U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena. Taj hotel sada ima pet zvezdica, 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta
Tvrđava Mamula iz 19. veka, na ostrvu Lastavica na ulazu u Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, koja je u Drugom svetskom ratu bila koncetracioni logor pretvorena je u luksuzni hotel-ostrvo „Mamula Island“ koji je od aprila 2023. godine počeo da prima turiste.
Minimalnim intervencijama, i pažljivim i promišljenim odnosom zaštićeni su i tvrđava i ostrvo, dok se svi dodati elementi mogu lako ukloniti, čime se objekat vraća u prvobitno stanje, piše sajt Gradnja.
Ipak, apsolutni nedostatak vodovoda i struje, nova funkcija hotela, kao i standardi savremenog života i hotelijerstva, nametnuli su obaveznu implementaciju novih elemenata.
Ti elementi su svedeni na minimum, ali su i dalje prisutni. Da bi se izbegla mimikrija, novi elementi su jasno predstavljeni u prostoru korišćenjem savremenih materijala i oblika.
Autentičnost tvrđave i vrednosti pejzaža su zaštićene, dok su nove strukture napravljene u jednostavnoj formi, uz korišćenje lakih materijala i zelenih krovova kako bi se njihov uticaj na vizuelni doživljaj minimalizovao.
Taj hotel ima 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta.
Užasna istorija Mamule
U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svjetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena, podseća Radio Slobodna Evropa (RSE).
Logor Mamula rasformiran je nakon kapitulacije Italije 14. septembra 1943. godine.
„Tamo su se dogodila ozbiljna mučenja, a prvi logoraši u Mamuli su bili deca i žene, njih 110. Dovedena iz Pobora kod Budve, da bi nakon njih stigla deca i žene iz Morinja, u Boki“, rekao je ranije za RSE Aleksandar Reljić, novinar i autor dokumentarnog filma „Mamula all inclusive“.
On je rekao da je tim filmom želeo da pokaže u kakvom svetu živimo, „koliko danas novac briše sve pred sobom pa, i takve istorijske, jezive trenutke, zločine, kako briše i sećanje, pijetet prema žrtvi koja je podneta na tom ostrvu“.
Reljić je podsetio da su Italijani iz osvete napravili logor na Mamuli kao deo odmazde za crnogorski ustanak protiv fašizma 13. jula 1941. godine.
On je naveo da se tokom snimanja filma koje je počelo septembra 2017. godine menjalo i ostrvo i ljudi.
„Čitavo vreme pratim transformaciju Mamule, ne samo izgleda ostrva nego i svesti ljudi, koji su na početku bili protiv gradnje hotela, a onda su počeli da menjaju pogled. Bio sam šokiran kada mi je jedna logorašica rekla da je dobro što je neko uzeo metlu, da tamo pomete, aludirajući na zapuštenost ostrva“.
Protesti međunarodne zajednice
Zbog namere crnogorskih vlasti da na taj način valorizuju Mamulu reagovao je i deo međunarodne zajednice.
Tadašnji generalni sekretar Ujedninjenih nacija Ban Ki Mun poslao je 2015. godine pismo tadašnjem predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću.
„Iznenađeni smo da je jedino rešenje za očuvanje i korišćenje tvrđave običan poslovni aranžman i ugovor o privatizaciji“, navedeno je u pismu, koje su potpisali i Federiko Majo, bivši generalni direktor Uneska i druge istaknute međunarodne ličnosti.
Tvrđavu je sredinom 19. veka za potrebe austrougarske vojske izgradio general Lazar Mamula, po kome je dobila ime, ali prema dostupnim podacima, nije korišćena u vojne svrhe.
U Prvom svetskom ratu Mamula je bila zatvor, azakonski je zaštićena kao kulturno-istorijski spomenik druge kategorije.
Nalazi se na kružnom ostrvu prečnika 200 metara u hercegnovskom delu zaliva, između poluostrva Luštica i Prevlaka nedaleko od Herceg Novog, na Crnogorskom primorju.
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokušaće na Vembliju da spasi što se spasti može. Mnogo je, međutim, važnije šta dolazi posle
Reč iz naslova dolazi kao krik posle Bezrečice na sva nepočinstva, nepravdu i poniženja ove vlasti prema sopstvenim građanima
Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema... A lako bi se moglo ispostaviti i da ti nemilosrdni što se sada smeju, pevaju i smišljaju politikantske ujdurme u sebi nose neku paklenu prazninu i glad, tako duboku i sveobuhvatnu da je baš ništa, nikakva gramzivost, vlastoljubivost, moć, bogatstvo, slava, nikad neće zasititi
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
