U izdanju zagrebačke izdavačke kuće "Profil" nedavno je objavljena knjiga Tito čiji su autori Ivo i Slavko Goldštajn. Reč je obimnoj biografiji Josipa Broza Tita u kojoj se na skoro hiljadu strana, na temelju dokumentarne građe i svedočenja savremenika, osvetljava Titov politički i lični profil. Knjiga će uskoro biti dostupna i u ovdašnjim knjižarama. Uz dozvolu autora i izdavača, "Vreme" ekskluzivno objavljuje jedno poglavlje iz ove knjige
Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić
U jednoj bizarnoj istorijskoj inverziji, dezorijentisana stranka Borisa Tadića kao da je usvojila doktrinu "belih listića"
Pitanja kako mobilisati ljude, vratiti im poverenje u neke pojedince, kako kapitalizovati evidentno nezadovoljstvo građana, bila su i najglasnija na mitingu "Osvetli Srbiju", mada ih niko sa bine nije izgovorio. Bojan Pajtić je, ipak, bio tačan rekavši: "Danas SNS svom snagom unapređuje sve greške koje je DS pravio, a DS danas kaže da nema pravo više ni na jednu grešku"
Kada je Bratislav Gašić seo u fotelju ministra odbrane 27. aprila prošle godine, verovatno nije slutio kakva ga iskušenja čekaju već u prvoj godini službe, mada je morao da zna da će ta stolica biti vrela. Da je sve ostalo bilo u redu (a nije moglo biti u armiji koja iza sebe nosi teret skorašnjih ratova, poraza, besparice), dovoljno bi bilo razloga za preznojavanje što je na toj funkciji u vreme kada se vojska približava NATO-u više nego što se to sviđa domaćem stanovništvu i Rusima, a on mora da objašnjava da nije sve tako kao što na prvi pogled deluje. Ovako, vojsku su od kada je on preuzeo dužnost počele da sustižu afere koje se ređaju jedna za drugom, od učešća vojnih policajaca u incidentu oko prebijanja Andreja Vučića na Paradi ponosa prošle godine, do pada vojnog helikoptera u Surčinu u kome je poginulo sedam ljudi. Uz sve to, očigledno je da se unutar vojske rasplamsao sukob "Tominih" i "Vučićevih" ljudi
"Ako se bude snimala srpska verzija američke serije Mad Men, njujorška Medison avenija, ta arterija svetskog advertajzinga imaće u domaćoj verziji odgovor u Hilandarskoj ulici. Tu je bila locirana marketinška agencija Saatchi & Saatchi u kojoj su bili između ostalih i Dragan Đilas, a nedaleko od nje i agencija Spektra u kojoj su bili Milan Beko i Beba Popović. Nisu li oni posle rada u agencijama u devedesetim postali neki od važnih kreatora političkog i društvenog života Srbije"
Ne možemo svi da budemo sve, niti svima sve pristoji; ko ovo zanemari, lako može da "ispadne glup u društvu"
O "Beogradu na vodi" se priča od 2012. godine. Čitajući vesti na ovu temu, stiče se utisak da domaći političari i arapski investitori ne znaju o čemu tačno govore. Sledi kratak izbor kontradiktornosti
Primer koliko je sve u vezi sa istorijskim projektom konfuzno i puno pitanja, nedoslednosti, intrige i netransparentnosti, jeste najmanji aspekt čitavog projekta – štand, odnosno "privremeni objekat za promociju" to jest "prvi objekat ‘Beograda na vodi’", a u stvari – obična kafana
Glavna negativna mantra Vučića, Šešelja i Tome Nikolića 2003. bila je: "Čeda, Beba, Vesić". To su sada ljudi s kojima oni ili razgovaraju o koalicijama ili rade za njih ili su u njihovoj stranci, kako hoćete. Dok si član DS-a crnji si od samog đavola, psihopata, umobolnik, homoseksualac, izdajnik, kriminalac. Kada izađeš iz DS-a postaješ sjajan kadar, možeš da postaneš i gradonačelnik i gradski menadžer i direktor izdavačke kuće i ministar u Vladi
Teško je nabrojati neprijatelje Aleksandra Vučića. Onome ko tako nešto pokuša, iza dugog spiska na kome su konkretna imena i organizacije ukazuje se stoglava hidra čije pojedine glave premijer Srbije seče iz dana u dan, ali na mestu svake nestale kao da se pojavljuje nekoliko drugih, često bez lica i naziva
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
