Foto: A. Ivanji
Beograd je jutros ponovo među najzagađenijim gradovima u svetu. Na listi specijalizovanog sajta IQAir deli treće i četvrto mesto sa Dubaijem. A grejna sezona je tek počela
Pošto je početkom meseca bio prvak sveta u zagađenosti vazduha, Beograd danas deli 3. i 4. mesto sa Dubaijem. Parametri pokazuju da je vazduh najzagađeniji u pakistanskom gradu Lahor i u glavnom gradu Indije Nju Delhiju. Na listi najzagađenijih gradova u ponedeljak ujutro po srednoevropskom vremenu su i indijski Mumbai, Daka u Bangladešu, Šenjang u Kini, Kuvajt, Katmandu u Nepalu i tajlandski Bankok.
Beograd je prema podacima aplikacije IQ Air Beograd pre tri nedelje bio na prvom mestu najzagađenijih gradova na svetu. Ništa bolje nije ni u Valjevu, Užicu ili Smederevu. Vazduh opterećen štetnim česticama neposredan je uzrok respiratornih bolesti, pa i onih sa smrtnim ishodom.
Zagađenje vazduha nigde nije tako veliki ubica kao u Srbiji. Svaka šesta smrt povezana je sa aero-zagađenjem, pokazala je studija organizacije UN za životnu sredinu još pre tri godine. Od tada se ništa nije promenilo.
(Ne)vidljivi ubica
Jedno od najubedljivijih objašnjenja, gotovo očigledno, ali do sada nedovoljno analizirano, zašto je životni vek u Srbiji kraći nego drugde, pojavilo se sredinom 2019, kad asu objavljeni rezultati studije organizacije UN za životnu sredinu „Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans“ („Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: Slučaj Zapadnog Balkana“) koja je skrenula pažnju na zagađenje vazduha kao značajnog rizika i nezanemarljivog uzročnika smrti, pisalo je „Vreme“ u tekstu Kako preživeti vazduh?
Studija je obuhvatila podatke vodećih naučnih ustanova u regionu, a finansirana je sredstvima Vlade Norveške. Prema nalazima, starijima od 30 godina u regionu zagađenje skraćuje životni vek za oko 14 do 15 meseci.
Možda vam se tih godinu i nešto dana čine kao mali gubitak, da ga vredi žrtvovati radi užitka života u Srbiji, ali treba imati u vidu da je reč o statističkom proseku i da je na primer toliki razmak u dužini života između Nemačke i Portorika (pri čemu je očekivani životni vek u Srbiji u 2017. godini bio za pet godina kraći nego u Nemačkoj, za četiri nego u Portoriku, a za osam nego u tradicionalno dugovečnom Japanu).
Ceo tekst možete pročitati OVDE
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju
Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima
