Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Vlada u Berlinu je konačno prelomila: Nemačka će Ukrajinu snabdevati i sa teškim naoružanjem. Prvi kontigent protivvazdušnih tenkova tipa „gepard“ već je spreman
Pre pet godina protiv Marin le Pen se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
Studija Grinpisa pokazuje da Nemačka u ovoj godini za naftu i gas Rusiji treba da isplati 32 milijarde evra. U današnjoj političkoj situaciji to se interpretira tako da Vladimir Putin nemačkim novcem finansira rusku agresiju na Ukrajinu u kojoj se ubijaju nedužni ukrajinski civili. Vlada u Berlinu je pod pritiskom saopštila da će do kraja 2022. da obustavi kompletan uvoz ruske nafte, a ruskog gasa će se osloboditi 2024. godine
Ukrajina optužuje Rusiju da je počinila genocid u gradiću Buča u blizini Kijeva. Ruska vojska je na antiruske demonstracije u gradu Energodar pucala bojevom municijom. Pregovarači Kijeva i Moskve nisu se pomerili po pitanju shvatanja statusa Krima i Donbasa. Stotine hiljada Ukrajinaca se iz izbeglištva vratilo u domovinu, a Crnim morem plutaju otrgnute mine
Ukrajinska vojska čisti oblasti oko Kijeva i Hersona. Stanje u Mariupolju je i dalje kritično. Ruskim trupama stiže pojačanje iz Gruzije. Zelenski kritikuje Zapad, Putin se žali da Zapad prosto ne razume Rusiju, a ruska nafta i gas i dalje nesmetano teku u pravcu Evrope
Posle dve nedelje nastavljaju se mirovni pregovori u Istanbulu. Borbe se pretežno vode na severozapadu i jugoistoku zemlje. Situacija u potpuno razorenom Mariupolju je nejasna. Plaćenićka ruska jedinica „Vagner“ stiže u Ukrajinu. Zeleski je dao intervju nekolicini ruskih medija. Ukrajinska Vlada dosadašnju ratnu štetu procenjuje na oko 57 milijardi dolara. Karlsberg i Hajneken se povlače iz Rusije
Lideri zapadnog sveta su u Briselu bili jedinstveni u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Ako Rusija upotrebi hemijsko oružje, SAD će odgovoriti istom merom. Ruska TV javlja da su Mariupolj zapravo uništili ukrajinski nacionalisti. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusi prisilno odvoze njihove državljane u Rusiju
Predsednik SAD Džo Bajden je doputovao u Brisel gde će prisustvovati samitu NATO-a na vrhu i razgovarati sa predstavnicima EU i G7. Rusi koncetrišu trupe na istoku Ukrajine. Postoji Bojazan da bi Belorusija mogla da napadne Ukrajinu. Putin je naložio da “neprijateljske” države rusku naftu i gas moraju da plaćaju u rubljama. Izrael postaje utočište ruskih oligarha
Na prošlim izborima Vučiću je Vladimir Putin čuvao leđa. Danas je to Viktor Orban, jer ovaj prvi trenutno ima važnija posla, a i drugim njegovim ranijim prijateljima nije do izbora u Srbiji
Ponovo su bombardovane mete blizu Lavova. Volodimir Zelenski se obratio Bundestagu. U pozorištu u Mariupolju ima preživelih. Rusija tvrdi da je pronašla dokaze o laboratorijama za hemijsko oružje u Ukrajini i priznaje probleme sa snabdevanjem. SAD upozoravaju Kinu da se uzdrži od podrške Rusiji, a Arnold Švarceneger poziva ruske vojnike da dezertiraju
Bombardovanje i granatiranje ne prestaje. Cilj ruskih trupa je, očigledno, da strateški važne gradove razaranjem primoraju na predaju. SAD pokušavaju da ubede Kinu da ne bude slamka spasa za Rusiju oslabljenu zapadnim sankcijama. Šolc i Erdogan tragaju za nekim rešenjem. Producentkinja ruske državne televizije prekinula je program antiratnim parolama
Bivši kancelar Nemačke i lobista za Severni tok 2, koji je na platnom spisku Rosnjefta, mimo znanja nemačke Vlade u ime Ukrajine razgovara u Moskvi sa Putinom o deeskalaciji sukoba
U momentu krize istorijskih razmera, Evropska unija je uspela da se dogovori o zajedničkom odgovoru svih 27 zemalja članica na rusku agresiju na Ukrajinu. To niko nije očekivao, a najmanje Vladimir Putin. Ne treba isključiti mogućnost da će ovo novo preslaganje EU doneti promenu dosadašnje paradigme prema Balkanu
Kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, Evropska unija i SAD uvode novi set sankcija protiv Rusije. Iako su lideri EU juče tokom dana najavljivali nove sankcije kao najoštrije ikad, pitanje je koliko će zaista pogoditi rusku ekonomiju
Evropska unija i države članice oštro osuđuju rusku akgresiju na Ukrajinu koja bi mogla da se pretvori u rat širih razmera. U toku dana doneće odluku o dodatnim sankcijama Rusiji „sa ciljem da je oslabe i spreče da se razvija“
Rusija je priznala dve republike u Donbasu i tamo poslala “mirotvorce”, a Vladimir Putin je konstatovao da Zapad “ponovo pokušava da uceni Rusiju sankcijama”. Podigao je ulog poručivši da će Rusija da preduzme uzvratne mere radi sopstvene bezbednosti, ako NATO nastavi širenje na istok i ako rasporedi udarne sisteme naoružanja na ruskim granicama
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Podzemna skladišta gasa su praktično prazna, Evropska unija užurbano kupuje sirovine za slučaj da se situacija u Ukrajini dodatno zakomplikuje
Makron je svojom mirovnom misijom u Moskvi i Kijevu pokušao da vrati EU u igru koju vode SAD i Rusija, a i da sebe izbaci u prvi plan pred predsedničke izbore u aprilu. Bez obzira na ishod moći će da kaže da je vredelo pokušati
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
U ovoj partiji pokera obe strane dižu ulog i obe polaze od toga da ona druga blefira. Rusija vrši sve pripremne radnje kao da će da izvrši invaziju na Ukrajinu, a NATO hitno razmešta hiljade vojnika i nešto naoružanja i lovaca u države članice koje se graniče sa Rusijom ili su tu negde gde ih Rusija neće
Zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok putuje u Vašington da sa SAD uskladi politiku u odnosu na Rusiju. U koalicionoj vladi postoje, međutim, razmimoilaženja ne samo po pitanju ukrajinske krize i uopšte odnosa sa Moskvom, već i po pitanju Zapadnog Balkana i Srbije
Od četvrtka ruska državna televizija RT emituje linearni program na nemačkom jeziku - pozivajući se na licencu koju je nedavno izdao srpski REM. Srbija je tako ušla u nadvlačenje konopca velikih sila između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cena gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište
