Robert Grejvs, 20 godina mrtav

Čuvar Zlatnog runa

U stvari, pitanje je koliko ima otkako je umro Robert fon Ranke Grejvs, što mu je puno ime. Možda još kao dvadesetogodišnji kraljevski škotski pešadinac, jula 1916. u bici na Somi, na Zapadnom frontu onog što se tada zvalo samo Veliki, a posle Prvi svetski rat. Londonski "Tajms" objavio je vest o pogibiji kapetana Grejvsa; njegovom ocu vojska je isporučila lične stvari uz prigodno obaveštenje o smrti od parčadi artiljerijske granate koja su Robertu raznela grudi

Filozofija

Kako čitati Hajdegera

Nebojša Grubor: Hajdegerova filozofija umetnosti
Izdavač: Mali Nemo, Pančevo 2005.

Kulturni nokaut, odjava

Hronika demokratske petoljetke

Maja Uzelac je ponudila radikalan raskid sa torokanjem-radi-torokanja, iluziji spontanosti suprotstavila je samosvesnu artificijelnost Nokauta-kao-žanra

Urbanizam - galerija na Trgu republike

Zgrada za umetnost

Konačno je stavljena tačka na polemiku da li je prostor na kom se danas nalazi Tržni centar na beogradskom Trgu Republike pogodniji za galeriju ili Operu – na mestu sadašnjeg "staklenca" biće izgrađena gradska galerija

Zaječar

Kristalno mutno

Njihovo preduzeće objektivno ne postoji, već dve godine ne rade, ne primaju plate, niko im ne uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. To je sudbina još oko 200 preostalih radnika zaječarskog a. d. Kristala, koja se ne razlikuje od armije trudbenika propalih srpskih fabrika. Ono po čemu su specifični jeste što ne mogu na tržište rada, jer su formalno zaposleni. Ta „formalnost košta" kada im je potrebna lekarska intervencija, na primer

Međuvreme

Zašto nam treba Avala film

"Nije ni čudo što taj primamljivi prostor u najlepšem delu grada sada privlači čopor hijena koje, privučene smradom truljenja, obigravaju oko lešine"

Sumrak Avala filma

Tragovi bolje prošlosti

"Avala" je svetli deo filmske tradicije u Srbiji i ona pripada svima koji su doprineli da to postane, a ne samo onima koji su, sticajem okolnosti, u mogućnosti da je danas prodaju

Knjige - Tušta i tma Aleksandra Zografa

Zografov zlatni rudnik

Zagrebački izdavač "V.B.Z." objavio je knjigu stripova Aleksandra Zografa objavljivanih u "Vremenu" u periodu od 17. aprila 2003. do 19. maja 2005.

Svemir u godini 2005

Luđe od Majkla Džeksona

Kako nam ide, dokle smo stigli i čemu se nadamo...

Novogodišnja beogradska razglednica

Vreme anestezije

Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!

O Ratku Mladiću

Nije ovde, majke mi

Od 5. oktobra naovamo gotovo da nije bilo predstavnika vlasti koji bar nekoliko puta nije javno izjavio da se Ratko Mladić ne nalazi na teritoriji Srbije, mada su naknadno mnogi skakali sebi u usta. Evo šta su bivši i sadašnji funkcioneri govorili o svojim saznanjima o Mladićevom prebivalištu, od 2001. godine do danas

Priče iz reda za vize

Od besa do smeha i nazad

Jedna ovakva inicijativa nema prevashodno književno-estetsku motivaciju, ali to ne znači da u ovoj knjizi nema dobrih priča

Dosije - Ratko Mladić

Pršti, pršti haška staza

Nemoćna ili nevoljna da Srbiju oslobodi haškog kamena koji joj visi o vratu, vlast se panično trudi da proizvede utisak da ipak nešto radi

Portret savremenika - Vuk Drašković

Ministar u opoziciji

Čim se, u jesen 2003, oporavio od izbornog debakla iz 2000, Drašković je izgubio stranku, ušao u vlast i nastavio da radi ono što mu je godinama briljantno uspevalo: da izluđuje protivnike, ali i aktuelne partnere

Izjave nedelje za godinu 2005

Šampion – akademik

Ovogodišnji pobednik, sa najviše izjava nedelje, jeste akademik Matija Bećković. Bećković je do šampionskog mesta došao sa tri izjave. Kuriozitet za ovu godinu je da u rubrici "Ljudi i vreme", osim pobednika, nema nijednog aktera čija je izjava zabeležena dva puta. Zbog toga ove godine pobednik na postolju stoji sam, jer drugo i treće mesto niko nije zaslužio

Godina katastrofa 2005

Uragani, poplave, zemljotresi

Vest dana 26. decembra 2005. godine u mnogim svetskim medijima bila je godišnjica tragične pogibije više od 280.000 ljudi širom Jugoistočne Azije i Afrike. Cunami je prošle godine u ovo vreme, za samo nekoliko sati, ubio više ljudi nego što ih je u sličnim događajima nastradalo tokom čitave prethodne dve godine. Ali to kao da je bila tek najava za ovu godinu

Sportska 2005.

Medalje, batine i prepucavanja

Protekla godina obećava nastavak osipanja publike i još jaču borbu za preostala lukrativna mesta u pojedinim sportskim disciplinama

Izbor košarkaškog selektora

Pešić po drugi put među plavima

Poslednji "zlatni selektor" (EP u Istanbulu 2001, SP u Indijanapolisu 2002) zatražio "tajm-aut" do 1. februara, ali sve upućuje da će se vratiti na mesto uspeha ako njegovi uslovi (ne samo materijalni) budu ispunjeni

Navala na bankarske kredite

Godina olakog zaduživanja

U gotovo svakom televizijskom dnevniku potkraj ove godine građani Srbije dobijali su od najviših državnih ekonomskih funkcionera upozorenje da se ne zadužuju olako i da dobro prouče uslove pod kojima im se nude keš krediti, a odmah posle tih informacija bili su zasuti reklamnim porukama poslovnih banaka da požure na njihove šaltere i uzmu "kredite na dobar dan", navodno bez ikakvih formalnosti, bez žiranata i bez hipoteka

Izbor "Vremena"

Deset događaja 2005.

Po dobrom običaju, čitaoca podsećamo na deset događaja po kojima će možda u Srbiji ostati upamćena 2005. godina. Takvi izbori obično se prave uz sažimajuće ocene, objave i inauguracije, a mi se opredeljujemo za nizanje najnužnijih činjenica o važnim događajima, od kojih su se neki odvijali mesecima. To činimo zato što se uzdamo u visoku sposobnost naših čitalaca da samostalno zaključuju, zato što se ovde činjenice lako previđaju ili brzo zaboravljaju, a i zato što smo svesni da se ovde inače koristi više prideva nego glagola

Istraživanje - Bolesti i predrasude

Skriveni ljudi

U svetu se smatra da u svakoj populaciji živi oko deset procenata hendikepiranih, ali se zbog proteklih ratova računa da ih je u Srbiji čak 12 odsto. To znači da skoro milion ljudi pripada grupi osoba sa invaliditetom koje svakodnevno nailaze na predrasude i neki oblik diskriminacije, zbog čega ih često zovu i – skriveni ljudi

Scena

Jubilej - 35 godina YU grupe

Zvuci rodnog grada

Dvadeset devetog novembra koncertom u beogradskom Domu omladine YU grupa je proslavila trideset pet godina postojanja

Umetnički projekat - Imagine art after

Dijalog kao umetnost

Cilj projekta "Imagine art after", koji je pokrenula Breda Beban pod pokroviteljstvom uglednog londonskog "Gardijana", jeste da se uspostavi dijalog između stvaralaca iz istih zemalja koji su trenutno geografski razdvojeni. Jedan član tog para morao je da bude nastanjen u Londonu, dok je drugi umetnik izabran iz neke od zemalja odakle dolazi najveći broj zahteva za azil u Velikoj Britaniji, poput Avganistana, Iraka i Nigerije, ili zemlje koja je prošla kroz neku vrstu krize, poput Albanije, Etiopije, Irana i Srbije i Crne Gore

Portret savremenika - patrijarh Pavle

Skromnost i tumačenja

U kontekstu Srbije (ogrezle u brojne vrste nemorala), baš kao i u kontekstu ovdašnjeg sveštenstva (u najmanju ruku sumnjivog morala), ličnost patrijarha Pavla zaista odskače i impresionira. Toliko da se već po inerciji zaboravljaju neke jezive rečenice koje je izgovorio, neki postupci koji mu ne služe na čast i neki "detalji" koji bi mu se i te kako mogli zameriti

Nemačka

Šreder – nova karijera

Nemačka iz Rusije već sada namiruje 35 odsto svojih potreba za plinom, a kada 2010, za trošak od šest milijardi bude gotov podmorski plinovod, njime bi direktno iz Sibira godišnje trebalo stizati 55 milijardi kubnih metara plina, dovoljno ne samo za oko polovinu nemačke godišnje potrošnje nego i za dalje isporuke Engleskoj i Francuskoj. Iz tih država stoga i nije bilo kritike na Šreder–Putinov posao, za razliku od reakcija iz neposrednog istočnog susjedstva Berlina