavničkom domu Parlamenta Bosne. Iz srpskog parlamenta to više nije vest jer je haos permanentno stanje
Prvo redovno prolećno zasedanje Skupštine počelo je juče bez ikakvog obrazloženja zašto se kasnilo 50 dana. Zeleno-levi i dalje tragaju za nestalom peticijom sa nazivom “Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma ” koju je potpisalo 38.000 građana, patriotski blok zahteva da se poslanici izjasne o raspisivanju referenduma o nemačko-francuskom planu za Kosovo. Gotovo niko nikoga ne sluša, opozicioni poslanici koriste priliku što se sednice prenose uživo da ih neko čuje sve dok kolege iz vladajućih partija ne izglasaju ono za šta im je rečeno da glasaju. Nastavilo se tamo, gde se stalo
Restoran u Francuskoj 7 je deo mog života. Tu sam se hranio kada je otvoren kao menza za pisce 1950, tu ponekad i danas odem na ručak. Nekada su u Klub književnika dolazili Andrić i Krleža, Peko Dapčević i Koča Popović, pisci i pesnici, glumci i balerine, ovaj svet koji danas tu obeduje ne poznajem. Klub su proslavili Ivo i Buda koji odavno više nisu među nama. Ja sam im zahvalan na svim kulinarskim užicima koje su mi decenijama priređivali
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
Možda su u pravu oni koji smatraju da cela planeta “živi u vreme fundamentalnog interegnuma” u kome nema mnogo mesta za saosećanja, za tuđe jade, za motive da se drugima pomogne. Postoji li mogućnost da je postupanje mojih kolega iz Niša jednostavno deo onoga što Harare naziva “bezbožnom etikom”, gde moralnost znači “duboko razumevanje za patnju” i potrebu da se “patnja smanji”. Hoću iskreno da verujem da jeste, posebno nakon izjave jednog od njih da bi “teško podneli da još neko umre čekajući na intervenciju”
“Ono što najviše volim kod nas i naših odnosa unutar benda jeste to što nema nekog stereotipnog definisanja i karakterisanja prema rodu i polu. Doprinosi i uticaji su često složeniji i ne bih baš tačno znao da odredim koji je čiji doprinos. Raduje me što je s vremenom sve manje egzotizacije pozicije žene u bendu, gde je neko u publici srećan samo da vidi ženu sa gitarom”
Reakcija tužiteljke Jasmine Paunović na regaovanje advokata Vadimira Gajića na tekstove novinarke Jelene Zorić
Da bi pitanje o ukidanju viza za građane Srbije došlo na dnevni red britanske Vlade do 14. oktobra peticiju bi moralo da potpiše 10.000 dražvljna ili rezidenata Velike Britanije. To će se verovatno deseti, ali su šanse da se želja potpisnika usliši veoma male
Sve ono što je nekada bilo nezamislivo danas je postalo normalno, ne samo u tabloidima, nego i u onim medijima koji se deklarišu kao profesionalni
