Nakon neregularnosti na izborima u Srbiji, a posebno u Beogradu, pitanje poništenja ovih izbora sada je na dnevnom redu u Ustavnom sudu. Kakve su prakse poništavanja izbora u demokratskim državama
Ponavljanje izbora je retko, ali je nedavno bilo slučajeva gde su najviši sudovi u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji naložili delimično ili potpuno poništenje izbora ili referenduma.
Neregularnosti koje su sudovi smatrali relevantnim uključuju proceduralne greške u procesu prebrojavanja glasova u Nemačkoj i Austriji. U Austriji je sud poništio izbore pošto je prevremeno objavljivanje rezultata na dan izbora moglo da utiče na odluku birača. Federalni sud u Švajcarskoj je poništio referendum pošto je vlada iznela netačne informacije o mogućim posledicama poreske reforme koja je bila predmet referenduma. Drugi referendum u Švajcarskoj je ponovljen nakon što su neki lokalni izborni organi javili da su izgubili glasačke listiće i time praktično sprečili ponovno brojanje glasova. Drugi slučajevi su uključili nepravilnosti u registru stanovnika u Švajcarskoj, dok su birački odbori u Berlinu dali biračima listiće za parlamentarne izbore iako su imali pravo glasa samo na nivou grada. Međutim, ovaj poslednji primer nije sam po sebi bio razlog za poništavanje izbora, nego je tek uz druge nepravilnosti došlo do novih izbora, pošto je broj pogrešno izručenih glasačkih listića bio mali.
Sudovi nisu tražili dokaz o mogućoj nameri za nepravilnosti, odnosno dokaz da su te nepravilnosti zaista uticale na rezultate. Naprotiv, sudovi procenjuju matematičku mogućnost da li bi te pomenute nepravilnosti mogle promeniti rezultat izbora. Naročito, sudovi izbegavaju da spekulišu o tome koja partija bi mogla biti zakinuta zbog pogrešnog brojanja glasova ili drugih neregularnosti. Pošto u većini slučajeva niko ne sme i ne može da zna da li i u čiju korist su nepravilnosti uticale, sudovi okvirno kvantifikuju broj glasova na koje su nepravilnosti možda uticale. Na primer, sud pita koliko je glasova dato u biračkim mestima sa proceduralnim greškama pri procesu prebrojavanja glasova. Važna je kvantitativna mogućnost da je netačna procedura uticala na rezultat izbora, a ne dokaz da je glas pogrešno prebrojan. Takav dokaz vrlo retko postoji.
Lakše je izračunati mogući uticaj nepravilnosti na rezultat referenduma ili predsedničkih izbora, gde je bitno da li broj određenih glasova veći od razlike u glasovima između pobednika i drugoplasiranog. Kada su izborni rezultati dovoljno jasni, sudovi ne poništavaju izbore čak i ako je bilo manjih nepravilnosti.
Dok se margina pobede jednostavno izračuna u izborima po većinskom sistemu ili na referendumima, ovo je delikatnije za izbore po proporcionalnom sistemu. Ovde nije bitna razlika u broju glasova između pobednika ili poraženog, i svakako se sudovi neće upustiti u kalkulacije o potencijalnim vladajućim koalicijama. Uloga sudova je da obezbede pravo birača i da se mandati u skupštini dodeljuju prema volji birača. Dakle, sudovi kvantifikuju koliko je glasova moglo da dovede do preraspodele jednog mandata u izabranoj skupštini. Ove razlike su mnogo manje na izborima po proporcionalnom sistemu nego na izborima po većinskom sistemu. Na primer, na nedavnim izborima u Beogradu, u javnosti se priča o margini pobede najveće stranke od 41.810 glasova u odnosu na drugoplasiranu, dok je za raspodelu mandata margina bila mnogo manja: da je Nestorovićeva lista “Mi – glas naroda” dobila samo 1930 glasova više u Beogradu, ona bi obezbedila dodatni sedmi mandat. Dakle, relevantna prepreka za kvantifikaciju potencijalnih nepravilnosti je samo 1930 glasova ili 0,2 odsto.
Izražavanje izborne volje građana je vrlo dragocen demokratski čin i sudovi neće bespotrebno poništavati građansku volju. Tako da, ako se može jasno odrediti grupa građana čiji su glasovi potencijalno pogođeni nepravilnošću, i njihovi glasovi su prebrojani odvojeno, na primer, ako su nepravilnosti ograničene na jasno određena biračka mesta, onda se samo na ovim mestima ponavljaju izbori. Jedino kad to nije moguće, na primer, zato što nije moguće odvojiti različite grupe birača, izbori se poništavaju u potpunosti.
Ključno pitanje na beogradskim izborima je da procena izbornih organa i sudova treba da se ograniči na izborne procedure i na propise iz izbornog zakona. Nedavno je sud u Švajcarskoj doneo presudu o lokalnom referendumu koja nije bila zasnovana samo na zakonu o izborima i referendumima već prvenstveno na drugim uredbama javnog prava. Dakle, sud je primenio princip da svako delovanje državnih organa koje je relevantno za integritet izbora mora biti uzeto u obzir. U konkretnom slučaju, proseparatistička gradska vlast u Mutjeu (Moutier) je samo nekoliko meseci pre lokalnog referenduma upisala neke građane kao stanovnike iako nisu zaista boravili u tom gradu. Postoji mogućnost da su oni namerno prebacili prebivalište da bi mogli učestvovati na istorijskom referendumu o promeni kantonalnih granica. Po nalogu suda, referendum je ponovljen, a rezultat je ostao isti.
Autor je profesor političkih nauka pri Univerzitetu u Beogradu i Centralno-evropskom univerzitetu u Beču. Bio je ekspert Venecijanske komisije Saveta Evrope za procenu integriteta izbora na osnovi izborne statistike
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
