Zdravlje: Kako protiv crevnih bolesti

Prošlog četvrtka, 19. maja, u Srbiji je prvi put obeležen Svetski dan borbe protiv zapaljenskih bolesti creva i tom prilikom javnosti su se obratili ljudi koji sa tim oboljenjima žive svaki dan.

Prema rečima Ljiljana Đakovića, predsednika Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa (UKUKS-a), koji se i sam već niz godina bori sa Kronovom bolešću, o zapaljenskim bolestima creva gotovo da se nije ni govorilo, jer je bolest izuzetno neprijatna za pacijente. Kako je objasnio, oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, pored zdravstvenih, imaju i socijalne i emotivne probleme. Zbog zdravstvenih tegoba i čestih boravaka u bolnici izostaju iz škole i sa posla, ustežu se od putovanja ili češćeg pojavljivanja u javnosti, jer ih bolest nepredviđeno može dovesti u neprijatne situacije.

Više od milion ljudi u Evropi se sa ovakvim nedaćama nosi svakodnevno. U Srbiji ih je oko 3000, ali taj broj, kako kaže prof dr Njegica Vignjević Jojić, iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, jedan od pionira u lečenju zapaljenskih bolesti creva, iz godine u godinu raste i u većini slučajeva zahvataju veoma mladu populaciju, od 18 do 35 godina života.

Kako bi se bolest držala pod kontrolom, od ključne je važnosti rano otkriti oboljenje i obezbediti kontinuiranu terapiju uz stalni nadzor lekara. „Pored toga“, naglašava prof dr Vignjević Jojić, „veoma je važno skrenuti pažnju mladim pacijentima da se pridržavaju propisanog režima ishrane i izbegavaju stresne situacije koliko god je to moguće, kako bi sebi omogućili kvalitetan život sa ovom hroničnom bolešću“.

A zapaljenske bolesti creva, u koje spadaju Kronova bolest, ulcerozni kolitis i intermedijarni kolitis, su autoimune bolesti, hronična, teška oboljenja, još uvek nepoznatog uzroka, koja zahvataju digestivne puteve. Kronova bolest se može javiti na bilo kom delu digestivnog sistema, iako najčešće zahvata tanko i debelo crevo. Ulcerozni kolitis je izuzetno sličan Kronovoj bolesti, tako da kod jednog broja pacijenata samo iskusan lekar može da postavi dijagnozu. Većina pacijenata prolazi kroz „talase“ bolesti, od blagog oblika do težih komplikacija koje zahtevaju čest boravak u bolnicama i operacije. U nekim slučajevima, bolest može biti u fazi mirovanja koja može potrajati godinama, ali se simptomi mogu pogoršati ukoliko se pacijenti ne leče pravilno i u kontinuitetu. U početnoj fazi bolesti primenjuju se lekovi iz grupe kortikosteroida, koji samo „ugase požar“ i dužim korišćenjem dovode do neželjenih efekata. U težim slučajevima je neophodno hirurškom metodom otkloniti oštećene delove creva. Inače se preporučuje terapija novim generacijama bioloških lekova, koji omogućavaju da se bolest duže zadržava u mirnoj fazi.

Predstavnici Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, međutim, naglašavaju da je situacija sa lečenjem veoma složena, zbog nedostatka centralizovane nabavke biološke terapije od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. „Svaki pacijent koji ne odgovara na inicijalnu terapiju kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima postaje kandidat za terapiju biološkim lekovima koji postoje i u Srbiji, ali je problem u tome što se biološki lekovi direktno nabavljaju preko bolničkih budžeta“, kaže predstavnik UKUKS-a. „Nažalost, nastavak terapije biološkim lekovima ovih pacijenata je ugrožen jer bolnice nemaju dovoljno sredstava, a novi pacijenti kojima je ova terapija preko potrebna nemaju mogućnosti da se leče“, dodaje Đaković i apeluje na osnaživanje saradnje nadležnih službi i medicinskih ustanova, kako bi se pacijentima obezbedilo kvalitetno lečenje i nabavka lekova.