Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove
Još je rano, ali kad se jednoga dana bude ozbiljno analiziralo šta građanski aktivizam, uključujući proteste, čini danas uspešnijim i efikasnijim nego ikad, neminovno će se doći do zaključka da su ključnu ulogu odigrale digitalne platforme. U njih se ubrajaju društveni mediji kao što su Fejsbuk, Instagram i Iks, ali pre njih platforme za komunikaciju poput Vajbera, Votsapa, Telegrama i sličnih. Platforme su omogućile nešto što nije postojalo otkako je sveta i veka. Da glas pojedinca dospe do velikog broja ljudi u celom svetu, ako treba, voljom tih ljudi i bez posrednika. Sve što pojedinac treba da ima je uređaj sa koga se oglašava, a to je najčešće mobilni telefon, i prohodnost ka internetu. Poput malog Hansa iz holandskog Harlema koji je prstom zaustavio more kada je ugledao rupu u nasipu, s tim što danas neki Hans može da pokreće mora, prstom, najčešće palcem.
Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove. Tu do izražaja dolazi osnovna ideja na kojoj je internet nastao – decentralizacija. Internet je izrastao iz američkog odbrambenog projekta koji je trebalo da omogući da se komanda odbrane zemlje nalazi na više lokacija čime bi se smanjio rizik da se vojska obezglavi. Digitalne platforme omogućuju to isto pod uslovom da je takva decentralizacija prisutna u samoj organizaciji. Ukoliko nije, neće biti od neke koristi, zato su neke akcije uspešne, a neke nisu i kada koriste platforme za komunikaciju. U Srbiji je to najčešće Vajber.
Sledeća velika prednost digitalnog okruženja je privatnost odnosno anonimnost. Moguće je biti autor i prenosilac neke informacije, a da ne budete zbog toga prepoznati, naročito ako za pristup koristite VPN. Postoji i suprotnost – da informacije koje imate širite ili dobijate u krugu poznanika u koje imate poverenje, pre svega u autentičnost onoga što vam stiže. Nepoverenje je podjednako dobro, prirodno sprečava da se šire netačne informacije.
Konačno, digitalne platforme omogućuju relativno jednostavan crowdfunding odnosno prikupljanje materijalnih sredstava, najpre novca, ali ne nužno samo toga. Mali doprinosi velikog broja učesnika, u kampanji koja gotovo da ne zahteva nikakva ulaganja, na kraju daju značajan rezultat. Za postizanje najboljih rezultata koriste se uobičajene tehnike za viralne kampanje – haštagovi, video-klipovi i posteri lako deljivi i urađeni na kreativan način.
Nasuprot tome su skupe i trome kampanje u tradicionalnim medijima, pritom ograničene državnom regulacijom i uz obaveznu registraciju autora i inicijatora.
To ne znači da će svaka akcija na digitalnim platformama biti obavezno uspešna, naprotiv, verovatno će procenat uspeha biti znatno manji od klasičnih kampanja koje zahtevaju više promišljanja. Ali činjenica da je trošak za pokretanje veoma mali dovodi to toga da takvih akcija bude mnogo. Iz tog broja izađe i neka koja je izuzetna.
Pravo pitanje je mogu li državne institucije pa i velike korporacije da pariraju ovakvim akcijama odnosno treba li i same da koriste slične metode, naročito ako su ugrožene. Jedan savet je da pažljivo osluškuju i analiziraju sve što se na mrežama dešava. Drugi je da ne potcenjuju nijednog pojedinca s telefonom.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
