Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove
Još je rano, ali kad se jednoga dana bude ozbiljno analiziralo šta građanski aktivizam, uključujući proteste, čini danas uspešnijim i efikasnijim nego ikad, neminovno će se doći do zaključka da su ključnu ulogu odigrale digitalne platforme. U njih se ubrajaju društveni mediji kao što su Fejsbuk, Instagram i Iks, ali pre njih platforme za komunikaciju poput Vajbera, Votsapa, Telegrama i sličnih. Platforme su omogućile nešto što nije postojalo otkako je sveta i veka. Da glas pojedinca dospe do velikog broja ljudi u celom svetu, ako treba, voljom tih ljudi i bez posrednika. Sve što pojedinac treba da ima je uređaj sa koga se oglašava, a to je najčešće mobilni telefon, i prohodnost ka internetu. Poput malog Hansa iz holandskog Harlema koji je prstom zaustavio more kada je ugledao rupu u nasipu, s tim što danas neki Hans može da pokreće mora, prstom, najčešće palcem.
Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove. Tu do izražaja dolazi osnovna ideja na kojoj je internet nastao – decentralizacija. Internet je izrastao iz američkog odbrambenog projekta koji je trebalo da omogući da se komanda odbrane zemlje nalazi na više lokacija čime bi se smanjio rizik da se vojska obezglavi. Digitalne platforme omogućuju to isto pod uslovom da je takva decentralizacija prisutna u samoj organizaciji. Ukoliko nije, neće biti od neke koristi, zato su neke akcije uspešne, a neke nisu i kada koriste platforme za komunikaciju. U Srbiji je to najčešće Vajber.
Sledeća velika prednost digitalnog okruženja je privatnost odnosno anonimnost. Moguće je biti autor i prenosilac neke informacije, a da ne budete zbog toga prepoznati, naročito ako za pristup koristite VPN. Postoji i suprotnost – da informacije koje imate širite ili dobijate u krugu poznanika u koje imate poverenje, pre svega u autentičnost onoga što vam stiže. Nepoverenje je podjednako dobro, prirodno sprečava da se šire netačne informacije.
Konačno, digitalne platforme omogućuju relativno jednostavan crowdfunding odnosno prikupljanje materijalnih sredstava, najpre novca, ali ne nužno samo toga. Mali doprinosi velikog broja učesnika, u kampanji koja gotovo da ne zahteva nikakva ulaganja, na kraju daju značajan rezultat. Za postizanje najboljih rezultata koriste se uobičajene tehnike za viralne kampanje – haštagovi, video-klipovi i posteri lako deljivi i urađeni na kreativan način.
Nasuprot tome su skupe i trome kampanje u tradicionalnim medijima, pritom ograničene državnom regulacijom i uz obaveznu registraciju autora i inicijatora.
To ne znači da će svaka akcija na digitalnim platformama biti obavezno uspešna, naprotiv, verovatno će procenat uspeha biti znatno manji od klasičnih kampanja koje zahtevaju više promišljanja. Ali činjenica da je trošak za pokretanje veoma mali dovodi to toga da takvih akcija bude mnogo. Iz tog broja izađe i neka koja je izuzetna.
Pravo pitanje je mogu li državne institucije pa i velike korporacije da pariraju ovakvim akcijama odnosno treba li i same da koriste slične metode, naročito ako su ugrožene. Jedan savet je da pažljivo osluškuju i analiziraju sve što se na mrežama dešava. Drugi je da ne potcenjuju nijednog pojedinca s telefonom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Janik Siner lako je savladao Novaka Đokovića 6:4, 6:4, 6:4 i plasirao se u finale Vimbldona. Svetski broj jedan dominantnom predstavom došao je na korak do odbrane titule
Muzički svet ostao je bez jednog od najprepoznatljivijih glasova osamdesetih. Boni Tajler, pevačica čija je karijera trajala više od pet decenija, preminula je u 75. godini nakon zdravstvenih komplikacija
Zašto Vučević Novosadski bez srama i blama javno iznosi ogavne neistine? Zbog čega Vučić satire ono malo pretekle vladavine prava staljinističkom aferom “simuliranje zvučnog topa”? I kako bivši šef beogradske policije postaje žrtva lošeg kafanskog društva
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
Osim kao sport, fudbal se još jednom pokazuje kao univerzalna metafora za socijalne odnose, geopolitiku, “psihologiju naroda”, nacionalne stereotipe, ali i odnose moći, ekonomske nejednakosti, političke marifetluke, populizam
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
