Zakoni i mediji

Šta je napisano, a šta nam se događa

Između ovdašnjeg pravnog okvira, koji više nego dobro zvuči, i otužne prakse, jaz je toliko velik da je glavno pitanje – pitanje njegove nepremostivosti. U ovim okolnostima, mnogo je razloga za pesimizam. A dvadeset i drugu godišnjicu od donošenja Zakona o informisanju, koju je tada izglasala skupštinska većina SRS-a i SPS-a, dočekujemo i dalje čekajući Medijsku strategiju, za koju postoji opravdan strah da će biti samo mrtvo slovo na papiru koji se vadi pred predstavnike Evropske unije

Intervju – Vitene Mušik

Kada otpor znači – preživeti

"Knjiga Litvanci kraj Laptevskog mora može da se čita i kao egzistencijalna književnost, šta sve znači biti čovek. Miloš Kundera, kada piše o totalitarnim sistemima, kaže kako su svaki nehuman sistem stvorili ljudi i koliko su oni neljud(s)ki toliko je i sistem neljudski. Otud, može se čitati i kao svedočanstvo o tome šta sve ljudi mogu da učine jedni drugima. Ujedno, ona je i književno ispisivanje traume, iz ugla deteta koje gubi svoje detinjstvo i odrasta, ali i zastrašujuće istorijsko svedočanstvo o Staljinovom sistemu"

»Rio Tinto« i mi

Da li će jadarit biti naš kriptonit

Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta

Ko su donatori MUP-a

Dobro poznata imena i sukob interesa

Kontroverzni trgovac oružjem, prodavac automobila poznat po netransparentnim poslovima sa MUP-om, kompanije čiji su poslovi pod istragom koja ne napreduje zbog toga što MUP ne odgovara Tužilaštvu – samo su neki od donatora srpskoj policiji, otkriva BIRN. Eksperti upozoravaju na sukob interesa i apeluju na promenu zakona

1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže

Troskok u naučnu fantastiku

Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"

Vlada na bespuću

Ni koaliciona, ni koncentraciona – Vučićeva i božja

Čini se da će ova "druga Brnabićkina vlada" biti vlada konačnog raskida sa "ruskom opcijom" i označiti konačno postavljanje Srbije na "evro-atlantski" i proamerički kolosek. Bilo da je tako ili nije, sasvim je sigurno da će Vučić i njegovi emisari nastojati da stvar upravo tako predstave u zapadnim ambasadama i medijima. Baš kao što je sigurno da će za unutrašnje potrebe i na fakultativne teme "srbovati" i "rusovati" kao nikad pre, a pomenuti zaokret kriti kao zmija noge

Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine

»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina

Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...

Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac

Samo je Tito umro na vlasti

Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima

Kratka kultura sećanja

Kontekst nastanka »Vremena«

Iako je Miloševiću, kao i svim vladarima posle njega, RTS bio jedna od najvažnijih karika vlasti, aparatčici imenovani na uredničke pozicije zavodili su red i u manjim redakcijama: iskusnim novinarima dodeljivani su ponižavajući zadaci, dok su iz kabineta stizali gotovi tekstovi – preteče onih koji će svoj procvat doživeti devedesetih. Za ovu priliku dovoljno reći da je ta situacija dovela do masovnog pregrupisavanja, prelaska novinara iz jednih medija u druge i – postepeno – pokretanja novih medija koji će tokom istih tih devedesetih osvetlati obraz inače ukaljanog novinarstva

TV manijak

Trideset godina zdravog razuma

Televizija predstavlja mnogo više od medija masovne komunikacije. Ona je istovremeno hronika vremena, ali i neobično važan stvaralac identiteta, moćno oružje političke propagande i kontrole društva. Zbog toga je proteklih trideset godina istorije "Vremena" ujedno i istorija borbe za demokratizaciju društva i slobodu medija, prvenstveno televizije

Pozorište – Nije to to

Gledalac kao psihonaut

Narativ ove predstave je fraktalan, niz kaleidoskopskih slika u koje gledalac projektuje sopstvene asocijacije, fantazije i mentalne sadržaje

Reagovanje

O pravom novinarstvu

Odgovor na tekst Vesne Kostić O novinarstvu, "Vreme", 15. 10. 2020.

Odbrana zdravog razuma

Melanholični Mesec i radoznali Merkur

Da li je astrologija nauka samo zato što se izučava na studijama od Moskve preko Nju Delhija, Osla, Londona do Amerike, kao što smo pisali u "Vremenu" broj 1550, ili zato što je njene stavove moguće odbraniti naučnim dokazima, o čemu pišemo u tekstu koji sledi

Intervju – Milan Jovanović

Nasilje, suđenje i strah

"U interesu svih nas, a pogotovo mladih, jeste da konačno jedan od političara koji je vršio pronevere novca bude osuđen. A to je vrlo teško. To je kao kada u vodi onaj talog, mulj, fekalije izađu na površinu. Teško to može ponovo da se vrati na dno. Vlasti su se dočepali bahati ljudi, neobrazovani, lopurde, kriminalci. I svi oni su se približili ili dograbili državnu kasu. Kako sad te ljude odvojiti od državne kase? Kako vi sada njima da oduzmete vlast"

Življenje zajedništva

Drugačiji pogled na ekonomiju

I u pandemiji možeš voleti i pružati… Ovo je priča o fokolarima i besplatnom darivanju na primeru jednog od njih

Predubeđenje

Koji si znak?

Asocijacije na horoskop su zabava, šarena laža, šarlatanstvo. Retko ko će pomisliti – nauka, zato što se kod nas astrologija ne izučava. Grupa naših astrologa pokušava to da promeni

Intervju – Dragoljub Bakić, arhitekta

Urbanistički terorizam na delu

"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali"

Parada rasipništva i kiča

Goran Vesić protiv Beograda

U Beogradu se gradi konfuzno, probijaju se svi rokovi i budžeti, kvalitet izgrađenog je upitan. Pritom se ne vodi računa o potrebama Beograđana, ali zato novogodišnja rasveta ume da zablista još u ranu jesen. Bilo da se radi o muzičkoj fontani ili gondoli koja treba da se zanjiše između Kalemegdana i parka na Ušću, pod komandnom palicom zamenika raznih gradonačelnika Gorana Vesića u Beogradu je zavladala parada rasipništva i kiča

Navigator

Zašto kažeš Huavej, kad misliš na Huavej

Poseban problem je to što bi razvoj mobilnih telekomunikacija bio sporiji i skuplji, ako se sporazum iz Vašingtona bude sprovodio onako kako se sada tumači. A to znači da se ne nabavlja oprema kineskih kompanija koje su trenutno superiorne i kvalitetom i cenom, po mišljenju većine analitičara u svetu. Naravno, račun na kraju plaća krajnji korisnik, a to smo svi mi

Intervju – Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike

Brisel Beogradu ne veruje

"Tempo pregovaračkog procesa je određen interesima dveju pregovaračkih strana i utisak je da se obema stranama ne žuri. Čini se da Srbija nije sigurna da li uopšte želi da prihvati sve obaveze koje proističu iz pregovora o članstvu kalkulišući da bi ‘troškovi’ – funkcionalna demokratija, vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, razni aranžmani sa drugim partnerima – mogli da budu previsoki za vladajuću elitu. S druge strane, ni u EU nema preteranog entuzijazma da se ovaj proces ubrza"

Analiza

U pitanju je način

O balkanskom opusu reditelja Olivera Frljića, čije predstave istražuju niske istine ovdašnje sredine

Pozorišni putopis (2) – Od Jajca do Čortanovaca

Odbrana zagrljaja kao misija

Vidi se da je publika željna direktnog susreta sa glumcima, sa pozorištem, vidi se da publika želi svoj civilni život nazad

Izbori u Crnoj Gori – Političke strategije aktera

Izgubljena vlast pobednika

Kampanja DPS-a se suštinski nije mnogo razlikovala od prethodne, lista "Za budućnost Crne Gore" najradikalnije je promenila svoj nastup na izborima, dok su demokrate opuštenim pristupom vešto iskoristile taktiku od vrata do vrata. Ipak, lista "Crno na bijelo" najveće je iznenađenje ovih izbora, a njen lider Dritan Abazović verovatno je najsimpatičnije lice na političkoj sceni Crne Gore

Kina – Razorne poplave

Šljivine kiše nad Jangceom

Kinezi su navikli na monsun. Hrana se kvari, odeću prekrije plesan. U kineskom jeziku reč "plesan" izgovara se isto kao "šljiva". Zato Kinezi za monsunske kiše koriste lepši, literarni naziv: "šljivine kiše". Iskustvo ih uči da posle monsuna sledi dobar rod šljive

Nuspojave

Spomenik na šećernoj tabli

Ovde ni "kusturice", a kamoli "markovići", više ne odlučuju ni o čemu niti ih se za bilo šta uistinu pita, država je doslovno kidnapovana i sve njene institucije stavljene pod blokadu, a društvo zamrznuto u najvećoj mogućoj meri

Dokumentarci – Duh Pitera Selersa i Fatalna Nomi (Beldocs 2020)

Na krilima naknadne pameti

O dva "metafilmska" filma nastala na razvalinama svojevremene propasti dva filma koji su bili predodređeni za veliki uspeh – ili obrnuto

Intervju – Darko Reba, arhitekta i urbanista

Šta će naši potomci misliti o nama

"Pogledajte spomenike u Rimu, gradu prebogate istorije i tradicije – niti jedan nema 23 metra, ni približno. Najveći vajari i umetnici znaju da spomenici treba da budu što bliži ljudima, da ga oni mogu sagledati, osetiti, da mogu ostvariti komunikaciju sa njima i osetiti karakter"