Sudovi i izbori

foto: ceu

Ponavljanje izbora je retko, ali je nedavno bilo slučajeva gde su najviši sudovi u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji naložili delimično ili potpuno poništenje izbora ili referenduma.

Neregularnosti koje su sudovi smatrali relevantnim uključuju proceduralne greške u procesu prebrojavanja glasova u Nemačkoj i Austriji. U Austriji je sud poništio izbore pošto je prevremeno objavljivanje rezultata na dan izbora moglo da utiče na odluku birača. Federalni sud u Švajcarskoj je poništio referendum pošto je vlada iznela netačne informacije o mogućim posledicama poreske reforme koja je bila predmet referenduma. Drugi referendum u Švajcarskoj je ponovljen nakon što su neki lokalni izborni organi javili da su izgubili glasačke listiće i time praktično sprečili ponovno brojanje glasova. Drugi slučajevi su uključili nepravilnosti u registru stanovnika u Švajcarskoj, dok su birački odbori u Berlinu dali biračima listiće za parlamentarne izbore iako su imali pravo glasa samo na nivou grada. Međutim, ovaj poslednji primer nije sam po sebi bio razlog za poništavanje izbora, nego je tek uz druge nepravilnosti došlo do novih izbora, pošto je broj pogrešno izručenih glasačkih listića bio mali.

Sudovi nisu tražili dokaz o mogućoj nameri za nepravilnosti, odnosno dokaz da su te nepravilnosti zaista uticale na rezultate. Naprotiv, sudovi procenjuju matematičku mogućnost da li bi te pomenute nepravilnosti mogle promeniti rezultat izbora. Naročito, sudovi izbegavaju da spekulišu o tome koja partija bi mogla biti zakinuta zbog pogrešnog brojanja glasova ili drugih neregularnosti. Pošto u većini slučajeva niko ne sme i ne može da zna da li i u čiju korist su nepravilnosti uticale, sudovi okvirno kvantifikuju broj glasova na koje su nepravilnosti možda uticale. Na primer, sud pita koliko je glasova dato u biračkim mestima sa proceduralnim greškama pri procesu prebrojavanja glasova. Važna je kvantitativna mogućnost da je netačna procedura uticala na rezultat izbora, a ne dokaz da je glas pogrešno prebrojan. Takav dokaz vrlo retko postoji.

Lakše je izračunati mogući uticaj nepravilnosti na rezultat referenduma ili predsedničkih izbora, gde je bitno da li broj određenih glasova veći od razlike u glasovima između pobednika i drugoplasiranog. Kada su izborni rezultati dovoljno jasni, sudovi ne poništavaju izbore čak i ako je bilo manjih nepravilnosti.

Dok se margina pobede jednostavno izračuna u izborima po većinskom sistemu ili na referendumima, ovo je delikatnije za izbore po proporcionalnom sistemu. Ovde nije bitna razlika u broju glasova između pobednika ili poraženog, i svakako se sudovi neće upustiti u kalkulacije o potencijalnim vladajućim koalicijama. Uloga sudova je da obezbede pravo birača i da se mandati u skupštini dodeljuju prema volji birača. Dakle, sudovi kvantifikuju koliko je glasova moglo da dovede do preraspodele jednog mandata u izabranoj skupštini. Ove razlike su mnogo manje na izborima po proporcionalnom sistemu nego na izborima po većinskom sistemu. Na primer, na nedavnim izborima u Beogradu, u javnosti se priča o margini pobede najveće stranke od 41.810 glasova u odnosu na drugoplasiranu, dok je za raspodelu mandata margina bila mnogo manja: da je Nestorovićeva lista “Mi – glas naroda” dobila samo 1930 glasova više u Beogradu, ona bi obezbedila dodatni sedmi mandat. Dakle, relevantna prepreka za kvantifikaciju potencijalnih nepravilnosti je samo 1930 glasova ili 0,2 odsto.

Izražavanje izborne volje građana je vrlo dragocen demokratski čin i sudovi neće bespotrebno poništavati građansku volju. Tako da, ako se može jasno odrediti grupa građana čiji su glasovi potencijalno pogođeni nepravilnošću, i njihovi glasovi su prebrojani odvojeno, na primer, ako su nepravilnosti ograničene na jasno određena biračka mesta, onda se samo na ovim mestima ponavljaju izbori. Jedino kad to nije moguće, na primer, zato što nije moguće odvojiti različite grupe birača, izbori se poništavaju u potpunosti.

Ključno pitanje na beogradskim izborima je da procena izbornih organa i sudova treba da se ograniči na izborne procedure i na propise iz izbornog zakona. Nedavno je sud u Švajcarskoj doneo presudu o lokalnom referendumu koja nije bila zasnovana samo na zakonu o izborima i referendumima već prvenstveno na drugim uredbama javnog prava. Dakle, sud je primenio princip da svako delovanje državnih organa koje je relevantno za integritet izbora mora biti uzeto u obzir. U konkretnom slučaju, proseparatistička gradska vlast u Mutjeu (Moutier) je samo nekoliko meseci pre lokalnog referenduma upisala neke građane kao stanovnike iako nisu zaista boravili u tom gradu. Postoji mogućnost da su oni namerno prebacili prebivalište da bi mogli učestvovati na istorijskom referendumu o promeni kantonalnih granica. Po nalogu suda, referendum je ponovljen, a rezultat je ostao isti.

Autor je profesor političkih nauka pri Univerzitetu u Beogradu i Centralno-evropskom univerzitetu u Beču. Bio je ekspert Venecijanske komisije Saveta Evrope za procenu integriteta izbora na osnovi izborne statistike