Neznanje ubija

Početkom aprila ove godine odjeknula je vest o besplatnim HPV vakcinama za studente; u ovom trenutku, kako kažu iz Studentske poliklinike u Beogradu, blizu 3000 studentkinja i studenata Beogradskog univerziteta primilo je prvu dozu. Drugu dozu je u junu 2024. godine dobilo nešto više od 2300. Što će reći, oko 600 njih neznatno kasni sa drugom dozom.

“Razlog tome je najverovatnije junski ispitni rok, pa studenti koriste svaki minut za učenje, a jedan broj njih je sigurno i otputovao iz Beograda. Očekujemo ih sve kasnije tokom leta”, kaže doktorka i specijalistkinja epidemiologije Mila Paunić, dodajući da je najbolje kada se doze vakcine dobiju po propisanoj šemi, ali se studentima izlazi u susret, te se prilagođavaju njihovim obavezama.

“Nakon što sam čula da kod nas može da se primi takva vakcina, odmah sam se prijavila za prvu dozu. Vakcinu sam primila istog dana kada sam otišla u polikliniku, nije bilo zakazivanja već mi je medicinska sestra rekla u kom periodu se vakcina prima”, kaže za “Vreme” studentkinja Univerziteta u Beogradu Milica (22).

“Nešto je više datih vakcina u grupi od 23–26 godina nego u grupi od 19–22. Vakcinu je primilo više studentkinja nego studenata. Zainteresovanost je bila ogromna; tokom aprila, kada je vakcinacija odobrena za jedan broj akademaca, bile su velike gužve, a ne jenjavaju ni danas”, kaže doktorka Paunić i dodaje da se studenti i dalje interesuju da li će biti još vakcina za njih. A da li će biti?

“Za sada nemamo odobrenje za nastavak vakcinacije za nove studente, iako za to postoji interesovanje. Tako da gledamo da završimo kompletnu vakcinaciju za ovih skoro 3000 studenata”, objašnjava doktorka Paunić i dodaje da nemaju odgovor o konkretnom razlogu trenutne nedostupnosti vakcina za one koji žele da prime prvu dozu.

“Proletos je dobijeno odobrenje za vakcinaciju za 2000 studenata (do septembra), ali je bilo ogromno interesovanje i probili smo ovaj broj za samo četiri nedelje. Nakon toga nije bilo novih informacija”, poručuje doktorka Paunić. Vakcinacija HPV vakcinom sprovedena je pod zajedničkom inicijativom Ministarstva zdravlja, RFZO-a, Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” i Studentskog parlamenta.

Uzgred, studentkinji BU Tijani (22), koja je u trenutku pisanja ovog teksta zvala Polikliniku da se raspita o vakcini, rečeno je da vakcinu može primiti ukoliko je kupi.

NEZNANJE I SUMNJA

Međutim, po različitim forumima i u privatnim razgovorima vidi se da su ljudi i dalje sumnjičavi, te da kruže neprovereni i netačni podaci o HPV vakcini. Upravo su nepoverenje i slaba informisanost neki od razloga za ipak veoma mali obuhvat vakcinacije, objašnjava Gorica Đokić iz Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika “Progovori”. Naime, ona ističe da je u Srbiji vakcinisano nešto više od pet odsto devojčica i dečaka koji su po starosti kandidati za vakcinu protiv humanog papiloma virusa, što je veoma skroman broj, posebno za zemlju u kojoj prosečno dve žene dnevno izgube život zbog karcinoma grlića materice. Naime, godišnje oboli oko 1500 žena, a oko 700 tu bitku izgubi.

“Vakcinisano je oko 40000 dečaka i devojčica, uzrasta od 9 do 19 godina. Od tog broja tri četvrtine su devojčice, a jedna četvrtina dečaci. Ako imamo u vidu da je u Srbiji više stotina hiljada dece u mapiranim godištima, to svakako nije dovoljno. Potrebno je mnogo više raditi na afirmaciji vakcine, upoznati roditelje sa zdravstvenim rizicima za decu i kako da ih zaštite”, poručuje Đokić. Ona objašnjava da neko može imati HPV virus koji potom može preneti, iako nema znakove ili simptome infekcije.

“Nisam primila vakcinu protiv HPV-a, ne znam da li bih se na to odlučila. Uznemirujuće su sve one priče oko vakcina protiv kovid-19. Ne znam kome da verujem. Plašim se kontraindikacija koje vakcina može da ima. Čitala sam svašta po internetu, a želela bih da budem majka i da ta trudnoća bude bezbedna kako po dete, tako i po mene”, kaže Jasmina (23).

Na nedovoljnu informisanost i skepticizam u vezi sa HPV vakcinama ukazuje i istraživanje koje su sprovela udruženja “Progovori” i “Naša Aska”: ono je pokazalo da svega 31 odsto građana zna da HPV može da izazove rak i kod žena i kod muškaraca, dok je u Evropi taj procenat mnogo veći, čak 67 odsto. Osim manjka poverenja u vakcine, ni konsultacije sa lekarima nisu česte koliko bi trebalo da budu.

“Samo 12 odsto građana se proaktivno obraća lekaru u vezi sa vakcinacijom deteta protiv HPV, dok to čini čak tri i po puta više Evropljana, 42 odsto. Nakon godinu dana sproveli smo još jedno istraživanje, situacija je bila bolja kada je reč o informisanosti, ali još uvek nedovoljno dobra da bi rezultati obuhvata imunizacije bili veći”, kaže Đokić.

NE MORA DA BUDE TAKO

U organizaciji udruženja “Progovori” i Narodne skupštine, Evropski parlamentarni forum, koji čini mreža poslanika iz cele Evrope, predstavio je kod nas publikaciju “HPV atlas”. Srbija se, kako kaže Đokić, prvi put našla u “HPV atlasu”, i to na 29. mestu od ukupno 47 evropskih zemalja. Izveštaj, naime, predstavlja uporedni pregled aktivnosti država na polju prevencije oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom.

“Ne spasava život vakcina, već vakcinacija. Ako za jednu tešku bolest postoji vakcina, treba iskoristi tu mogućnost. Onkološki sam pacijent sa dijagnozom raka jajnika, za koji ne postoji rani skrining za otkrivanje, ni u svetu ni kod nas, za koji ne postoji ni vakcina. A rak grlića materice se može prevenirati jednostavnom imunizacijom protiv HPV. Znam kako izgleda pacijentkinja s poodmaklim stadijumom raka grlića materice i kroz koje muke prolazi. Ne mora da bude tako”, poručuje Đokić.

“Lekari su prvi koji su u kontaktu sa ljudima, pedijatri razgovaraju sa roditeljima, a, naravno, tu smo i mi ginekolozi”, kaže ginekološkinja Zona Perović. “Na svesti ljudi i promovisanju vakcine doktori rade jako malo. Prvo treba krenuti od sebe – doktori treba da raščiste u svojoj glavi koliko je to važno. Ne smemo da podržavamo antivakcinaše”, dalje objašnjava Zona Perović. Dodaje da, ako na karti sveta pogledamo gde je nestao karcinom ili gde je učinjena eradikacija, vidimo da je to u bogatim zemljama poput Kanade, Severne Amerike, anglosaksonskim i nordijskima državama, kao i u centralnoj Evropi. “U ostalim zemljama je jako smrtonosan. U Africi uopšte i ne postoji ta vakcinacija, u Rusiji je na dobrovoljnoj bazi. U Srbiji je vrlo malo ljudi vakcinisano. Udela u tome, osim lekara, imaju i mediji i država. Država bi morala svakome da obezbedi besplatnu vakcinu i da više govori o značaju vakcinacije”, zaključuje Perović.

HPV vakcina, osnovne informacije

HPV vakcinu je najbolje primiti u periodu od 9. do 15. godine ili pre prvog seksualnog kontakta, za koji se ne može pretpostaviti kada će se desiti. U periodu koji se preporučuje pa do 18. godine primaju se dve doze vakcine. Preko 18. se primaju tri: prva ili nulta, zatim nakon dva meseca druga doza, a treća šest meseci nakon prve doze vakcinacije.
“HPV vakcina brani od HPV infekcije, lako se podnosi i nema nuspojava. Čak 99 odsto žena koje su primile HPV vakcinu izlečilo je karcinom grlića materice. HPV virus je onkogen i ima ga 100 vrsta, ali samo dve su najonkogenije i nazivaju se ‘16’ i ‘18’. Pored ta dva onkogena virusa, postoji i petnaestak koji nisu samo za grlić materice, već i za debelo crevo, kožu, tumore u glavi i druge”, objašnjava ginekološkinja Zona Perović i dodaje da je HPV ili stanje ili bolest. Kada je stanje, onda je u telu, a da to i ne znamo, i miruje. Bolest je kada već izađe na kožu.