Malo je nedostajalo da u ovoj rubrici bude reči o najnovijim trendovima u spajanju veštačke inteligencije i mobilnih telefona, u čemu je, takoreći do malopre, prednjačio Gugl odnosno njegov operativni sistem Android. Početkom ovog meseca, naime, Gugl je lansirao aplikaciju Džemini, koju su donedavno zvali Bard, kao zamenu za Gugl Asistenta na telefonu.
Džemini je potpuno na tragu celog ovog ushita ili hajpa oko veštačke inteligencije, čuda čini, a posebno je atraktivan bio deo koji je na osnovu uputa korisnika generisao slike. Sve do pre neki dan, kada je optužen za rasizam.
Opšte očekivano je da rasistički softver daje nekakve arijevske rezultate, da nam prikazuje plavokose i plavooke, vitke, nasmejane. Umesto toga Džemini je obrnuo ploču ili igricu, kako se to danas kaže, i likovi ljudi na njemu su mahom tamnoputi. Ako biste tražili da vam prikaže ljude sa Balkana u narodnim nošnjama, većina bi bili crnci ili ljudi tamnije puti sa tek ponekim belcem.
Prvo je krenula sprdnja, ljudi su tražili da im napravi sliku američkih Očeva osnivača (SAD) i dobili su pet crnaca, crnkinja i Indijanaca, doduše, jednog sa belom perikom tipičnom za ono vreme. Novinari CNN-a tražili su mu da im napravi ilustraciju pape i ponuđene su im dve verzije – crnkinja i crnac u beloj odori. Onda se i Ilon Mask razigrao u svom dvorištu, Iksu to jest Tviteru, citirajući odgovor tekstualnog dela aplikacije na pitanje da li je u redu pogrešno rodno imenovati Kejtlin Džener (transrodnu osobu) ako bi to sprečilo nuklearni rat. Odgovor platforme je, otprilike, da ne postoji opravdanje za pogrešno imenovanje roda mada je jasno da Džemini ne razume najbolje kakve su konsekvence nuklearne kataklizme.
Ubrzo se oglasio potpredsednik Gugla Prabakar Ragavan da objasni da je servis za pravljenje ilustracija privremeno isključen zbog zabune koju pravi. Kao razlog naveo je trenažni proces koji nije tekao kako treba.
Suština je u tome da su u Guglu odlučili da njihovi alati veštačke inteligencije ne smeju nikoga da diskriminišu. A pošto će se koristiti širom sveta, treba u startu da budu raznoliki to jest diversifikovani. To znači da uključe sve rase i rodove, bez diskriminacije, čak i kada im tražite da vam ilustruju skup u Orašcu 1804. Na slici biste imali i Induse, Indijance, crnce mada, ruku na srce, zabunu možda dodatno pravi činjenica da se vođa ustanika zvao Crni Đorđe. Sve u svemu, ljudima je to najpre bilo smešno, ali je bilo i onih koje su takve slike vređale. I postavljali su pitanje koliko je ta inteligencija inteligentna.
Kritičari odgovaraju da nije problem u kompjuteru već u ljudima koji su ga programirali. U firmama poput Gugla preovlađuje kultura koja zahteva apsolutno uvažavanje manjina i ranjivih grupa i to do apsurdnih razmera. Rezultat su istorijski i faktički netačne informacije. Što nije strašno ako veštačku inteligenciju doživljavate kao egzibiciju i razbibrigu, ali može da bude problem ako je koristimo kao relevantan izvor informacija.
Poruka ovog događaja je da veštačka inteligencija nikada neće biti neka savršena pamet, već će se ponašati onako kako je vaspitana. Ako je učimo da papa može biti crnac, čak da je to poželjno, ona će ga tako i zamišljati jer ne poznaje realnost. A takva, nerealna, može nam biti prihvatljiva, ali ne i korisna. To je razlog što su je u Guglu suspendovali, a ne zbog diskriminacije belaca u koju ne veruju ni najglasniji protivnici liberalnih ajtijevaca.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
