Pet saveta za digitalnu detoksikaciju dece

U okviru plana da učini Ameriku ponovo velikom, administracija Donalda Trampa bacila se na zdravstvo. Sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi pokrenuo je kampanju MAHA (Make America Heathy Again) koja bi Ameriku trebalo da napravi ponovo zdravom. Kampanja je najavljena na zvaničnom sajtu Bele kuće, na adresi whitehouse.gov/maha, a ono što je za ovu rubriku posebno interesantno jeste najnoviji izveštaj koji je tamo objavljen. Odnosi se na zdravlje dece u SAD, a za ovu rubriku važan je deo o uticaju digitalizacije na zdravlje najmlađih.

U najkraćim crtama, izveštaj se naslanja na istraživanja koja pokazuju manjak aerobnih aktivnosti kod dece, od kojih više od dve trećine ne ispunjava očekivani minimum dnevne fizičke aktivnosti. Navodi se da deca više u školu ne idu pešice ili biciklom, što je nekada bio običaj, imaju manje časova fizičkog vaspitanja i uopšte fizičke aktivnosti, sve više su pred ekranom u sedećem položaju. Na to se dodaje slobodno vreme koje uglavnom provode na telefonu umesto na nekom sportskom terenu ili u prirodi.

To što važi za decu u SAD u velikoj meri može se prepisati i za decu u većim gradovima u Srbiji. Ocenjujući da je izveštaj alarmantan, ali da mu nedostaje “terapija”, “Vašington post” anketirao je stručnjake i došao do nekoliko aktivnosti koje se preporučuju roditeljima kako bi smanjili preterano korišćenje digitala kod dece.

Prvi od pet saveta je da deca ne provode noć sa telefonom, kompjuterom ili televizorom u sobi. Predlog je da se svi ovi uređaji pred spavanje izmeste odnosno stave pod roditeljsku kontrolu, ako je neophodno i pod ključ. Isključivanje mreže nije dovoljno, mogu se zakačiti na komšijsku ili onu od mobilnog operatera. Manjkavost ovog saveta je što mogu da nabave i dodatni telefon za koji roditelji ne znaju.

Drugi savet je da se sa decom razgovara o tehnologiji – čemu služi, kako se koristi, ali pre svega šta im se u digitalnom svetu dogodilo tog dana. Da li su videli nešto zanimljivo ili nešto gnusno, da li su se sa nekim posvađali, ko ih je uvredio? Nije loše da proverite kako su im uređaji setovani, da li su dovoljno zaštićeni, kao i da im objasnite koje sve prevare postoje, a da ih oni nisu svesni.

Treći savet se naslanja na prvi, donekle. Kaže da nije rešenje u ograničavanju vremena koje dete sme da provede ispred ekrana, već da treba osmisliti aktivnosti van tog vremena. Mali amandman ili neko srednje rešenje je da s detetom igrate video-igre, odnosno da nešto od digitalnog vremena provedete zajedno. Ali najbolje je da imate zajedničke aktivnosti bez uređaja, kao i da stimulišete učešće u sportskim i umetničkim aktivnostima koje su dostupne.

Četvrti savet je najteži – budite primer svom detetu. Ako mu branite sve ono što vidi da vi radite, ne očekujte previše. Deca se prvenstveno ugledaju na roditelje. Ako baš morate da gledate Instagram klipove unedogled, uradite to kada dece nema oko vas. Ali nemojte se zavaravati da i deca to ne rade kada ih ne vidite i ne kontrolišete.

Konačno, poslednja preporuka je da ne budete previše strogi ni prema sebi ni prema deci. Mnoge digitalne aktivnosti su korisne, pomažu u učenju i razvoju ličnosti i sposobnosti i ne treba ih ukidati i zabranjivati. Nije strašno ni ako detetu date da gleda crtani film dok vi obavljate važan poziv, ali nemojte da vam se svaki poziv pretvori u važan. Ne treba nametati ništa naglo; da biste postigli uspeh, najbolje je da ove savete uvodite postepeno.

Ili, kako i stara knjiga preporučuje, neka me prvi gađa mobilnim telefonom onaj koji je digitalno bezgrešan.