Intervju – Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji
Podržati privatni kapital
"Uloga državnih institucija, koje treba da osiguraju okvirne uslove za tržišnu ekonomiju i efikasno snabdevanje javnih dobara, mora da se redefiniše"
Dosije – Korupcija u medijima
Đilas, Šaper, direktori, vlasnici i urednici
Izveštaj o pritiscima i kontroli medija koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije izazvao je negodovanje prozvanih, odobravanje onih koji se ne osećaju odgovornim, ali i priličan muk u medijima i javnosti uopšte. Kako god ga ocenjivali, nesporno je da je reč o dokumentu koji mnogo govori o vremenu u kojem živimo. U ovom dosijeu objavljujemo relevantna mišljenja ljudi koji bi mogli da odgovore na temu: Da li su mediji u Srbiji korumpirani
Vreme osiguranja
Wiener Stadtische osiguranje beleži rast
TV manijak
Dan republike
Međunarodna godina šuma 2011.
Hektari pluća
Vreme Beograda – vantelesna oplodnja
Ostvarena želja roditeljska
"Hiljadu stepenika ispod naše želje da dobijemo Nikolu, nije bilo ničeg. Samo smo želeli da izguramo do kraja. Sada čujemo Nikoline korake", kaže majka prve bebe rođene u drugom pokušaju vantelesne oplodnje. Do sada je u Beogradu 250 parova prošlo kroz proces pokušaja vantelesne oplodnje i rođeno je 75 beba
Pozadina pozadine
Ko je kome i šta ispričao?
Početak postupka po krivičnom delu oružane pobune vratio nas je na neke nerazjašnjene detalje, a kroz iskaze Čedomira Jovanovića pred tužilaštvom i Nenada Milića u novinama. Opet se javlja priča o tome da šta bi izvesna osoba mogla da ispriča, ali neće ili ne sme. A šta ako nema šta da ispriča? Mnogo je tu politike, što nije dobro. Nekako izgleda da LDP laje ispod pogrešnog drveta
Izložba
Mladi i naši
Izložbom "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu" Spomen-zbirka velikog ljubitelja umetnosti obeležava svojih pedeset godina
Povodom Sajma knjiga
Vladaj, Vladislava!
Optuživati kreatore "kulturne politike" u ovoj zemlji zbog toga što je jedna od dve ključne književne institucije, Beogradski sajam knjiga, došla u najozbiljniju krizu u svojoj istoriji – bilo bi i glupo i nepravedno. Ne zbog toga što – kada bi mogli – ne bi upropastili sve što se upropastiti može. Nego zato što nemaju tu moć. Ali, da se predstavnici samozvane elite "kulturne nadgradnje" u propast "ekonomske baze" sjajno uklapaju, uspevajući da iz gotovo katastrofalne situacije izvuku maksimum bedne koristi za sebe – više je nego izvesno
Evropska unija i demokratija
Kakav crni narod
Nagoveštaj da bi Grci na referendumu mogli da se izjasne o sopstvenoj sudbini izazvao je paniku u Briselu, berze su počele vrtoglavo da padaju. U Evropi je pokrenuta diskusija da li evrozonu treba spasavati i po cenu sužavanja demokratije
Dužnička kriza evrozone – Grčka, Italija...
Silvio Berluskoni, burleska, kamatne stope i osam izdajnika
G-20 nametnuo Italiji kontrolora u licu MMF-a. Pod pritiskom rasta kamata na italijanski suvereni dug Berluskoni rekao: "Posle mene, izbori", i izgubio parlamentarnu većinu. U Atini Papandreu žrtvovao mandat, ali je obezbedio podršku opozicije privremenoj kriznoj vladi bivšeg grčkog guvernera i potpredsednika Evropske centralne banke Lukasa Papademosa. Dok grčka i italijanska banka traže zajmove, Grci i Italijani odnose novac u Švajcarsku
Javne nabavke
U red za med
Vlada Srbije usvojila je akcioni plan Ministarstva finansija po kome će Zakon o javnim nabavkama biti promenjen do kraja godine: podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine, a Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, upozorava da "ne treba žuriti sa zakonom", ali da "treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja"
Pozorište
Gubitnici istorije
Novu dramu Petera Handkea Još uvek oluja, koja tematizuje sudbinu slovenačkih partizana u Koruškoj, kritika je gotovo jednoglasno ocenila kao jednu od piščevih najznačajnijih drama. Ekspresivna inscenacija Dimitera Gočeva oduševljeno je pozdravljena na nedavnoj premijeri u Burgteatru
Bosna i Hercegovina
Prilog Milorada Dodika srpsko-američkom prijateljstvu
U jeku "diplomatske borbe" za i protiv Palestine, Sarajevo, tačnije američka ambasada u glavnom gradu, postala je poprište terorističkog napada radikalnih islamista, što je u praksi označilo početak kritikovanja BiH kao "aktivnog proislamskog terorističkog poligona" i rasta političkih akcija Republike Srpske
Novogovor
Top
Grčka
Otrovni zagrljaj kapitalizma
Malo dalje od komunističkog bloka u kome demonstranti viču da "narod vuku u bedu" da bi spasli banke i nose crvene barjake na kojima piše "narode, u protivnapad", grupa demonstranata u Solunu maršira sa grčkim zastavama. Čini se da pripadaju nacionalističkoj desnici. Govore o "gubljenju nacionalnog suvereniteta", kažu da vlada slepo sluša šta kaže Trojka i vodi ekonomiju u "dehelenizaciju", da se u bescenje rasprodaju društvena preduzeća, prirodno bogatstvo i grčke banke. Viču da "Nemci ponovo dolaze", da će sledeće godine, kada narod bude jedva preživljavao sa bednim platama i penzijama, Grčka preći u tuđe ruke, u ruke stranaca...
Koncert – Lepa Brena u Areni, 20. i 21. oktobar
Brena, bre
Tročasovna svirka praćena impresivnim nastupom, kostimima i koreografijama, bila je mnogo više od samo još jednog skupog šoua
Formula 1
Ubedljivo dominantno
Samo tri trke pre kraja ovogodišnjeg šampionata Sebastijan Fetel i njegova ekipa Red Bul osvojili su obe titule – efektno i zasluženo
Intervju – Staniša Brkić, istoričar, Spomen-muzej »21. oktobar«
Istraživanje nije gotovo
Državna komisija za istraživanje zločina okupatora radila je osam meseci, od oktobra 1944. do jula 1945. U njenim izveštajima stoji da imaju podatke za 2324 streljana lica, samo u Kragujevcu, bez okolnih sela. To je jedini validan dokument, korišćen u Nirnbergu, ali sudbina tog dokumenta je takva da se on prvi put pojavio u našoj muzejskoj postavci 2003. godine
Šumarice, 21. oktobar 1941. – 21. oktobar 2011.
Lebac sutra nemojte poslati
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
Intervju – Gustavo Navarro, generalni direktor, Holcim (Srbija)
Holcim pronalazi i profit i svoju društvenu ulogu
Iako u Holcimu smatraju da je klima za poslovanje u Srbiji daleko od idealne, nakon skoro deset godina ova kompanija postala je vodeća za proizvodnju cementa, ali i uvaženi poslodavac i sused
Dvadeset godina bez Majlsa Dejvisa (28.9.1991–28.9.2011.)
Majlsova deca
Majls je za džez ono što je Pikaso za slikarstvo
Knjige – »Pozorište u okupiranoj Srbiji«
Vesele četrdesete
Veoma opširna arhivska dokumentacija koju je Boro Majdanac predstavio u knjizi Pozorište u okupiranoj Srbiji saopštava podatke o bujajućoj pozorišnoj kulturi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, o velikom broju umetnika-izbeglica koji su se doselili u Beograd, o velikom broju gostovanja, svedoči o bezbroj pozorišnih grupa, dečjim pozorištima, privatnim teatrima, seoskim pozorištima, o pozorištu Užičke republike...