Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih
"Mi i danas imamo istaknute stručnjake u akademiji, a svakako i u dijaspori, koji bi mogli mnogo toga da projektuju, ali nema ko da to napravi, jer nema ko da donese odluku da idemo tim putem i da se oslonimo na srpsku pamet. Zašto? Između ostalog i zato što se uvek javi ono čuveno, da prevedem na crnogorski, ‘A đe sam tu ja?’"
Formiranjem "ekspertske komisije" opozicija prebacuje igru u Vučićevo dvorište, prisiljavajući ga da eksplicitno odbije svaki dijalog, pa i sa ovom reprezentacijom građana
U vreme pripreme ovog teksta, objavljeno je saopštenje Odeljenja istorijskih nauka SANU, u kome se članovi protive gradnji gondole na Kalemegdanu. Ovih dana će se videti šta će odlučiti vlast
Izbori će biti u junu ili martu, saopštili su nam iz predsedništva Srpske napredne stranke, ali njima verovati to se danas zove "kod naivnog Nišlije" jer Vučić može da zakaže pa naglo otkaže, kao što je bio slučaj s paradom u Nišu
Ukoliko gradski režim pod hitno ne odustane od ovih projekata, blokiraćemo ne samo radove, već ćemo blokirati i kancelarije koje zloupotrebljava večiti zamenik Vesić Goran
Podsećanje na neke od najznačajnijih segmenata kompleksa Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan pre nego što oni nestanu pod naletom "modernizacije" i očigledno nezaustavljivog "napretka"
Smatram da će nas 2019. godina definitivno dodatno digitalizovati i ubrzati. Moramo da nastavimo da osluškujemo tržište i pratimo promene jer će se one sigurno dešavati. Mogućnosti i prilike sami stvaramo, ali i hvatamo kada smo spremni. Mi smo spremni i nećemo stati. Učvrstićemo poziciju regionalne kompanije i proširiti poslovanje jer jedino kad rastete i kada se razvijate možete da opstanete na tržištu
Novi Pazar nije samo grad u kome je moguće pazariti jeftinu odeću ili pojesti odlične ćevape i mantije ili o kome se ovih dana priča povodom pobede Sulejmana Ugljanina
Bila je dovoljna izjava investitora da su dvojica radnika koja su poginula radeći na Beogradu na vodi bila obučena i opremljena, pa da se na ovu tragediju stavi tačka. Ali ovo stado beogradsko, mi ovce koje činimo građane Beograda, imamo pravo da znamo kako su stradali ovako obučeni i ovako opremljeni radnici. Kako su ipak pali i poginuli? Da li su imali sigurnosne pojaseve sa kopčama? Da li su te kopče bile vezane za sigurne oslonce? Kako im je i šta puklo pod nogama? Kakva je na tom mestu bila sigurnosna ograda
Kupci stanova u onim kulama imali bi, osim kuriozuma da im se u 21. veku fekalije slivaju u septičke jame, i divan pogled na veličanstven požar, neviđen od vremena kada su Tihi i Prle upalili nemačku garažu
Srbi se zapošljavaju u policijskim snagama Kosova, sudovima i drugim državnim institucijama jer život ide dalje, pa što bi vojska bila izuzetak osim ako ne mislimo da su prepreke tome naduvani mitovi o nekoj posebnoj vrsti vojničke časti, poštenja i rodoljublja, na čemu se i dalje radi, mada sve manje uspešno
"Sada je trenutak postaviti ciljeve kao da zamišljamo 2025. godinu – šta je ono što želimo da se izgradi, uspostavi i promeni, kao i kako titula Evropske prestonice kulture može da doprinese tom procesu", smatra Dejan Ubović iz KC Grada
"Vlasti su bile zasenjene tom pričom o tri i po milijarde u Beogradu na vodi, pa je to ispala prevara. Pa su bili zasenjeni da će se zaposliti građevinska operativa. Ali, mi nemamo građevinsku operativu – sve je uništeno. Trudbenik, Rad, Komgrap, gde su? Ostao je Energoprojekt, sad su i njega privatnici ćapili. Onda kažu: ‘Razvićemo industriju građevinskog materijala.’ Pa, nemamo mi tu industriju. Šta proizvodimo? Mi nemamo da napravimo prozore, vrata, stakla, sve ono što je sad tamo na te dve monstrum zgrade. Tu nema ništa naše, samo beton je lokalni, sve drugo se uvozi. Nema razvijanja građevinske industrije i operative. Sve je to prevara"
"Sada se sa nizom novih spomenika dešava isto što i sa velikim konstrukcijama poput Beograda na vodi. To znači da se grad ubija sudarom palanačkog tradicionalizma i neoliberalne ekonomije. Ko odlučuje kome će se i gde podići spomenik: odlučuje predsednik države. Kao i za spomenik Zoranu Đinđiću, i za spomenik Stefanu Nemanji odluka je doneta jednoglasno – jednim neprikosnovenim glasom"
Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom...), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi
Zaista je tačno da se na predstojećim izborima za vlast u prestonici radi o nečem daleko većem i važnijem od toga ko će upravljati gradskom kasom i odnositi smeće sa beogradskih ulica. Uz rizik da zvučim previše dramatično, rekao bih da se radi o pitanju da li se u dogledno vreme može preokrenuti trend kolektivnog ludila i društvene propasti, koji se sve jasnije pomalja ispod našminkanih statistika i lakiranih TV izveštaja
"Cela opozicija je danas roptateljska, zato što je, kao u svim autoritarnim režimima, lišena svake moći. Ne znam kako je u vašoj generaciji, ali ja od svojih ispisnika stalno slušam da ‘nikada nije bilo ovako strašno’. To nije tačno, ljudi imaju kratko pamćenje i zaboravljaju sve zlo i bolno, trpljenje i patnju, postoje mehanizmi koji to zatrpavaju. I zato smo uvek spremni da kažemo da nikada nije bilo gore nego sada, da ropćemo. S druge strane, uvek treba roptati, jer promene bez roptanja nema"
"Do pre tri, četiri godine imali smo jedan prilično dugačak talas mizantropskih i nihilističkih filmova o klincima po beogradskim predgrađima gde nema nade, nema boga, nema svetla, nema ničega. Sad imamo jedan potpuno drugačiji talas, gde imamo neke bogate Beograđane koji se pate zato što se možda vole, možda se ne vole, otuđeni su jedni od drugih, imaju švalere, nemaju švalere. Sad je to glavna stvar"
Segment Unutrašnjeg magistralnog prstena od Buvljaka do Tošinog bunara nije završen, a trebalo je do početka maja; nije završen prilaz železničkoj stanici Prokop, a za koji dan će iscuriti rok; tramvajski koridor ispod petlje u Radničkoj je i Bog zaboravio; fontana na Slaviji skoro pa je gotova, ali sa zakašnjenjem od mesec dana; kružni tok na istom mestu i Bulevar oslobođenja kasni najmanje mesec dana; rekonstrukcija/dogradnja garaže i popločavanje Obilićevog venca oteglo se u blatu ili prašini ko gladna godina; na Kosančićevom vencu je stalo – sa obe strane ulice kojom jedino može da se prođe stoje hrpe grubo tesanog kamena, a neke cevi vire iz kanala pored gomile ilovače
"Naša slika prema svetu trebalo bi da bude ono što jesmo, a ne ono što bismo voleli da ljudi misle da jesmo. Obišao sam skoro celu planetu i Beograd jeste kosmopolitski grad, otvoren za sve ljude koji u njega dolaze i nema nikakve potrebe da se time dodatno bavimo. Nemojmo da radimo stvari jer pretpostavljamo da će zbog toga doći turisti iz Bugarske ili neki drugi turisti. Ako sredimo Beograd da odgovara nama, biće sasvim dobar i za ljude sa strane"
Predlog Republičkom javnom tužilaštvu upućen od Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", sadrži detaljnu analizu međusobnih prava i obaveza Republike Srbije i arapskog strateškog partnera preuzetih Ugovorom o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi. Tu se vidi da je udeo Republike Srbije u raspodeli profita i upravljačkih prava opredeljen potpuno nezavisno od njenog uloga u osnovni kapital zajedničkog privrednog društva; da ne postoji nijedno sredstvo obezbeđenja da će strateški partner izvršiti svoje ugovorne obaveze; da strateški partner ostvaruje profit od prodaje zemljišta koje nije izgradio ni posle dvadeset godina od početka Projekta; da su ovlašćenja Grada Beograda preneta na privredno društvo; da Grad čak nije ni ugovorna strana; da se država obavezala da regulacione planove menja po hiru strateškog partnera
