Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive
Jedna od najstrašnijih posledica decenijske vladavine Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije je potpuno razorena opšta kultura. I tu nije reč o tome da većina stanoviništva sluša “lošu muziku” već da aktuelna vlast teži ka dubinskoj promeni ustaljenih navika i običaja, ideja, mišljenja i uzora kao i načina komunikacije. Višegodišnjim “kuvanjem” društva oni žele da redukuju naš sadržaj i kvalitet. Iz naše zajednice u tom “kuvanju” potrebno je da ispare patriotizam, solidarnost, vera, ljubav, poštenje, posvećenost, istrajnost i želja za dubljim smislom. Da bi oni ostali na pozicijama moći, potreban je dominantan suvi nacionalizam, ratobornost, kukavičluk, podmitljivost, zavist, grubost i gramzivost. Upravo sve po njihovoj meri.
Da li će to potpuno postići, zavisi i od svih nas. Ovo su njihove metode.
ISTINSKI PATRIOTIZAM ZAMENILI SU SIMBOLIČNIM NACIONALIZMOM
Osnovni stub ove vlasti je medijska hegemonija i monopol na političku poruku koja se emituje u javnost. S obzirom na kontrolisanu sliku u medijima i važnost zamrznute percepcije, gde nema mesta a ni vremena za uzvišene osećaje poput patriotizma, vlast u prvi plan ističe bljutavu, površnu i slabu nacionalističku sliku. Simboli će biti sirovi, zastava i grb zloupotrebljeni. Hiperinflacija simbola, inače nekada patriotskih, dovešće do pada vrednosti. Tako jedan deo “opijenih” nacionalizmom neće imati prostor za produbljivanje ljubavi prema zemlji i sunarodnicima jer od “drveta neće videti šumu”, dok će drugi razvijati prezir i osećaj dosade jer njihova percepcija patriotizma ne može da stane u tako mali kulturni ograničeni prostor kakav predstavljaju osnovni simboli. Jednima je kulturni prostor preširok, drugima preuzak. Tako podeljeno društvo nema kapacitet za konsenzus.
UNIŠTILI SU SVEST O KONTINUITETU
Sukob sa prošlim vremenom ovoj vlasti dolazi prirodno jer su u prošlosti imali važne uloge u ratu koji je izgubljen. Odatle težnja da sve počinje sa njihovom drugom vlašću, ili od 2012. godine. Nusproizvod tih aktivnosti je ukidanje političkog kontinuiteta pa građani stvaraju osećaj privremenosti i kratkotrajnosti. Tada se težnja ka dugogodišnjem sticanju pretvara u brzu otimačinu. U državi koja ne poštuje sopstveni kontinuitet, vrednosti i znanje neće biti na ceni, već će ih zameniti bezglavost u neznanju i korist od trenutka moći.
IZAZVALI SU PREZIR PREMA STRUCI I ZNANJU
Kada se država davi u laži i kada na njima počiva vlast, onda je istina neprijatelj. Godinama se funkcioneri vlasti o struci i stručnjacima izražavaju posprdno i pogrdno paralelno kupujući diplome i doktorate. Instituti se gase a fakulteti degradiraju. U sistemu koji se bazira na laži potrebno je da svi “jednako ne znaju” kako bi plasirana laž bila prihvaćena kao istina. Rezultat je uništavanje obrazovanja, kompromitacija znanja kao nekakve “izdaje kolektiva” i dugoročno unižavanje potencijala svakog građanina.
IZGRADILI SU KULT LIČNOSTI
Loša vlast traži bezuslovno obožavanje i što manje preispitivanja jer je tako lakše vladati. U demokratskim i slobodnim društvima bilo kakva “bezuslovnost” jeste poraz društva i slabost sistema. Savršenost, bezgrešnost i apsolutnost nisu kategorije realnog života pa se insistiranjem na njima stvara osećaj “državne” fantazije koja služi odvajanju građana od vlasti. Tako građanin državu počinje da vidi kao nešto daleko i strano što nije on sam.
PONIŠTILI SU DUBLJI SMISAO
Njihova politika se svodi na moto “ona da rađa, on da brani”. Herojstvo ili životna ostvarenost se u tom konceptu može postići samo na dva načina. Žene će biti heroine ako rode mnogo dece u užasnim uslovima, dok će muškarci moći da budu heroji samo u smrti. Takav pojednostavljen odnos prema smislu života i uloge pojedinca u društvu ljude ostavlja inertnim prema običnim a važnim životnim stvarima. Svakodnevne “male” žrtve, istrajnost i posvećenost društvo neće afirmisati kao važne pa će se od njih i odustajati. Građani će biti prisiljeni da se zadovolje minimumom smatrajući da nisu vredni boljeg pa će pasti i očekivanja od države. To vlastima znatno olakšava kontrolu i funkcionisanje.
SOLIDARNOST SU ZAMENILI KOLEKTIVIZMOM
Solidarnost i empatija su mera društva i civilizacije. Problem za tiransku vlast nastaje kada se bilo šta radi bez ličnog interesa. Goli beskrupulozni lični interes je okosnica loše i diktatorske vlasti jer je njegovo održavanje korupcionaško, jeftino i prosto. Spona koja vezuje građane u celinu neće biti kulturološka sličnost i uravnoteženi razvoj baziran na solidarnosti i vrednostima, već pravolinijski kolektivistički etnički uspeh u domenu fantastike. Samostalni razvoj i uspeh pojedinca šteti takvoj vlasti jer potire njenu sveprisutnost i svemogućnost a diktatoru uzurpira omnipotenciju.
PROMOCIJA SIROMAŠTVA
Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive.
Ovim metodama, “kuvanje” i posledična redukcija identiteta biće, nažalost, vrlo uspešna. Poslednja prilika da ne “zagorimo” i da nas ne “prekuvaju” na kraju leži samo i isključivo u nadi, entuzijazmu i volji. Ukoliko se ta tri osećaja ne stave u funkciju promene društva i dugoročne, posvećene borbe protiv ovih metoda, ostaće nam samo talog.
Talog u kome ćemo definitivno izgoreti.
Autor je narodni poslanik PSG
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
