Prvo osnovno javno tužilaštvo još uvek nije došlo do saznanja šta se zapravo dogodilo 15. marta u 19.11, ali su lica koja iznose ili pronose svoja saznanja i utiske internetom dužna da znaju da nije upotrebljen zvučni top ili kakvo drugo oružje. Da li zaista treba očekivati da građani znaju kako nije tačno nešto što Tužilaštvo još uvek istražuje? Inicijativu za sprovođenje međunarodne istrage traži oko 520.000 potpisnika. Ipak, bilo bi to previše osumnjičenih
Sloboda mirnog okupljanja je ljudsko pravo zagarantovano Ustavom Republike Srbije, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te Zakonom o javnom okupljanju. Drugim rečima: građani imaju pravo da se na miran način okupljaju, a država ima pozitivnu obavezu da im to obezbedi, kako u krivičnopravnom, tako i u građanskopravnom smislu. Međutim…
Masovni protest u Beogradu 15. marta završen je dva sata pre nego što je predviđao zvanični program. Studenti, kao organizatori skupa, skinuli su prsluke i apelovali na građane da se povuku bezbedno obrazlažući da je to odluka doneta zbog napada flašama i kamenicama koji je došao iz pravca Pionirskog parka, odnosno grupacije koja sebe predstavlja kao Studente koji hoće da uče ili Studente 2.0.
Međutim, incident kod takozvanog Ćacilenda ostao je u senci drugog događaja. Naime, tokom petnaestominutnog odavanja pošte ćutanjem nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo je do munjevitog razdvajanja okupljenih građana po širini Ulice kralja Milana, najizraženijeg na potezu od “Londona” do Cvetnog trga.
Ubrzo su se pojavile tvrdnje o korišćenju tzv. zvučnog topa, te demanti ministra policije, čemu je sledila i izjava brigadnog generala Vojske Srbije da Republika Srbija ne poseduje takvu vrstu naoružanja.
SPORNE TAČKE
Da se pozabavimo krivičnopravnim aspektom: Više javno tužilaštvo u Beogradu je već dan nakon protesta dalo nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da formira predmet i identifikuje lica koja su neistinite informacije o upotrebi “zvučnog topa” širila u javnosti, te obrazložilo da je nalog dat zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo Izazivanje panike i nereda iz člana 343 Krivičnog zakonika.
U vreme pisanja ovog teksta, internetom kruže izjave novinara i učesnika protesta, te fotografije lekarskih izveštaja sa anamnestičkim podacima pacijenata koji su se žalili na glavobolju usled udara tzv. zvučnog topa. Oko 520.000 građana je potpisalo peticiju kojom se traži međunarodna nezavisna istraga Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS – a povodom upotrebe zvučnog topa. Međunarodna nevladina organizacija “Earshot”, koja se, prema podacima dostupnim na internetu, bavi istraživanjem audio-materijala u cilju zaštite ljudskih prava i životne sredine, objavila je na svom Instagram nalogu da se na četiri od 12 dostavljenih snimaka pojavljuje zvuk kakav proizvodi tzv. vorteks top.
Da se vratimo na nalog kojim je Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da identifikuje lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvršila krivično delo Izazivanje panike i nereda.
Prvi uslov postojanja predmetnog krivičnog dela je da onaj ko iznosi ili pronosi lažnu vest zna da je ta vest lažna. Šta je ovde problem?
Problem je što je istog dana kada je dobilo nalog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je povodom medijskih natpisa formiralo još jedan predmet, te naložilo MUP-u da utvrdi šta se tačno dogodilo na protestu, a što je izazvalo paniku, trčanje, guranje i padanje okupljenih građana u Ulici kralja Milana, kao i da li je tom prilikom upotrebljeno pirotehničko sredstvo, oružje ili drugo opšteopasno sredstvo koje je moglo da dovede u opasnost život i telo okupljenih građana.
Istovremeno, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je objavilo da će nakon što utvrdi potpuno i tačno činjenično stanje, doneti odluku da li se u radnjama NN lica stiču obeležja krivičnog dela Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 Krivičnog zakonika ili nekog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Dat je i nalog policiji da utvrdi da li su se zbog predmetnog događaja određena lica javljala Beogradskom centru za ljudska prava.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dana 16. marta tek započinje preduzimanje dokaznih radnji na okolnost da li je neko izvršio krivično delo na štetu okupljenih građana, dakle, u tom trenutku još uvek ne zna da li jeste ili nije delo izvršeno, ali istovremeno, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, treba da formira predmet, identifikuje lica koja su neistinite informacije o upotrebi “zvučnog topa” širila u javnosti, te ih po zakonu goni zbog krivičnog dela Izazivanje panike i nereda.
Na dan predaje ovog teksta (18. mart), Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je izdalo saopštenje u kome je navelo da niko od jedinica i pripadnika obezbeđenja protesta nije upotrebio tzv. zvučni top, ali da će Tužilaštvo dalje raditi na utvrđivanju toga šta je izazvalo onakvo ponašanje građana.
Kada ovako postavimo stvari, dolazimo do zaključka da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još uvek nije došlo do saznanja šta se zapravo dogodilo, ali da lica koja iznose ili pronose svoja saznanja i utiske internetom znaju ili su dužna da znaju da nije upotrebljen zvučni top ili kakvo drugo oružje, kao i da, deleći svoje ili tuđe iskustvo sa protesta, to svesno čine u nameri da izazovu paniku i nered.
Da li zaista treba očekivati da građani znaju kako nije tačno nešto što Tužilaštvo još uvek istražuje? Kao što je navedeno, inicijativu za sprovođenje međunarodne istrage traži oko 520.000 potpisnika. Ipak, bilo bi to previše osumnjičenih.
ŠTA SE TAČNO DOGODILO
Još jedanput da utvrdimo: Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još uvek nije konačno utvrdilo da li je 15. marta ove godine, oko 19.11 časova, u Ulici kralja Milana u Beogradu na štetu okupljenih građana izvršeno neko krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Uzmimo kao istinite izjave državnih zvaničnika da bezbednosne strukture u Srbiji ne poseduju tzv. zvučni top. S druge strane, internetom se dele video-snimci i lekarski izveštaji, brojne su izjave novinara i građana u medijima da su imali osećaj “da nailazi nešto što će sve da ih zgazi”, tu je i mišljenje “Earshot”-a da se na nekoliko snimaka nalazi zvuk kakav proizvodi tzv. vorteks top.
Sve ovo nameće zaključak da Tužilaštvu treba dalje da istraži šta se dogodilo.
Budući da država demantuje posedovanje i upotrebu tzv. zvučnog topa, postavlja se pitanje – da li je takvo ili neko drugo oružje uopšte upotrebljeno? Ako jeste, ko ga je upotrebio? Odnosno, da li neko, mimo države, poseduje slično oružje? Da li u konkretnom slučaju postoje osnovi sumnje da je NN lice na štetu mirno okupljenih građana izvršilo krivično delo Terorizam iz člana 391 Krivičnog zakonika? Uslov postojanja predmetnog krivičnog dela je da je stanovništvo ozbiljno zastrašeno, a zaprećena kazna je od pet do 15 godina zatvora. Ukoliko je ovo slučaj, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo delo će nastupiti kroz trideset godina, 16. marta 2055. godine. Veću paniku bi proizveo izostanak odgovora istrage na pitanje šta se tačno dogodilo.
Što se tiče građanskopravne zaštite učesnika mirnog okupljanja, kao što je navedeno, država ima pozitivnu obavezu da obezbedi građanima slobodu mirnog okupljanja, a Zakon o obligacionim odnosima propisuje pravo na naknadu štete licima do koje dođe usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, za koju štetu odgovara država. Odgovornost države proizlazi iz njene dužnosti da se stara za sigurnost ljudi i imovine. U našem narodu krivičnopravni deo pravosuđa uživa veći autoritet, međutim, u praksi se često dešava da parnica deluje kao korektiv krivice. Pred parničnim sudovima se i danas vode postupci za naknadu štete po tužbama naslednika lica koja su na ovim prostorima lišena života i slobode zbog političkih, nacionalnih, verskih i ideoloških razloga, bez prava na pravično suđenje. Ne tako davno ovde se i zbog crteža moglo odgovarati za neprijateljsku propagandu. Nadam se da sadašnje tužilaštvo neće narednim generacijama sudija napraviti sličan “posao”.
Autor je advokat
Više od 70 odsto policijskih službenika izjavilo je da trpi političke pritiske, dok se čak 92 odsto ne oseća bezbedno na terenu. Ovo su porazni nalazi ankete Strukovnog udruženja policije "Dr Rajs", koje u otvorenom pismu Ivici Dačiću zahteva hitnu depolitizaciju i reformu MUP-a
Prošlo je pet meseci od kada su u Srbiji počele blokade fakulteta. Vlast im je već odsvirala kraj, a kao krajnji rok za uspostavljanje nastave pominjao se 15. april. Kako Vučić misli da „studentima koji žele da uče“ usliši želju
Na prvi pogled, teško je uopšte reći da je reč o televizoru. Zahvaljujući svom minimalističkom, ultra-tankom dizajnu i pažljivo osmišljenim detaljima, Samsung The Frame se diskretno uklapa u enterijer poput pravog umetničkog dela
Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji za 2024. godinu je svega 26,6 odsto prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u Evropske unije
Desetog dana puta, oko 80 biciklista, uglavnom studenata, krenuli iz Minhena ka Ulmu, ispratio ih vladika Grigorije
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
