Dužnički kalkulator Srbije
IZVEŠTAJ NBS: Spoljni dug Republike Srbije 30. juna 2014. bio 25,3839 milijardi evra (2 u martu bio 25,5 mlrd), javni dug 20 milijadi evra, unutrašnji dug 8,3 mlrd, dug privatnog sektora 12,5 milijadi evra
IZVEŠTAJ NBS: Spoljni dug Republike Srbije 30. juna 2014. bio 25,3839 milijardi evra (2 u martu bio 25,5 mlrd), javni dug 20 milijadi evra, unutrašnji dug 8,3 mlrd, dug privatnog sektora 12,5 milijadi evra
Do sada bio predsednik Privredne komore, direktor preduzeća "Foreks" u Beogradu i firme "Magma", suosnivač preduzeća "Gotreks" u Beču i "Gotra" u Novom Sadu, član SNS
U okviru projekta „Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju „Vreme" priređuje u ovom broju
Mario Nenadić: „Puno je više urađeno na planu povratka nego na planu pomoći za lokalno integrisanje, to jest izbora drugog mjesta stanovanja. Takođe, još uvijek nije na odgovarajući način razvijeno definiranje odnosa između države, entiteta/kantona i opštinskih službi odgovornih za pitanja pristupa pravima". Drago Vuleta: „Da nije bilo međunarodne zajednice, nametanja imovinskih i drugih zakonskih rješenja, koja je bilo bolno sprovoditi, ne bi uspješno bili stvoreni uslovi za nesmetan povratak izbjeglih i raseljenih lica i povrat njihove imovine"
„Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"
„Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"
"Ponekad više energije trošimo u borbi protiv diskriminacije, a ponekad u stvaranju perspektiva"
O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za „Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske
„Da bi povratak bio održiv, povratniku je potrebno da ga lokalna zajednica prihvati. Može država da se deklariše kao ambijent u kome nema nikakvih prepreka, ali ako naši povratnici u Lapcu, na Baniji, Kordunu nemaju posao, školu za dete, ako nemaju pristup javnim službama, ambulantu ni autobus da odu da najbližeg mesta, onda nema ni uslova za održivi povratak"
EKIPA "VREMENA" RAZGOVARALA JE SA SAFOM I MUSOM, DVOJICOM STRANACA KOJI U SRBIJI IMAJU SUPSIDIJARNU ZAŠTITU
"OVDE NE ZARAĐUJE SAMO 20 RADNIKA ZAPOSLENIH U CRVENOM KRSTU! DOK JE BILO 500 AZILANATA, OVDE JE RADILO BAR PET KAFANA… AKO VI SEDNETE U TAKSI I UZMETE 100, 150 EVRA DA NEKOG ODVEZETE DO SUBOTICE, VAMA NIJE BITNO DA LI JE ON IZ SOMALIJE ILI LAJKOVCA, DA LI JE MINISTAR ILI AZILANT", KAŽE UPRAVNIK CENTRA ZA SMEŠTAJ TRAŽILACA AZILA U BOGOVAĐI
Skojevac, partizanski borac, ilegalac, ministar inostranih poslova SFRJ, jugoslovenski i srpski funkcioner komunistički liberal koji je podneo ostavku 1972. i publicista