Malo je nedostajalo da u ovoj rubrici bude reči o najnovijim trendovima u spajanju veštačke inteligencije i mobilnih telefona, u čemu je, takoreći do malopre, prednjačio Gugl odnosno njegov operativni sistem Android. Početkom ovog meseca, naime, Gugl je lansirao aplikaciju Džemini, koju su donedavno zvali Bard, kao zamenu za Gugl Asistenta na telefonu.
Džemini je potpuno na tragu celog ovog ushita ili hajpa oko veštačke inteligencije, čuda čini, a posebno je atraktivan bio deo koji je na osnovu uputa korisnika generisao slike. Sve do pre neki dan, kada je optužen za rasizam.
Opšte očekivano je da rasistički softver daje nekakve arijevske rezultate, da nam prikazuje plavokose i plavooke, vitke, nasmejane. Umesto toga Džemini je obrnuo ploču ili igricu, kako se to danas kaže, i likovi ljudi na njemu su mahom tamnoputi. Ako biste tražili da vam prikaže ljude sa Balkana u narodnim nošnjama, većina bi bili crnci ili ljudi tamnije puti sa tek ponekim belcem.
Prvo je krenula sprdnja, ljudi su tražili da im napravi sliku američkih Očeva osnivača (SAD) i dobili su pet crnaca, crnkinja i Indijanaca, doduše, jednog sa belom perikom tipičnom za ono vreme. Novinari CNN-a tražili su mu da im napravi ilustraciju pape i ponuđene su im dve verzije – crnkinja i crnac u beloj odori. Onda se i Ilon Mask razigrao u svom dvorištu, Iksu to jest Tviteru, citirajući odgovor tekstualnog dela aplikacije na pitanje da li je u redu pogrešno rodno imenovati Kejtlin Džener (transrodnu osobu) ako bi to sprečilo nuklearni rat. Odgovor platforme je, otprilike, da ne postoji opravdanje za pogrešno imenovanje roda mada je jasno da Džemini ne razume najbolje kakve su konsekvence nuklearne kataklizme.
Ubrzo se oglasio potpredsednik Gugla Prabakar Ragavan da objasni da je servis za pravljenje ilustracija privremeno isključen zbog zabune koju pravi. Kao razlog naveo je trenažni proces koji nije tekao kako treba.
Suština je u tome da su u Guglu odlučili da njihovi alati veštačke inteligencije ne smeju nikoga da diskriminišu. A pošto će se koristiti širom sveta, treba u startu da budu raznoliki to jest diversifikovani. To znači da uključe sve rase i rodove, bez diskriminacije, čak i kada im tražite da vam ilustruju skup u Orašcu 1804. Na slici biste imali i Induse, Indijance, crnce mada, ruku na srce, zabunu možda dodatno pravi činjenica da se vođa ustanika zvao Crni Đorđe. Sve u svemu, ljudima je to najpre bilo smešno, ali je bilo i onih koje su takve slike vređale. I postavljali su pitanje koliko je ta inteligencija inteligentna.
Kritičari odgovaraju da nije problem u kompjuteru već u ljudima koji su ga programirali. U firmama poput Gugla preovlađuje kultura koja zahteva apsolutno uvažavanje manjina i ranjivih grupa i to do apsurdnih razmera. Rezultat su istorijski i faktički netačne informacije. Što nije strašno ako veštačku inteligenciju doživljavate kao egzibiciju i razbibrigu, ali može da bude problem ako je koristimo kao relevantan izvor informacija.
Poruka ovog događaja je da veštačka inteligencija nikada neće biti neka savršena pamet, već će se ponašati onako kako je vaspitana. Ako je učimo da papa može biti crnac, čak da je to poželjno, ona će ga tako i zamišljati jer ne poznaje realnost. A takva, nerealna, može nam biti prihvatljiva, ali ne i korisna. To je razlog što su je u Guglu suspendovali, a ne zbog diskriminacije belaca u koju ne veruju ni najglasniji protivnici liberalnih ajtijevaca.
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Najnoviji podaci o broju i položaju izbeglica, objavljeni uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica, ujedno su i podsetnik i poziv na razmišljanje. Svake godine ovaj dan je povod da se oda priznanje snazi i dostignućima izbeglica, uz uvažavanje teškoća kroz koje su prošle i izazova sa kojima se i dalje suočavaju. Sada je vreme da obnovimo našu posvećenost solidarnosti. Pravo na traženje sigurnosti bilo je stvoreno upravo za ovakve trenutke
Plašim se da će nas ideja o razgovaranju s mašinama – komadićima plastike koji po definiciji ne mogu imati nikakvo životno iskustvo, osećanja, moralnost ili osećati povezanost – ili o zaljubljivanju u njih i seksu te psihoterapiji s njima, izvući izvan nas samih, umrtviti nas, otuđiti od ljudi u tolikoj meri da ne znam kako ćemo sebe prepoznati, da li ćemo i dalje biti ličnosti
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
