Intervju: Ivanka Popović, redovni profesor TMF-a

Pandemija je samo pojačala postojeće slabosti sistema obrazovanja

“Univerzitet ne može dobro da radi i da školuje najbolje kadrove ako ne prima najbolje kandidate za studije. Ovo ne treba razumeti kao kritiku prema nastavnicima u osnovnim i srednjim školama. Mislim da oni rade najbolje što mogu u datim uslovima, ali mislim da je vreme da se neke stvari u školama menjaju, jer univerziteti osećaju da se brucoši koji sada dolaze razlikuju od onih koji su dolazili pre 10 ili 20 godina”

Esej

Kult ličnosti: Bogovi među nama

Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju

Intervju: Haris Pašović, reditelj

Fašizam je nulta tačka zla

“Postavio sam stvar iz ugla: zašto zlo voli umetnost? Pitanje zašto su neki umetnici sarađivali sa nacistima na vlasti donekle možemo i da shvatimo jer odgovor je u njihovom oportunizmu, konformizmu, zbog toga što su želeli da izgrade karijere i nisu birali sredstva da stignu do cilja. Ali, ono o čemu mi manje znamo i iz istorije i iz literature jeste to zašto zlo voli umetnost. A izgleda da zlo baš voli umetnost, da želi da umetnost bude deo njegove misije uništenja”

Vesti

Hrvatska i EU: Srpski mediji ne objavljuju istinu

Iako provladini mediji u Srbiji ponavljaju da je Hrvatima u EU loše, Hrvatska je jedina od sedam analiziranih zemalja EU koja zadovoljava uslove za uvođenje evra. Zato je danas Evropski parlament dao pozitivno mišljenje o pristupanju Hrvatske Evrozoni

Svet

Libija: Zapaljen parlament u Tobruku

U Libiji, nekada državi koja je imala najviši životni standard u Africi, već mesecima traju demonstracije i na istoku i na zapadu zemlje zbog rasta cena, stalnih isključenja struje, sve lošijih životnih uslova, političkog haosa

Intervju

Vladika Grigorije: Moje suočavanje sa samim sobom

Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio

In memoriam: Žan-Luj Trentinjan (1930–2022)

Teskoba i dar

Mirne duše se može ustvrditi da je Trentinjan ne samo u vremenskom smislu nadživeo i prevazišao široke okvire francuskog Novog talasa

Reportaža

Ukrajina dve godine nakon Majdanske revolucije: Zamrznuti rat

„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju

Mafija

Pogibije sudija iz Palerma: Simboli zaustavljenog vremena

Đovani Falkone i Paolo Borselino nisu bili prvi heroji antimafijskog pokreta, ali su se pojavili u vreme kada je on počinjao da se, nošen opštim nezadovoljstvom, razvija i širi. Pre trideset godina bili su zaustavljeni uz veoma osnovanu sumnju da u tom prljavom poslu mafija nije bila sama. I jedan i drugi sudija su tokom poslednjih godina svoje sve uspešnije karijere nailazili na prikriveni, ali permanentni odijum institucija

Na današnji dan

Rođendan Huga Prata: Ko je taj Korto Malteze

Hugo Prat, čovek koji je najviše doprineo da strip počne da se shvata kao umetnost, autor čije je delo usrećilo više ljudi nego bilo koja ideologija,  rođen je u Riminiju (Italija) 15. juna 1927. Godine. Danas bi napunio 95 godina

Lik i delo

Budući gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić: Dobar plivač i u politici

Kandidat za gradonačelnika Beograda na listi Aleksandra Vučića zaista će, kako stvari stoje, doći na čelo prestonice. Tim povodom ponovo dajemo kratku biografiju Aleksandra Šapićan koji otkako je prešao u SNS govori da mu ne smeta Beograd na vodi, u izbornoj kampanje je obećavao da će se truditi da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, da živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu, da od Beograda želi da napravi „dobro i lepo mesto za život“. Pod vođstvom Šapića SNS je jedva uspeo da namakne dovoljan broj poslaničkih mandata u gradskoj Skupštini da bi sa Socijalistima imao tesnu većinu

Istorija

Srbi u Ukrajini: Nekadašnji čuvari granica

Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali

U novom broju

Intervju – Vladika Grigorije: Moje suočavanje sa samim sobom

„Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”

Intervju: Vladika Grigorije

Moje suočavanje sa samim sobom

“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”

Novi album: Wilco – Cruel Country

Surovi kantri

Wilco su jedan od ključnih “amerikana” bendova, začetnici ovog žanra autorske rok muzike. Njihov novi, dupli album, u širokom zamahu nudi presek stanja duhova u post-pandemijskoj Americi, zatečenoj na neželjenoj raskrsnici

Sedamdeset godina na prestolu: Britanska kraljica Elizabeta II

Spasla je pod krunom sve što se spasti dalo

Elizabeta II se tokom svoje vladavine srela sa 13 američkih predsednika i radila sa 14 britanskih premijera. Ona je učestvovala u očuvanju ideje monarhije u doba transformacije i nestajanja Britanske imperije, stvaranja britanskog Komonvelta, početka i kraja Hladnog rata, ulaska i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i unutrašnjih dinastičkih promena i izazova

Intervju – Dragan Kolundžija, general-major u penziji

Vojska nije igračka

“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Treba svi oni koji to zagovaraju da sednu u tenk, skučen prostor, pa da vide kako je to kad se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to na poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput “zolje” ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštite pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”

Tridesetogodišnjica pogibije sudija iz Palerma

Simboli zaustavljenog vremena

Đovani Falkone i Paolo Borselino (na slici) nisu bili prvi heroji antimafijskog pokreta, ali su se pojavili u vreme kada je on počinjao da se, nošen opštim nezadovoljstvom, razvija i širi. Bili su zaustavljeni uz veoma osnovanu sumnju da u tom prljavom poslu mafija nije bila sama. I jedan i drugi sudija su tokom poslednjih godina svoje sve uspešnije karijere nailazili na prikriveni, ali permanentni odijum institucija

Iz istorije: Srbi u Ukrajini

Nekadašnji čuvari granica

Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali

Na licu mesta: Bor na prekretnici

Život obojen kineskom tehnologijom

Kako nova era rudarenja u Boru utiče na život u ovom delu Srbije i zašto se strasti ne stišavaju ni tri i po godine posle dolaska kineske kompanije? I dok iz resornog ministarstva poručuju da korist od pozitivnog poslovanja Ziđina imaju zaposleni, republički i budžet grada Bora, sagovornici “Vremena” ukazuju na ekološka, egzistencijalna i kulturološka pitanja pre i posle dolaska Kineza

Nemačka

Na udaru inflacije: Tamo gde su cvetale ruže

Preko 40 odsto Nemaca je zabrinuto zbog stalnih poskupljenja. Dok ministarka unutrašnjih poslova daje preporuke da se domaćinstva snabdeju zalihama određenih prehrambrenih artikala, Vlada priprema meru da se za male pare može kupiti mesečna karta za javni prevoz. Jedan od apsurda situacije je da je dominantno levo-zelena Vlada obezbedila sredstva za izgradnju velikog broja socijalnih stanova, ali ne može da ih potroši jer niti ima potrebne stručne radne snage, niti građevinskog materijala, niti odgovarajućih transportnih mogućnosti

Dosije Vremena: Kamendin

Vapaji koje niko ne čuje

Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća

Festivali: Beldocs

Operacija “Oko i duh”

O četiri uglavnom biografski ustrojena ostvarenja sa obilate i raznovrsne ponude 15. po redu izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma

Premijere: Uspavanka za Aleksiju Rajčić

Smrt bolja od milosti

Uspavanka za Aleksiju Rajčić je subjektivna poetska dramska slika koja formu pozajmljuje od različitih narodnih, izvornih pesama da bi napravila profeministički komentar na patrijarhalne porodične odnose. Tako je matrica narodne epske pesme poslužila kao model za razotkrivanje muškog kukavičluka koji se krije iza busanja u grudi i krupnih reči

Srećna stara 1985.

Poslednja deca socijalizma

Jedan roman i jedna serija vraćaju nas u godinu koju neki od nas odlično pamte, mada njihovi tvorci tada još nisu bili ni rođeni

Film

Hoću svoj kurziv, nećete da me prevarite!

“Severnjak” Roberta Egersa, “Plaćenik” Tarika Saleha i “X” Taja Vesta

Pandemija i zemlje Trećeg sveta

Siromašni i sami na udaru bolesti

Solidarnost u međunarodnoj zajednici trebalo bi da se ogleda u tome da najugroženijima, bez pravljenja bilo kakve razlike (zbog rase, etničke pripadnosti, veroispovesti, jezika, državljanstva, ekonomskog statusa), bude pružena adekvatna pomoć