„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi o izbeglicama stvoreni u popularnoj kulturi
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
„Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće – što je najčešće i slučaj – od onoga gde su nasilno došli."
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglica imalo 617.728 osoba, od čega je 330. 123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Izveštaj se bavio problematikom povratka, obnove i politike stambenog zbrinjavanja u 2012. godini – ovih dana treba biti predstavljen i izveštaj za prošlu godinu, ali sasvim je iluzorno očekivati da će u njemu bilo šta biti drugačije i bolje
Istog dana, 4. aprila, kada je UNHCR objavio preporuke da se počne sa procesom ukidanja statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske, oglasila su se i izbeglička udruženja. U celosti prenosimo pismo koje su visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice Antoniju Guterešu, ispred Asocijacije izbjegličkih udruženja i Koalicije udruženja izbjeglica, poslali predsednici Asocijacije i Koalicije Milojko Budimir i Miodrag Linta
Pitanje privatne imovine i stečenih prava regulirano je Aneksom G Bečkog ugovora, u kojem jasno stoji da će "prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi u nekoj državi slednici na koju su građani ili druge pravne osobe SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena od te države". Aneks G propisuje i to da će bilo kakav navodni prenos prava na pokretnu i nepokretnu imovinu učinjen nakon tog datuma biti ništavan
„Srbija integriše 10.000 izbeglica godišnje. Uz budžetska sredstva, značajne donacije iz Regionalnog stambenog programa, pojačaćemo tu stopu i moći ćemo za četiri, pet godina da rešimo probleme izbeglica kroz podršku u integraciji"
Ljudski dostojanstveno rešenje ne leži u neograničenom produžavanju izbegličkog statusa, već u njegovom prevazilaženju. Odluka UNHCR-a će pomoći da se taj proces ubrza
UNHCR sa svojim viđenjima, kao što objavljujemo u ovom dodatku, ima svoje argumente i u pravu je – zaista bi bilo vreme da se izbeglička problematika skine „s dnevnog reda", ali bi bilo i vreme da se Hrvatska i ostale zemlje potpisnice počnu pridržavati Bečkog sporazuma i Aneksa G, koji su prećutno ukinuli
Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive". Učesnici diskusije su bili Olivera Vukotić, šef terenske kancelarije i socijalne službe pri Predstavništvu UNHCR-a za Srbiju, Mirela Popović Stanić, iz Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske (RH), Danijela Popović Roko, pomoćnica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije (RS) i predstavnici izbegličkih udruženja
Studenti FDU istakli su da će blokada tog fakulteta koja je počela 25. novembra trajati dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni
Do kraja radne sedmice možete da dobijete dve godišnje pretplate na digitalno izdanje „Vremena“ po ceni jedne. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Stručnjaci za tržište rada fondacije Bertelsman digli su uzbunu. Njihova studija pokazuje da je nemačka privreda upućena na masovan uvoz radne snage i imigraciju. Nezavisno od toga, ekonomisti upozoravaju da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić ocenio je da je privođenje v.d. direktora Javnog gradskog saobraćajnoj preduzeća „Novi Sad" Mladena Papovića „još jedan dokaz da u Srbiji nema nedodirljivih, da nema i neće biti zaštićenih"
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu sa pratećim zakonima. Glasaju i o svim tačkama dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Opozicija je odbila da učestvuje u radu parlamenta i najavila da će tražiti poništavanje svih odluka
