Kultura sećanja – 70 godina bitke na Sutjesci

Smrt fašizmu – sloboda narodu

Nemci su na Sutjesci imali oko hiljadu mrtvih, partizani sedam i po hiljada – i pobedili. Komanda Druga čete Trećeg bataljona Četvrte crnogorske proleterske brigade poslala je svoju poslednju poruku Vrhovnom štabu: "Dogod budete čuli na Ljubinom Grobu pucanje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu nema više živih proletera." Proleteri su izginuli. Nemci nisu prošli. Partizani su probili obruč

Intervju – Goran Marković, reditelj

Šezdesetosmaši su krivi za sve

"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"

Ratni veterani u Srbiji

Ljudi kojih se svi odriču

Zašto gotovo niko u svoj CV neće da stavi učešće u ratovima; kako se danas promišlja vlastiti boravak na ratištu; ko sve pati od postraumatskog sindroma; kakav je društveni položaj ratnih veterana i zbog čega su oni stigmatizovani i marginalizovani

Izjava nedelje

»Postavljamo pitanje potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću, koji je 2007. godine obećao da će jedna ulica nositi ima po Mladiću, kada će to obećanje ispuniti.«

Saopštenje pokreta "Naši" 12. marta 2013. (B92)

Neretva, 70 godina – Svedočenje – Ante Damić

Ne razumijem kako smo se izvukli

Dimitrije Vojvodić, komandant, tokom borbe je ubio svog komesara Smiljanića, koji je, opkoljen njemačkim trupama, htio da se preda. Bitka za Jajce je bila izuzetno teška, krvava... Drugog dana sam dobio visoku temperaturu; nisu znali je li tifus ili zapaljenje pluća. Poslali su me u Bukovaču, u bolnicu; preostale ranjenike su, u Mrkonjić Gradu, sutradan poklali četnici

Novogovor

Kriza poverenja

Neretva 70 godina – Svedočenje – Velimir Veco Radičević

Ostani kad si navalio da gineš

Čuli ste za Titovo naređenje: Prozor mora pasti? Trebalo je zaustaviti neuporedivo jače njemačke, ustaške, italijanske i četničke jedinice kako bismo omogućili proboj partizana prema Jablanici i Neretvi. Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene bukvalno za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još uvijek pun neprijateljske vojske

Portret savremenika

Uroš Mišić:Državu na informativni razgovor

Dve slike bile su upečatljive: najpre, početkom decembra 2012. godine, ispred Kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu, te apsane sa tradicijom, zagrljaj pomilovanog Uroša Mišića, 25 godina, sa jednom devojkom, njihov hitri ulazak u limuzinu i odlazak sa tog mesta; druga slika je sa Zvezdine proslave osvajanja Kupa Radivoja Koraća ovog februara na Kalemegdanu, u Beogradu, gde vidimo Mišića kako sa drugarima drži veliki transparent

Povodom jednog stiha, jedne knjige i jedne godišnjice

Dalmacija u mom oku

Među klubovima iz jugoslovenske fudbalske "velike četvorke" Hajduk je imao geografski najrazuđeniju navijačku bazu i također – kako bi se danas reklo – najmultietničkiju. Nijednom klubu crvena zvezda na grbu nije bolje stajala, čak ni Crvenoj zvezdi. Kažu da je Smoje demonstrativno prestao ići na Hajdukove utakmice nakon što je zvezda skinuta sa Hajdukovog grba. Znao je Smoje da je zvezda sa Hajdukovog grba i zvezda iz stihova Tina Ujevića i Krste Jurasa ista zvijezda previsoka. Ta je zvezda simbol jugoslovenske Dalmacije na istorijskoj vertikali koja ide od Matije Bana i Tina Ujevića preko Miljenka Smoje i Frana Cetinića pa sve do Arsena Dedića i Igora Mandića

Rehabilitacija Nikole Kalabića

Geometar K

Unuka podnela zahtev za rehabilitaciju komandanta Gorske straže, čiji su četnici pekli žive ljude. Hoće da skine ljagu sa njegovog imena, a hoće i livadu

Kultura sećanja – Stjepan (Stevan) Filipović (1916–1942)

Šta čekate? Što trpite?

Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti

Intervju – Dejan Savićević (ceo tekst)

Bio sam drzak, ali nikad ohol

"Mojim prelaskom u Zvezdu, Budućnost je, osim postavljanja reflektora na gradskom stadionu, dobila i veliko obeštećenje. Pored toga, Miloš Slijepčević je pristao i na to da, u sklopu mog prelaska u Zvezdu, Robne kuće Beograd preuzmu titogradsku fabriku tekstila Titeks, sa sve magacinima prepunim Titeksovih džempera i ostale garderobe. Smiješno zvuči, znam, ali, vjerujte, čak i u odnosu na ugovore koje potpisuju današnji fudbaleri, moj ugovor sa Crvenom zvezdom nije bilo tako loš"

Kadrovska politika

Oni dolaze – estradizacija umesto departizacije

Nova politička elita, očigledno, bira kadrove iz krugova koji su do sada bili na margini javnog života, gde obitavaju živopisne, ali ne naročito značajne ni kompetentne pojave. Kao takvi, oni zapravo izmiču svakoj kritici koja bi eventualno mogla da ima efekta na donosioce odluka

Intervju – The Prodigy

Testiranje granica stvarnosti

"Warriors Dance Festival koji će se održati u Beogradu veoma je značajan za bend – ovo nije samo još jedno pojavljivanje grupe The Prodigy, nego slavljenje cele jedne kulture kojoj mi pripadamo"

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Vreme uspeha! (septembar 2012)

Poslovne vesti

Solarni punjači za mobilne uređaje niču po Srbiji

Telekom Srbija i Strawberry energy postavili još jedan solarni punjač u Kikindi

U savremenom društvu u kome postoje sasvim realna ograničenja kada su u pitanju prirodni izvori energije, i velike kompanije imaju ne samo zadatak već i potrebu da doprinesu pronalaženju održivih rešenja i tako podstaknu na razmišljanje o ovom problemu

Kultura sećanja

Rascepi i ujedinjenja u Demokratskoj stranci

Demokratska stranka je do sada stekla bogato iskustvo u održanju partijskog jedinstva – rascepi teku u talasima: 1990. Liberalna stranka Nikole Miloševića, 1992. Koštuničina Demokratska stranka Srbije, 1994. Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanović 2000, G17 plus 2003, LDP 2005

Vreme Beograda – Letnji raspust 2012.

Kampovi po meri đaka

"To to je cela filozofija ovog kampa: da se deca dobro provedu u pokretu, da ne provode letnji raspust ispred kompjutera i da u svemu tome budu bezbedna", kaže Ranko Ružin, organizator kampa na Adi Ciganliji

Kriminal – Smrt u automobilu

Eksplozivno leto i posledice

Ubistvo Boška Raičevića ukazuje da je jedno od obeležja mafijaških obračuna u Srbiji, ali i političkih atentata, podmetanje bombi, pucanje na osobe dok sede u kolima i, uopšte, korišćenje vozila. Kada su i zašto započele ovakve naručene likvidacije? Kako su se razvijale i kakve su se metode primenjivale od ranih devedesetih, preko Dušana Spasojevića i njegovog Zemunskog klana do kriminalne grupe Luke Bojovića

Kultura kuhinje – Više od gozbe (ceo tekst)

Poglaviti majstori svakog krkanluka

U kakvoj su vezi bili gastronomski ukus vožda Karađorđa, knjaza Miloša i maršala Tita i karakter njihove vladavine, a šta može da se zaključi čitajući menije sa njihovih gozbi? Drug Tito je voleo kačamak, pa je proživeo lepih osamdeset osam godina; Vožd papulu, ali ga je stigla kumovska srdžba; Knjaz svinjetinu (u krompir nikada nije poverovao), pa je, u dva mandata, postao tvorac države...

Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj

Moj obračun s nama

"Kako to da su svi – ratne vojvode i portparoli, sps/jul-ovski ministri i tajkuni – u međuvremenu postali ugledni građani, državni funkcioneri i činovnici, a da je taj status nekako izmakao samo Ljubiši Ristiću? Zašto je, od tolikih, jedino njemu ukinuto pravo na rad"

Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj (ceo tekst)

Moj obračun s nama

"Kako to da su svi – ratne vojvode i portparoli, sps/jul-ovski ministri i tajkuni – u međuvremenu postali ugledni građani, državni funkcioneri i činovnici, a da je taj status nekako izmakao samo Ljubiši Ristiću? Zašto je, od tolikih, jedino njemu ukinuto pravo na rad"

Ko su novi stanari Andrićevog venca

Da ostane sve u familiji

Šta poručuje Tomislav Nikolić izborom u svoj kabinet ljudi bliskih Slobodanu Miloševiću i Miri Marković i kakav će biti njihov realan značaj u političkom životu Srbije

Kroki za portret

Menadžer i politika

Kako je potpredsednik Pokreta radnika i seljaka Saša Mirković (na slici) obeležio izbore u Zaječaru, a i šire

Politika i seks

Ecce homo (seksualnost)

Dok se većina političkih partija i predsedničkih kandidata paušalno izjašnjava o pravima LGBT populacije, u tački 18. "Inicijative za spas Srbije", dokumenta koji je sastavilo uredništvo časopisa "Nova srpska politička misao", poziva se na zabranu homoseksualne propagande i promocije među maloletnim licima kakav je teorijski okvir dao NSPM svom stavu

Bliksa Bargeld i DJ Spookey u Beogradu

Gromovi i paklovi

U beogradskom Domu omladine nedavno je održan Festival novih medija Resonate, čija je tema bila odnos analognog i digitalnog u umetnosti. Gosti festivala Bliksa Bargeld i Alva Noto (sa projektom anbb) otvorili su pitanje odnosa glasa i elektronske muzike, a DJ Spooky pokušao je da odgovori na pitanje mogućeg odnosa gudačkog kvarteta i elektronski stvorenih bitova