Malo je nedostajalo da u ovoj rubrici bude reči o najnovijim trendovima u spajanju veštačke inteligencije i mobilnih telefona, u čemu je, takoreći do malopre, prednjačio Gugl odnosno njegov operativni sistem Android. Početkom ovog meseca, naime, Gugl je lansirao aplikaciju Džemini, koju su donedavno zvali Bard, kao zamenu za Gugl Asistenta na telefonu.
Džemini je potpuno na tragu celog ovog ushita ili hajpa oko veštačke inteligencije, čuda čini, a posebno je atraktivan bio deo koji je na osnovu uputa korisnika generisao slike. Sve do pre neki dan, kada je optužen za rasizam.
Opšte očekivano je da rasistički softver daje nekakve arijevske rezultate, da nam prikazuje plavokose i plavooke, vitke, nasmejane. Umesto toga Džemini je obrnuo ploču ili igricu, kako se to danas kaže, i likovi ljudi na njemu su mahom tamnoputi. Ako biste tražili da vam prikaže ljude sa Balkana u narodnim nošnjama, većina bi bili crnci ili ljudi tamnije puti sa tek ponekim belcem.
Prvo je krenula sprdnja, ljudi su tražili da im napravi sliku američkih Očeva osnivača (SAD) i dobili su pet crnaca, crnkinja i Indijanaca, doduše, jednog sa belom perikom tipičnom za ono vreme. Novinari CNN-a tražili su mu da im napravi ilustraciju pape i ponuđene su im dve verzije – crnkinja i crnac u beloj odori. Onda se i Ilon Mask razigrao u svom dvorištu, Iksu to jest Tviteru, citirajući odgovor tekstualnog dela aplikacije na pitanje da li je u redu pogrešno rodno imenovati Kejtlin Džener (transrodnu osobu) ako bi to sprečilo nuklearni rat. Odgovor platforme je, otprilike, da ne postoji opravdanje za pogrešno imenovanje roda mada je jasno da Džemini ne razume najbolje kakve su konsekvence nuklearne kataklizme.
Ubrzo se oglasio potpredsednik Gugla Prabakar Ragavan da objasni da je servis za pravljenje ilustracija privremeno isključen zbog zabune koju pravi. Kao razlog naveo je trenažni proces koji nije tekao kako treba.
Suština je u tome da su u Guglu odlučili da njihovi alati veštačke inteligencije ne smeju nikoga da diskriminišu. A pošto će se koristiti širom sveta, treba u startu da budu raznoliki to jest diversifikovani. To znači da uključe sve rase i rodove, bez diskriminacije, čak i kada im tražite da vam ilustruju skup u Orašcu 1804. Na slici biste imali i Induse, Indijance, crnce mada, ruku na srce, zabunu možda dodatno pravi činjenica da se vođa ustanika zvao Crni Đorđe. Sve u svemu, ljudima je to najpre bilo smešno, ali je bilo i onih koje su takve slike vređale. I postavljali su pitanje koliko je ta inteligencija inteligentna.
Kritičari odgovaraju da nije problem u kompjuteru već u ljudima koji su ga programirali. U firmama poput Gugla preovlađuje kultura koja zahteva apsolutno uvažavanje manjina i ranjivih grupa i to do apsurdnih razmera. Rezultat su istorijski i faktički netačne informacije. Što nije strašno ako veštačku inteligenciju doživljavate kao egzibiciju i razbibrigu, ali može da bude problem ako je koristimo kao relevantan izvor informacija.
Poruka ovog događaja je da veštačka inteligencija nikada neće biti neka savršena pamet, već će se ponašati onako kako je vaspitana. Ako je učimo da papa može biti crnac, čak da je to poželjno, ona će ga tako i zamišljati jer ne poznaje realnost. A takva, nerealna, može nam biti prihvatljiva, ali ne i korisna. To je razlog što su je u Guglu suspendovali, a ne zbog diskriminacije belaca u koju ne veruju ni najglasniji protivnici liberalnih ajtijevaca.
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
