U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena. Taj hotel sada ima pet zvezdica, 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta
Tvrđava Mamula iz 19. veka, na ostrvu Lastavica na ulazu u Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, koja je u Drugom svetskom ratu bila koncetracioni logor pretvorena je u luksuzni hotel-ostrvo „Mamula Island“ koji je od aprila 2023. godine počeo da prima turiste.
Minimalnim intervencijama, i pažljivim i promišljenim odnosom zaštićeni su i tvrđava i ostrvo, dok se svi dodati elementi mogu lako ukloniti, čime se objekat vraća u prvobitno stanje, piše sajt Gradnja.
Ipak, apsolutni nedostatak vodovoda i struje, nova funkcija hotela, kao i standardi savremenog života i hotelijerstva, nametnuli su obaveznu implementaciju novih elemenata.
Ti elementi su svedeni na minimum, ali su i dalje prisutni. Da bi se izbegla mimikrija, novi elementi su jasno predstavljeni u prostoru korišćenjem savremenih materijala i oblika.
Autentičnost tvrđave i vrednosti pejzaža su zaštićene, dok su nove strukture napravljene u jednostavnoj formi, uz korišćenje lakih materijala i zelenih krovova kako bi se njihov uticaj na vizuelni doživljaj minimalizovao.
Taj hotel ima 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta.
Užasna istorija Mamule
U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svjetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena, podseća Radio Slobodna Evropa (RSE).
Logor Mamula rasformiran je nakon kapitulacije Italije 14. septembra 1943. godine.
„Tamo su se dogodila ozbiljna mučenja, a prvi logoraši u Mamuli su bili deca i žene, njih 110. Dovedena iz Pobora kod Budve, da bi nakon njih stigla deca i žene iz Morinja, u Boki“, rekao je ranije za RSE Aleksandar Reljić, novinar i autor dokumentarnog filma „Mamula all inclusive“.
On je rekao da je tim filmom želeo da pokaže u kakvom svetu živimo, „koliko danas novac briše sve pred sobom pa, i takve istorijske, jezive trenutke, zločine, kako briše i sećanje, pijetet prema žrtvi koja je podneta na tom ostrvu“.
Reljić je podsetio da su Italijani iz osvete napravili logor na Mamuli kao deo odmazde za crnogorski ustanak protiv fašizma 13. jula 1941. godine.
On je naveo da se tokom snimanja filma koje je počelo septembra 2017. godine menjalo i ostrvo i ljudi.
„Čitavo vreme pratim transformaciju Mamule, ne samo izgleda ostrva nego i svesti ljudi, koji su na početku bili protiv gradnje hotela, a onda su počeli da menjaju pogled. Bio sam šokiran kada mi je jedna logorašica rekla da je dobro što je neko uzeo metlu, da tamo pomete, aludirajući na zapuštenost ostrva“.
Protesti međunarodne zajednice
Zbog namere crnogorskih vlasti da na taj način valorizuju Mamulu reagovao je i deo međunarodne zajednice.
Tadašnji generalni sekretar Ujedninjenih nacija Ban Ki Mun poslao je 2015. godine pismo tadašnjem predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću.
„Iznenađeni smo da je jedino rešenje za očuvanje i korišćenje tvrđave običan poslovni aranžman i ugovor o privatizaciji“, navedeno je u pismu, koje su potpisali i Federiko Majo, bivši generalni direktor Uneska i druge istaknute međunarodne ličnosti.
Tvrđavu je sredinom 19. veka za potrebe austrougarske vojske izgradio general Lazar Mamula, po kome je dobila ime, ali prema dostupnim podacima, nije korišćena u vojne svrhe.
U Prvom svetskom ratu Mamula je bila zatvor, azakonski je zaštićena kao kulturno-istorijski spomenik druge kategorije.
Nalazi se na kružnom ostrvu prečnika 200 metara u hercegnovskom delu zaliva, između poluostrva Luštica i Prevlaka nedaleko od Herceg Novog, na Crnogorskom primorju.
Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora
Nakon što je odbila da odredi pritvor četvorici učesnika incidenta ispred SNS prostorija u Valjevu, sudija Vesna Herceg targetirana je u tabloidima, a po gradu su izlepljene fotografije sa njenom slikom i brojem telefona. Iako su pravosudni organi ostali nemi na ove napade, ona je oslobodila pritvora i petog optuženog
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
Zbog pokušaja brutalnog gušenja studentskih protesta i talasa nasilja nad demonstrantima, Srbija je ponovo dospela na listu za praćenje CIVICUS Monitora kao zemlja sa „opstruisanim građanskim prostorom“
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
