U izdanju "Gradca" i prevodu Branka Anđića upravo se pojavilo novo izdanje kapitalne knjige španskog filozofa Hosea Ortege i Gaseta Pobuna masa. Preporučujući je čitaocima "Vremena", u ovom broju donosimo dva poglavlja iz ove knjige koja je prvi put objavljena 1930. godine i koja se i danas ispostavlja kao zastrašujuće aktuelna
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Sedmim mestom na Evropskom prvenstvu u košarci Srbija se direktno plasirala na Svetsko prvenstvo u Španiji sledeće godine. Cilj selektora Dušana Ivkovića i Košarkaškog saveza time je ispunjen. Međutim, Srbija više nema igrače ekstra klase koji su u stanju da svojim solo akcijama ili šutevima podignu tim i preokrenu utakmicu
Reprezentacija Srbije može da odigra veliku utakmicu kao protiv Litvanije i pobedi, ali isto tako može i da katastrofalno izgubi kao protiv Makedonije. Ipak, plasman u četvrtfinale sada nam deluje mnogo izvesnije nego na početku šampionata
Na Evropsko prvenstvo u košarci koje se održava u Sloveniji od 4. do 22. septembra reprezentacija Srbije odlazi kao najmlađi tim sa devet debitanata. Sve iznad petog mesta i samim tim direktne kvalifikacije na Svetsko prvenstvo sledeće godine u Španiji ravno je čudu
Prvi zalivski rat, Avganistan, drugi zalivski rat, Libija. Danas mnogi kao obrazac za vojnu intervenciju u Siriji navode i način na koji je NATO bombardovao SRJ 1999. godine. Tehnologija medijske pripreme rata, prepucavanja velikih sila u Savetu bezbednosti UN ili praćenje rata kao video-igrice u ostatku sveta zaista jesu slični. Ali, kada se saberu žrtve, razaranja i posledice po državu izloženu napadu, u odnosu na ono što je zadesilo Irak, Avganistan, Libiju, a isto se sprema Siriji, rat u SRJ deluje kao pripremna vojna vežba za buduće ozbiljne sukobe
Šta su uzroci saobraćajne nesreće, najveće u poslednjih 40 godina, koja je donela šok i bol, poljuljala poverenje javnosti u španski progres i podstakla strah od potencijalno velikih privrednih posledica
Na barikadi je bilo raznih. Ja sam, takođe, bila tamo – tri nedelje nakon što sam imala tešku operaciju kolena. Ali u prvim redovima živog zida. Kolege fotoreporteri su me izvukli na silu, zato što su znali šta će uslediti. Do poslednjeg trena nisam verovala da će doći do sudaranja između policije i demonstranata
Kako članstvo u Evropskoj uniji sužava prostor za pravljenje gluposti. Kako Unija namerava da smanji duboki ekonomski jaz između zemalja članica. Kako se bije bitka protiv svetske krize i gde su u svemu tome zemlje kao što je Srbija
Polisa putnog zdravstvenog osiguranja preko WebShopa košta i do deset odsto manje
"Izvinite na uznemiravanju, Brazil se menja!" Demonstracije na ulicama Rio de Žaneira, Sao Paula, Belema, Porto Alegrea, Belo Orizontea, Brazilije
"Ulazak u EU za Hrvatsku istovremeno znači i automatski izlazak iz Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. To bi konkretno značilo oslobađanje znatnog dela tržišne teritorije u regionu od strane hrvatskih kompanija i mogućnost da srpske kompanije povećaju svoj izvoz na ovo tržište, pre svega proizvoda u oblasti agrara i prehrambene industrije. Srbija bi se tako učvrstila kao dominantna zemlja-izvoznica u okviru CEFTA"
Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu
Bila su potrebna dva i po meseca Ministarstvu finansija da shvate da upozorenja Fiskalnog saveta nisu "neozbiljna", kako je u martu njihov izveštaj izvoleo oceniti ministar Dinkić; valjda neće proći još toliko kako bi se u ozbiljnost situacije uverio i predsednik Vlade i njegovi koalicioni partneri
Recesija se produbljuje, nezadovoljstvo raste, masovni nemiri su pitanje vremena, a iz Brisela zahtevaju još čvršće "strukturalne reforme"
"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"
Evropski mediji i u tekućoj godini očekuju produbljivanje recesije i dužničke krize, pad potrošnje, rast nezaposlenosti i opšteg nezadovoljstva. A kraj se ne nazire
Najočiglednija besmislica je Midžićeva teza o sahrani jedne (monarhističko tradicionalističke) Jugoslavije, čiji je simbol u pozitivnom i negativnom smislu bio Crnjanski, i rođenju druge, ristićevske socijalističko-internacionalističke, da bi potom tvrdio da Jugoslavija nije ni rođena?! To je svakako zbog toga što je ristićevska generacija svojom ideološkom opijenošću u temelje te "nerođene" (nadrealističke?) Jugoslavije ukopala i uređaje njenog samouništenja
Problem s preovlađujućim ovdašnjim osporavanjima "nobelizacije" Evropske unije je što su ponajviše ličila na uvodnike moskovske "Pravde" iz vremena Kubanske krize
Kolika se medijska tarapana podigla zbog platforme o Kosovu, stiče se utisak da Beograd sprema zacelo nešto čega se niko dosad setio nije. Kakvom se god modelu priklonili, biće pravo čudo ako ga sva tri koaliciona partnera u tako kratkom roku jednoglasno prihvate. Valjda je zato važno i gospođi Klinton da dođe u Beograd
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Zašto Katalonci žele da se otcepe od Španije. Zašto Vlada u Madridu to odlučno odbija. Da li konsolidacija Evropske unije kao neke vrste superdržave ohrabruje separatističke pokrete u Evropi i kakve veze ekonomska i finansijska kriza imaju sa svim tim
"Vreme" objavljuje odlomke iz knjige Pola Krugmana, ekonomiste koji potresa svet u jeku svetske ekonomske krize i čoveka koji u sreći ljudi vidi napredak
