Iako se Srbija nalazi na kontinentu čiji je veći deo usvojio zakone protiv fizičkog kažnjavanja, slučaj "Crna Reka" inspirisao je mnoge da iz svojih mentalnih arhiva izvuku poslovice, motke, pretnje, zaklinjanja i predanja u kojima je batina neprikosnoveno sredstvo ubeđivanja
Danas u Srbiji deluje 29 masonskih loža sa više od 500 a manje od 1000 članova
Ferenc Molnar, Dečaci Pavlove ulice; dramatizacija: Maja Pelević; režija: Nikola Zavišić
Srbiju će na Venecijanskom bijenalu predstavljati Zoran Todorović sa radom Toplina sa ćebadima izrađenim od ljudske kose i Katarina Zdjelar sa video radom Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati u kojem se bavi problemom jezika i samorealizacije
Danas, šezdeset godina nakon osnivanja, Jugoslovenska kinoteka svakako je jedna od najznačajnijih ustanova u oblasti kulture kod nas, a takođe i najznačajniji filmski arhiv u regionu, jedan od vodećih u Evropi
Šta je sve Sreten Jocić radio u Bugarskoj i zašto je osetio potrebu da se umeša u tamošnje izbore
Od osumnjičenika za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića u Zagrebu prošle jeseni u bekstvu je još samo jedan – Bojan Gudurić. Unutar dva dana, od subote do nedelje, MUP Srbije uhapsio je u Beogradu Milenka Kuzmanovića, pa onda i Željka Milovanovića, možda jednog od najvažnijih aktera tog zločina. Tako su sada u zatvorima po Srbiji i Hrvatskoj svi preduzimači i izvođači radova (osim Gudurića) i ostaje još samo da se pronađe investitor, to jest naručilac
Ideja o demonstrativnom paljenju američke zastave sasvim je simpatična, ali pod jednim malim uslovom: da je pali Amerikanac, po mogućstvu u samoj Americi
"Između gradova"; VREME 959
Prosečan pad vrednosti otvorenih investicionih fondova u poslednji 12 meseci iznosio je: u Makedoniji 59 odsto, Bugarskoj 56, Srbiji 55, Rumuniji 48, Mađarskoj 43, BiH 42, Sloveniji 30 i u Hrvatskoj 26 odsto
Ko je Glavaša podržavao i ko je manipulisao i ko mu je dozvolio da podvije svoj lažni generalski rep i pobegne u susednu "podrijetnosnu" BiH gde će, osim vlastitih žrtava i građana svoje prve domovine, sablažnjavati i žrtve i građane svoje "druge" domovine, te naposletku i ponekog iz "nesuđene otadžbine" u čije pravosuđe toliko (nadamo se, zbog nas samih, ničim opravdano) veruje i u kojoj još – kako tvrdi – ima prijatelja, Srba koji su još u životu
Goran Marković, Falsifikator; režija Goran Marković; igraju Tihomir Stanić, Ljubomir Bandović, Danijel Sič i dr.; Beogradsko dramsko pozorište
Aleksandar Zograf svoj (polovni) svet zbilja – sa sobom nosi, ne toliko u omnia mea mecum porto ključu, koliko dokazujući onu Džojsovu tezu da pravog pisca priča nalazi čim ovaj prekorači kućni prag
Tragedija ovog Muzeja je upravo to što ga i poraženi iz rata i sve političke strukture posle 1990. godine u Srbiji shvataju kao politički simbol, a ne ono što jeste – važna kulturna i istorijska ustanova. Ostvaruje se smišljena, politički motivisana i politički podržana strategija uništavanja jednog (u svetskim razmerama) jedinstvenog muzeja, strategija koja se sprovodi dve decenije uz pasivnu i aktivnu podršku brojnih "srpskih kulturnih radnika", egzekutora ove politike
Prvi put na javnom konkursu izabrani su čelnici nekih od najvažnijih beogradskih pozorišta, muzeja i centara za kulturu
Preosetljiv (!) kakav već jeste, Aleksandar Tijanić se uživeo u ulogu, trudeći se da potvrdi ama baš svaki negativni stereotip o sebi
Posle godina ratova devedesetih, petooktobarskih i postpetooktobarskih događaja, atentata, demonstracija, reformi, rasformiranja i formiranja, čak i relativno dobro upućen građanin Srbije nije više siguran kakve "specijalce" u policijskim uniformama Srbija ima danas. Viđamo ih uglavnom na rizičnim utakmicama, demonstracijama i, u poslednje vreme, na televiziji, prilikom takozvanih VIP hapšenja koja sprovode pripadnici policije u impresivnoj opremi. Ali, ko su uopšte ti ljudi iza maski i oklopa, u kojim su sve specijalnim i manje specijalnim jedinicama, kako se regrutuju, obučavaju, i kakva je njihova uloga u još uvek rovitoj Srbiji
Čovek koji je mlatio, biće tuđim milionima, ost’o bez svi milioni, i uzeo, sa bombom u ruci, traži vansudsko poravnjanje, za milione koje, veli, njemu duguju
"Moram da kažem da postojanje Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci nije bilo nepoznato, kako crkvenoj tako i široj društvenoj javnosti. Neretko, govorilo se o brojnim mladim ljudima koji su imali problem sa drogama a, prošavši kroz ovaj centar, izlečili se. Takođe, nije bilo tajna da se tamo, pored ostalog, kao metod lečenja primenjuju batine. Niko, međutim, nije mogao ni zamisliti do kojih razmera brutalnosti to ide. Na primer, lično sam bio u prilici da od nekih mladića koji su napustili centar pre isteka 'terapije' čujem kroz kakve su torture prolazili. Ali, budući da je reč o narkomanima, mislio sam da izmišljaju, odnosno da u najmanju ruku preuveličavaju. Posle objavljivanja snimka stravične 'fizioterapije' koji sam video na televiziji, bio sam ne iznenađen, već najdublje užasnut"
Kao članica Delta M grupe, kompanija Delta Agrar d.o.o. je prisutna u agrobiznisu još od 1993. godine i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova kao i kontinuirano unapređivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od najvećih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tržištu. Sedište kompanije je na Novom Beogradu i u ovom momentu ona zapošljava oko 1800 radnika. Delta Agrar se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom i distribucijom, maloprodajom i proizvodnjom hrane
