TV manijak
TV stihija
Nepogode i katastrofe jesu za televiziju zanimljive teme jer su, jezikom digitalnih medija, klikabilne. Ovo je, inače, finiji izraz za senzacionalističko izveštavanje koje neprekidno drži pažnju korisnika
Reke Prijepolja
Ratajska reka: Umesto male hidroelektrane zaštićeno područje
Sliv Ratajske reke će na predlog građana i organizacija okupljenih oko inicijative "Zaštitimo reke Prijepolja", biti predmet istraživanja i valorizacije radi stavljanja pod zaštitu, obavestili su u svojim odgovorima Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije
Ekologija
Srbija: Zagađen vazduh udiše četiri miliona građana
Broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka. Stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava
Politika
Viola fon Kramon: Srbija nikada dalje od EU
Zbog stava o sankcijama Rusiji reputacija Srbije u Evropi nije bila gora od 1999, dalje je od Evropske unije nego ikada i mogla bi da se nađe u međunarodnoj izolaciji
Intervju: Nataša Najdanović, direktorka lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija
Sada je vreme da brinemo o našem ekološkom otisku
Klimatske promene su postale naša stvarnost. Globalna dešavanja, nestašica sirovina, rast cena energenata, traže od svih nas, pojedinaca i organizacija, da razmislimo o svom odnosu prema planeti
Bor i životna sredina
Ko plaća cenu rasta rudarenja
U maju 2022. RERI je izvestio da je tužilaštvo u Negotinu, postupajući po njihovoj krivičnoj prijavi, primenilo princip oportuniteta i naložilo Ziđin Koperu i njegovom direktoru da uplate milion dinara u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek u martu 2021. godine. Kako je tada našao RERI, u vodi je bilo 17 puta više bakra od propisane količine, 3,5 puta više arsena i duplo više olova od dozvoljene količine. Dakle, dva puta po 8000 evra za kompaniju koja ima godišnji prihod veći od milijardu evra
Studija slučaja: Linglong
Kolonijalni paket-aranžman
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Vesti
Srbija “ekološki odgovorna”: Ne zna se šta dišemo, a ostalo i da ne pominjemo
Srbija je dobila priznanje u zelenom finansiranju, te ju je Siniša Mali okarakterisao kao “ekološki odgovornu”. Dok se proslavlja nagrada, nije precizno poznato kakav se vazduh diše jer odgovorne institucije ne rade svoj posao. Pouzdano se zna jedino da je čist samo tamo gde se ne meri
Vesti
Obračun kod Palate Srbija: Igra miša i mačke
Premali broj demonstranata nije uspeo da na velikom brisanom prostoru oko Palate Srbija poremti svečanu dodelu ordenja za zasluge na Dan državnosti. Uz malo jurnjave po poljani policija bez opreme za razbijanje demonstracija je uspela da spreči ekološke aktiviste da se približe Palati. Bilo je sporadičnih incidenata
Vesti
Kampovanje kod Vučića: Protest do moratorijuma na litijum
I ovog četvrtka je u 19 časova održan protest ispred Predsedništva u Kralja Milana na koji su pozvali pokret Kreni-promeni, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i Ekološki ustanak. Zahtev je nepromenjen: zakonski obavezujuća zabrana eksploatacije bora i litijuma u Srbiji na najmanje 20 godina i proterivanje Rio Tinta
Intervju: Uliks Fehmiu, glumac
Zlo jeste neuništivo, ali je dobro jače
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”