Početak je godine, vreme kada se na sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu otkrivaju noviteti koji će uskoro da nam promene život. Prošle godine sve je zanimalo kakvi su planovi za veštačku inteligenciju, dobra ili loša vest je da su u dobroj meri realizovani i da će naši kućni uređaji u budućnosti direktnije komunicirati sa nama.
Ali, mnogo veće promene događaju se sa televizorima, ako se ta sprava i dalje može tako zvati. Pojavili su se kvalitetniji ekrani, koji manje reflektuju spoljno svetlo i samim tim daju kvalitetniju sliku. Zatim projektori koji svaku zgodnu površinu mogu da pretvore u ekran, čak i sa mogućnošću komandi dodirom tog “ekrana”. Najinteresantniji i najuticajniji mogli bi da budu transparentni, mikro led ekrani. Kao što i sama reč kaže, to su ekrani koji izgledaju kao obično staklo, debelo jedan inč odnosno dva i po santimetra, ali koje može da emituje sliku. Ta slika može da bude televizijski program, odnosno klasičan video, ali može da bude i nešto drugo, recimo, akvarijum sa digitalnim ribicama kroz koji možete da vidite i drugi kraj sobe, kao što je slučaj sa svakim akvarijumom. Pa, dobro, čemu to služi (a još i odlično radi)?
Ako ćete ekran (televizor) da držite na zidu, kao sliku, onda njegova transparentnost nema previše smisla, osim što može da bude zabavna dekoracija kada ne gledate neki program, digitalna jelka, na primer. S druge strane, otvaraju se nove mogućnosti za smeštanje ekrana u prostor. Prva ideja je da se koristi u dvoranama ili stadionima gde bi se kroz ekran posmatrao događaj (sportski, muzički itd.) dok bi se na ekranu diskretno prikazivala statistika ili neke dodatne informacije, na primer koja pesma se izvodi ili njen tekst, ako ga ima. Takvi monitori ne bi ometali praćenje, a donosili bi potrebne informacije i mogli bi još da ubacuju reklame, kada je zgodno.
Mnogo zanimljivije će biti korišćenje u kući ili kancelariji, gde će ekran moći da deli prostor. U budućnosti bi, možda, mogao da prikazuje i različitu sliku na različitim stranama, s tim da ostaje da se reši pitanje zvuka koji ne može da se izoluje na isti način. Providni ekrani mogli bi, vremenom, da nađu primenu u automobilima, mobinim telefonima, prenosnim računarima, ali i u prodavnicama, autobuskim stanicama i sličnim mestima gde nam neko isporučuje vizuelne informacije. Sve je to samo pitanje cene koja će u narednih desetak godina verovatno biti visoka, kao i kod svake nove tehnologije.
Drugi interesantan novitet su projektori koji su sve bolji i mogu na nekoj površini da prikažu sliku koja nije daleko od 4K ili 8K slike koju postižu OLED ekrani. Ovo je, takođe, od značaja za budućnost svakodnevnog života. Kod mlađih generacija sve je češća pojava da se televizor ne poseduje, a kada je potreban veći ekran, zbog filma ili utakmice, koristi se upravo projektor. Novost na CES-u je kvalitet, ali i mogućnost da dodirivanjem projektovane slike upravljate prikazom.
Konačno, Samsung je predstavio OLED televizore sa matiranim ekranom koji minimalno reflektuje svetlo koje na njega pada, što će odlično poslužiti tamo gde su ekrani izloženi jakom suncu ili sobnom svetlu koje ometa gledanje. Ništa više ne sme biti prepreka “vizuelnoj buci” koja je sledeći veliki izazov s kojim ćemo se suočiti. Ako mislite da već jesmo, loše mislite.
Kako je student Miloš Pavlović, koji je u Ćacilendu hteo “da uči”, pao na svim moralnim i životnim ispitima? Da li je pretnja klanjem Vučiću udbaška inscenacija ili ničim opravdano privlačenje pažnje? Kakve veze s tim ima režimski šešeljizam? I zašto neizvesnost poništava ličnost
Sve ih puca nelagoda do izbezumljenja, ali svi odreda glume kako samo to žele od života. Zapliću u kolu, fleke od znoja pod pazuhom, srbovanje na maks, rakija i vrućina udarile, vidi se manjak kiseonika, ali nema odustajanja, predaja nije opcija! Samo zamišljam kako li se iz šatora baca pegla
Prosečna plata u Srbiji u 2025. je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali 535 evra. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na million i po srpskih penzionera
Neverovatan broj ljudi traži psihoterapijsku pomoć, a jednako neverovatan broj ljudi želi da studira psihoterapiju i pretvori je u svoju profesiju. S obzirom na visoku potražnju na tržištu, snagu pohlepe i neuređenost regulative u Srbiji, trebalo bi očekivati da supervizori niču kao pečurke posle kiše, nisu pripremljeni za taj posao i dobijaju novac i/ili narcističke gratifikacije od početnika koje neće moći na adekvatan način da pripreme za izuzetno odgovoran posao
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
