“Kada je u pitanju Marina Dorćol, moram da budem objektivan i da konstatujem da ti pokazatelji nisu zabrinjavajući. To pokazuje i izveštaj o ispitivanju zemljišta koji je uradio Gradski zavod za javno zdravlje u aprilu 2024. godine, a gde se navodi da je koncentracija tih materija u uzorkovanom zemljištu, a pre svega govorimo o česticama nafte, značajno ispod vrednosti koja zahteva remedijaciju odnosno tretiranje tog zemljišta za njegovo ponovno korišćenje. U svakom slučaju, investitor je dužan da nakon dobijanja građevinske dozvole, a pre otpočinjanja radova, naruči novo uzorkovanje zemljišta u slučaju da je došlo do promene tih vrednosti. To je, prema mojim saznanjima, urađeno”
Deo građana sa Dunavskog keja izrazio je zabrinutost zbog povišenog nivoa opasnih materija u zemljištu na parceli gde počinju radovi na izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa Marina Dorćol. U razgovoru za “Vreme”, Miroslav Marić, rukovodilac izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat, ističe da nema razloga za zabrinutost i da su nivoi materija u analiziranom zemljištu uobičajeni za terene gde se gradi u zoni nekadašnjih industrijskih kompleksa.
“Ovaj kompleks gradi se kao brownfield investicija u nekadašnjoj industrijskoj zoni. Tu je nekada prolazila i pruga. Logično je da na tom zemljištu ima ostataka metala, nafte ili nekih drugih neorganskih materija. Ali to nije ništa neuobičajeno. U svim svetskim i evropskim metropolama nekadašnje luke pretvorene su u mesta gde ljudi danas žive i rade. I oni su imali isti izazov pred sobom da to zemljište revitalizuju pre nego što na njemu počnu da grade. To je obaveza investitora i izvođača i nema razloga da ne verujem da će oni tom poslu pristupiti stručno i odgovorno”, ističe Marić.
“VREME”: Na osnovu kojih pokazatelja je donet zaključak da projekat “nema značajan negativan uticaj na životnu sredinu”?
MIROSLAV MARIĆ: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bila je uslov za dobijanje građevinske dozvole za stambeno-poslovni kompleks “Marina Dorćol”. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda dao je saglasnost na tu studiju. U rešenju se potvrđuje da projekat nema značajan negativan uticaj, uz uslov da se sprovedu propisane mere zaštite tokom izvođenja radova. To je obaveza investitora koji mora da redovno meri parametre zagađenja i izveštava nadležne organe. Kao čovek koji živi u Beogradu, mogu da razumem zabrinutost građana kada su u pitanju teme povišenog nivoa opasnih materija u zemljištu. Međutim, kada je u pitanju Marina Dorćol, moram da budem objektivan i da konstatujem da ti pokazatelji nisu zabrinjavajući. To pokazuje i izveštaj o ispitivanju zemljišta koji je uradio Gradski zavod za javno zdravlje u aprilu 2024. godine, a gde se navodi da je koncentracija tih materija u uzorkovanom zemljištu, a pre svega govorimo o česticama nafte, značajno ispod vrednosti koja zahteva remedijaciju odnosno tretiranje tog zemljišta za njegovo ponovno korišćenje. U svakom slučaju, investitor je dužan da nakon dobijanja građevinske dozvole, a pre otpočinjanja radova, naruči novo uzorkovanje zemljišta u slučaju da je došlo do promene tih vrednosti. To je, prema mojim saznanjima, urađeno i takva ispitivanja su trenutno u toku. Za sada, sudeći po rezultatima izveštaja Gradskog zavoda za javno zdravlje, građani nemaju razloga za zabrinutost.
Da li je analizirana dostupnost priobalja i javnog prostora?
Da, dostupnost javnog prostora bila je važan deo Studije. Otvoreni prostori su uređeni u vidu zelenih platoa i promenada, a prostor oko vodene površine je uređen za namene u svrhu javnog korišćenja. Ideja je bila da se građanima otvori deo priobalja koji je sada potpuno nedostupan. Pešačke komunikacije su usklađene sa komunikacijama u okruženju i omogućavaju vizuelnu i pešačku dostupnost prostora iz raznih pravaca. To je veoma važno jer je jedan od osnovnih uslova bio da se objekat pod kulturnom zaštitom Termocentrala Snaga i Svetlost vidi iz svih pravaca. Poseban akcenat je dat povezivanju dela u zoni privezišta i budućeg Linijskog parka, sa otvaranjem vizure ka Dunavu. Tako da je na taj način ostvarena i pešačka vizuelna povezanost sa samom rekom. Grad Beograd će biti nadležan za nadzor poštovanja ovih obaveza tokom i nakon realizacije.
Kakve su predviđene promene u kvalitetu vazduha, buke i saobraćaja?
Tokom izgradnje očekuju se privremeni negativni uticaji – povećana prašina, buka i intenzitet saobraćaja. To je nešto što je uobičajeno i očekivano kod izgradnje objekata u centralnim urbanim zonama. Za vreme izgradnje propisane su mere kojima se obavezuje izvođač da vrši redovno vlaženje terena zbog nastajanja prašine, upotrebu konstrukcije za zaštitu od buke, korišćenje savremene građevinske mehanizacije sa niskim stepenom emisije u vazduhu. Projektnom dokumentacijom predviđena je organizacija gradilišta na način da u što manjoj meri utiče na okolinu. Kompleks je projektovan tako da utiče minimalno na okolinu: predviđena je upotreba obnovljivih izvora energije u vidu toplotnih pumpi, korišćenje podzemnih i nadzemnih garaža za smeštaj vozila, regulacija saobraćajnog prilaza, kao i unapređenje zelenih zona koje doprinose kvalitetu vazduha. Studija predviđa oko 34.000 metara kvadratnih horizontalnih zelenih površina ‒ bašti i žardinjera, kao i zelenila na parteru i u direktnom kontaktu sa tlom. Predviđeno je 240 stabala na parteru i na postamentima oko 60.
Koliko je lokalna zajednica bila uključena u izradu Studije i da li su njihove primedbe uzete u obzir?
Studija je bila dostupna na javnom uvidu, a građani su imali mogućnost da daju komentare i primedbe. Održan je Javni uvid i javna prezentacija Studije, u okviru koje su primedbe dokumentovane i analizirane. U Rešenju o Saglasnosti na Studiju, Sekretarijata za zaštitu životne sredine potvrđuje se da su zakonske procedure učešća javnosti ispunjene u celosti. Zapisnici sa javne rasprave predstavljaju deo dokumentacije i ja sam se trudio kao rukovodilac izrade studije da sve korekcije i dodatna objašnjenja koja smo dobili na osnovu razgovora sa građanima budu unete u Studiju. Međutim, komunikacija sa lokalnom zajednicom ne prestaje tog momenta kada predstavite Studiju. Ona mora da se odvija u kontinuitetu i transparentno. Prema mojim saznanjima, i investitor i izvođač odredili su timove ljudi koji razgovaraju sa lokalnom zajednicom i teže da otklone sve nedoumice koje mogu da postoje vezano za realizaciju ovog projekta.
Kako se projekat uklapa u širi urbanistički plan Beograda i da li je razmatran kumulativni efekat sa projektima poput Beograda na vodi?
Da, Studijom je analiziran kumulativni uticaj sa okolinom i planiranim projektima u okruženju. Projekat Marina Dorćol je u skladu sa Planom detaljne regulacije Linijski park i širim urbanističkim strategijama i planovima Grada Beograda. Projekat se nadovezuje na planirane javne sadržaje.
Koje su garancije da će negativni uticaji biti praćeni i sanirani tokom i nakon realizacije?
Studija o proceni uticaja kao sastavni deo tehničke dokumentacije je obavezujući dokument za Investitora i Izvođača radova. Ugovornom obavezom Izvođač je dužan da se pridržava svih propisanih mera, da vrši stalno praćenje stanja životne sredine i da reaguje po žalbama stanovništva u najkraćem mogućem roku. Investitor mora da prati parametre životne sredine i sprovodi preventivne i korektivne mere u skladu sa zakonom. Bez ispunjenja ovih obaveza, nadzorni organ na gradilištu neće odobriti dalju realizaciju Projekta. Monitoring obuhvata merenje buke, kvaliteta vazduha i vode, uticaja na tlo i saobraćaj. U slučaju odstupanja, sprovode se mere kao što su fizička zaštita, izmene u režimu rada i tehnička poboljšanja. Izveštaji se dostavljaju nadležnom sekretarijatu, koji ima ovlašćenje za inspekcijski nadzor i zabranu radova ukoliko se mere ne sprovode.
Student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Luka Stevanović, za kojim je raspisana poternica, predao se danas Višem sudu u Beogradu. Studenti u blokadi prethodno su pozvali građane na skup podrške Luki
Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić preminuo je u noći 21. jula posle kraće bolesti u 67. godini, saopštila je porodica
Električnu energiju plaćamo bezmalo duplo skuplje nego 2012. godine, a dug Elektrodistribucije je u odnosu na 2023. šest puta veći. Zašto EDS sve više propada
Policija, maskirana i tetovirana, bije i hapsi, pa sledećeg dana samo legitimiše studente i građane, pa opet bije, hapsi i za bolničke krevete veže uhapšene i povređene “teroriste”, uprkos tome “Kadinjača nije pala”
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
