Jubilej
Prevoditi Bodlera
Prošlo je 200 godina od rođenja velikog francuskog pesnika Šarla Bodlera. Ovo je priča o višedecenijskom druženju Nikole Bertolina sa lepotom njegovih stihova
Strip
Nekad i horor mora da pobedi
Serijal Hladan kao led Pola Tobina i Huana Fereire na inovativan način priča o posrnuću zdravog razuma
Budućnost tradicionalnih izvora informisanja
Štampa izumire, a sa njom i mediji koji se ne prilagode promenama
Nije novost da će digitalizacija, internet i društvene mreže na kraju najverovatnije doći glave štampanim medijima. Ovaj proces se dodatno ubrzao tokom pandemije, kada su digitalni izvori u razumljivoj pomami za pronalaženjem informacija o kovidu 19, dobili nov vetar u leđa u odnosu na tradicionalne izvore informisanja poput štampe
Rečnik 2020
Godina koju su pojeli virus i oni
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Više od plate
Oktobarska nagrada Novog Sada Volonterskom servisu tog grada znači uzdarje za njihovu požrtvovanost, solidarnost, nesebičnost koje svakodnevno pružaju sugrađanima
Finansiranje zaštite životne sredine
Zadnja rupa na svirali
Ne samo da država nije preterano zainteresovana da poboljša stanje u oblasti zaštite životne sredine, već se ni sav novac koji se u budžet slije po principu "zagađivač plaća" – ne utroši u svrhu za koju je prikupljen
Zagađenje
Dani vazduha
Šta se sve krije iza indeksa koji je proteklog meseca Beograd prikazivao kao "najzagađeniji grad na svetu"
Navigator
Trotinet, štedljivi štetočina
Vojska i politika
Iz Rusije, masno plaćeno
"Transport 10 BRDM-2 iz donacije koštao je mnogo više od vrednosti celokupno prevezenog tereta", kaže za "Vreme" penzionisani kapetan bojnog broda Nikola Lunić. "Let iljušina Il-76 košta 10.000 dolara po satu, odnosno oko 200.000 dolara za dva povratna leta, dok vrednost svih vozila nije veća od 150.000 evra. Da li bi trebalo da nas iznenadi nedostatak publiciteta kada Vojska Srbije dobije stvarnu donaciju, bez ikakvih provizija i ugrađivanja, a primer za to je američka donacija 40 novih hamera vrednih više od 7,5 miliona dolara"
Demografija pod lupom MMF
Skupa starost puste domovine
Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice
UN – Svetska populacija – perspektive 2019
Bekstvo iz Afrikanistana
Svetska populacija, koju 2019. čini 7,7 milijardi ljudi, do 2030. mogla bi se uvećati na 8,5, do 2050. dostići 9,7 milijardi, a do 2100. godine 10,9 milijardi ljudi. Indija će biti naseljenija od Kine, a u Nigeriji će se utrostručiti broj stanovnika, pokazuju rezultati globalne projekcije Departmana za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija. Da li će zbog jaza između razvijenih zemalja, čije stanovništvo stari, i siromašnih i slabije urbanizovanih zemalja s rastućom mlađom populacijom aktuelna migraciona kriza i tragične regionalne tenzije imati dugoročni karakter
Životna sredina
Kako preživeti vazduh?
Zagađenje vazduha nigde nije tako veliki ubica kao u Srbiji. Svaka šesta smrt povezana je sa aero-zagađenjem, pokazuje nedavno predstavljena studija organizacije UN za životnu sredinu, koja je, nažalost, ostala nepročitana
Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država
Slatko je i slavno za otadžbinu umreti
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
Električni automobili
Budućnost na punjaču
Elektromobili još uvek čine samo 0,4 odsto globalnog tržišta. Njihov broj se, međutim, udesetostručio za samo nekoliko godina. Ogromna ulaganja tradicionalnih automobilskih giganata u razvoj električnih automobila jasan su pokazatelj u kom pravcu se kreće auto-industrija
Intervju – Roberto Čuli
Večiti stranac
"Evropa više nije Evropa Kanta, Voltera ili Rusoa, to je Evropa Orbana i Salvinija i ja sa njom ne mogu da se identifikujem"
Istina o godinama (2)
Ta teška strana reč – ejdžizam
"Oduzeo bih pravo glasa svakom starijem od 60 godina."
"Skinu im penzije, ostave ih bez hleba, a oni i dalje ćute i trpe."
"Babe i dede kukaju na išijas, a u prevozu se biju za sedište ko profi rvači"
Kultura sećanja – Goša
Uspon i pad giganta
Korporacija Goša iz Smederevske Palanke nekada je imala oko 12.000 radnika širom Jugoslavije, proizvodila je mostove, vozove, pruge, konstrukcije, izvozila u svet, održavala grad i okolinu, i ono najvažnije – služila očuvanju socijalnog mira. Danas nešto više od hiljadu radnika plate prima neredovno, dok proizvodnja stoji, a većina hala i mašina propada
Uspomena – Lazar Stojanović (1944–2017)
Zakleti borac za istinu
Filmski reditelj, publicista, pacifista, jedan od osnivača nedeljnika "Vreme", Lazar Stojanović, preminuo je 4. marta u Beogradu
Osmi mart, 40. put
Gorak hleb i uvele ruže
Ujedinjene nacije proglasile su 8. mart za Međunarodni dan žena 1977. godine. Kakav je položaj žena u Srbiji na 40. godišnjicu ovog praznika
Žene i tržište rada
Obrvice, morske pijavice
Da Grad Beograd nije odlučio da organizuje obučavanje za kozmetičku tehniku egzotičnog naziva "japansko iscrtavanje obrva", ostali bismo uskraćeni za brojne uvide u to kako se žene u Srbiji dovijaju da dođu do posla
Intervju – Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava
Nasilje nije privatna stvar
"Uvek ćete čuti da je za nasilje kriv loš zakon, da je loš sistem, da država nije reagovala itd. Ne slažem se sa tim pristupom. Žrtve nasilja se za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem i svaki njihov propust u radu mora biti sankcionisan. Usvojene zakone, potpisane protokole o saradnji, u praksu sprovode ljudi. I najsavršeniji zakon sam po sebi ne može pomoći ukoliko se ne primenjuje"
Zdravstvo u Srbiji
Od lošeg ka gorem
Da je situacija u srpskom zdravstvu kritična, i to po više osnova, pokazala je i studija slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije koju je uradio analitički tim londonskog "Ekonomista"
Danska – Briga o starima
Starost u zemlji srećnih ljudi
Svakodnevno se susrećemo sa problemima starih ljudi. Na primeru Danske možemo da naučimo kako može da im se pomogne, kako društvo može da ih prihvati. Tu je volonterska pomoć starima sastavni deo života
SAD – Druga strana predsedničkih izbora
Igra oko Vrhovnog suda
Nakon upražnjavanja jednog mesta u Vrhovnom sudu SAD, u nekim slučajevima već vlada pat pozicija koja parališe pravni sistem. Na predlog predsednika, sudije bira Senat. Od toga da li većinu čine liberalne ili konzervativne sudije mogu da zavise tako fundamentalne stvari, kao što su pravo na abortus, prava LGBT populacije, pravo na digitalnu privatnost ili na zdravstvenu zaštitu
Intervju – Prof. dr Džon E. Mekdonou, Univerzitet Harvard
Srbija mora da uvede nove lekove
"Srbija nije uvela nijedan novi lek na tržište u odnosu na EU koja primenjuje mnogo novih lekova. Na primer, postoje lekovi za hepatitis C i HIV koji pokazuju odlične kliničke rezultate i štede novac, budući da pacijente drže podalje od bolnice i bolničkih troškova"
Vreme nauke
Od čega ćete umreti
Verovatnoća da ćete umreti, desilo se to sada ili daleko u budućnosti, uvek iznosi 100 odsto. To važi za sve ljude, za sve vaše rođake, prijatelje, drugare iz školskog odeljenja, ali i za sve one koje ste samo jednom videli na ulici, sreli ili tek čuli za njih. Važi i ako ih niste uopšte videli niti čuli za njih