Ima tih šala koje mladi ljudi nikada neće razumeti, na primer, kada za neki kompjuter kažete da može sve pa i kafu da skuva. Onima čiji prvi računari nisu imali ni miša ni zvučnu karticu ta je dosetka bila urnebesna, onima čiji je ceo svet u mobilnom telefonu nije jasno zašto se od svega naglašava mogućnost kuvanja kafe i čekaju da čuju kraj vica.
Nema više viceva o kompjuterima i kafi, ali ima ozbiljnog biznisa koji kreće iz startapova. Robotizacija i veštačka inteligencija sreću se sve češće u kuhinji. Toliko često i toliko dobro da se sada postavlja pitanje da li će se kuhinjski roboti uskoro naći na spisku uređaja bele tehnike.
Iako ima i takvih projekata, roboti kuvari su u ovom trenutku, ipak, profesionalci. Rade u restoranima rame uz rame, ako se to tako može reći, sa robotima kelnerima, barmenima i domaćinima odnosno hostesama. Izašli su iz laboratorija i garaža i kuvaju “za narod”. Za sada su eksces i atrakcija, ali ta revolucija je dobro zagrizla i baš guta.
Magazin Forbs predviđa da će u bližoj budućnosti četiri od pet poslova (82%) u ugostiteljstvu obavljati mašine to jest roboti. Jedan od ta četiri biće kuvar (21%), dvoje će posluživati goste (51%), a onaj preostali će čistiti, seckati, slagati, primati narudžbe i raditi sve one druge neophodne poslove. Za razliku od nekih drugih profesija, gde mašina nudi efikasnost, ugostiteljstvo je na ovakve promene primorano jer je teško naći kvalitetnu radnu snagu. Forbs piše da je 2022. samo u SAD nedostajalo trista hiljada radnika u ugostiteljstvu.
Prve promene primetićemo u restoranima brze hrane, što nije neobično. Tamo je posao uveliko standardizovan, namirnice stižu već polupripremljene, nije neka nedostižna mudrost napraviti robota koji će da okreće pljeskavice i slaže ih u zemičke sa ostalim dodacima (caliexpressbyflippy.com). Veći iskorak je mogućnost da roboti kuvaju naprednija jela, daleko ukusnija i malo komplikovanija za pripremu (@e_vino_spaghetti).
Jedan takav primer imamo u susedstvu, u Hrvatskoj, gde je pre dve godine otvoren restoran Bots and Pots (botsandpots.com) u kome robotizovani uređaji prave ozbiljna jela. Ozbiljna u smislu da je za njihovo programiranje angažovan vrhunski kuvar koji je osmislio meni i faze kuvanja, dok su matematičari definisali funkcije po kojima će se kretati varjača koja meša to što se kuva tako da ništa ne zagori i da sve bude apsolutno savršeno. Oni koji ovakve stvari smišljaju tvrde da robot kuvar uvek pravi jelo istog kvaliteta (vrhunskog), ne može da mu se desi da podbaci. Pritom, nikada nije umoran, ne ide na godišnji odmor, efikasniji je od živog kuvara, ne povređuje ga ni vatra ni nož, a ako negde neki kuglager zapne, može da ga zameni rezervni robot.
Suštinsko pitanje je može li robot kuvar da nam se useli i u kuću, pa da u vrhunskoj hrani uživamo svakodnevno, o pripremi slave da ne govorimo? Ko se tome nada radovaće se da čuje da kompanija “Tesla” već pravi takvog robota, doduše, još je daleko od toga da može da zameni čoveka u domaćoj kuhinji, ali ide se u tom pravcu.
Da li će ga svaka kuća imati kao što ima mašinu za veš i pranje sudova, mikrotalasnu i mikser? Verovatno će to ići postepeno, prvi roboti će davati manje nego što očekujemo za cenu koštanja, ali tako je i sa razvojem veštačke inteligencije. S vremenom ćemo doći do toga da robot koji kuva postane obavezan u kući, sposoban ne samo da savršeno spremi jaja (što “Teslin” robot radi) već i da osmisli odgovarajući meni za svakog ukućanina, pa i da optimalno kupuje namirnice tako da se nikada ništa ne baci. Koštaće, verovatno, koliko i prosečan automobil srednje klase i kupovaće se na sličan način.
Jedina nedoumica je – može li se programirati da pegla?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prvo je Folksvagen uhvaćen da vara sa emisijama izduvnih gasova. Sada je u okviru afere „dizelgejt“ u Francuskoj pokrenut krivični postupak i protiv Renoa. Tužbe su teške više desetina milijardi evra
Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Neke firme to čine jer im se ne isplati da skladišti suvišnu robu, neki da bi sačuvali dizajnersku ekskluzivnost. Velikim modnim kompanijama nije padalo na pamet da odeću i obuću, recimo, ustupe Crvenom krstu
Kao što bacanje dece u vodu češće stvara doživotne strahove nego plivače, tako i primoravanje na učenje može od škole da stvori moru. Ali, ako postoji izbor, onda postoji i izlaz
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
