Zaštitimo Jocu Amsterdama

Dnevni list „Blic“ lansirao je prošle nedelje vest da bi Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, mogao da postane svedok-saradnik ukoliko ispriča sve što zna o nizu nerazjašnjenih ubistava u Srbiji i drugim zemljama. Jociću je u toku suđenje pred beogradskim Okružnim sudom zbog ubistva Gorana Marjanovića i Jelene Đorđević 1996. godine, a pod istragom je zbog ubistva Ive Pukanića i Nike Franića u Zagrebu. Jocić je tokom devedesetih godina navodno bio jedan od glavnih likvidatora za račun Državne bezbednosti, a veruje se da je sem toga duboko umešan u tranzit kokaina kroz balkan.

Pozivajući se na neimenovane izvore u srpskoj Vladi, „Blic“ tvrdi da su se policije četiri zemlje – Srbije, Hrvatske, Bugarske i Holandije – saglasile da bi Jocić mogao da postane zaštićeni svedok ukoliko otkrije imena ubica generala Radovana Stojičića Badže, inspektora Dragana Radišića, policijskih pukovnika Milorada Vlahovića i Dragana Simića, ali i ministra odbrane Pavla Bulatovića i generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića.

„Razrešenje ovih ubistava nisu jedini uslovi koji će biti pokrenuti u ‘pregovorima’ sa Jocićem, niti je Srbija jedina država koja u slučaju Jocića diktira uslove. Hrvatska, Bugarska i Holandija podjednako su zainteresovane za zločine, koji su počinjeni kod njih, a koje, kako oni veruju, Jocić može da razreši“, rekao je za Blic izvor iz vrha vlasti Srbije. Ukoliko bi takav dogovor bio postignut, Jocić bi mogao da računa da će mu kazna za počinjena dela biti drastično smanjena.

Jocićev advokat Zdenko Tomanović izjavio je, međutim, da ništa ne zna o navodnoj ponudi njegovom klijentu, a od tvrdnji iznesenih u „Blicu“ ogradio se i ministar policije Ivica Daćić. Iako izjave advokata i političara po pravilu treba uzimati sa rezervom, već na prvi pogled se vidi da u pomenutim tekstovima mnogo šta nije u redu.

Najpre, o statusu svedoka-saradnika sa optuženim ne pregovara policija (kako piše u „Blicu“) nego tužilac, a konačnu odluku donosi sud. A zatim, Jocić za sada ne ispunjava osnovni zakonski uslov da postane svedok-saradnik, a to je da bude optužen za delo iz oblasti organizovanog kriminala. Ubistva za koje mu se trenutno sudi vode se kao „obična“, dok istraga za ubistvo Pukanića i Franića, koja spada u organizovani kriminal, još nije stigla ni blizu optužnice. Centar istrage je, sem toga, u Hrvatskoj, gde se zločin dogodio, tako da će optužnica biti podignuta tek kad i ako hrvatski i srpski organi prikupe dovoljno dokaza protiv Jocića

I konačno, sasvim je nejasno zašto bi bugarska i holandska policija bile zainteresovane za Jocića, ako se zna da su ga Bugari uhapsili 2002. godine u Sofiji, a zatim ga izručili Holandiji, gde je tražen zbog bekstva iz zatvora, a Holanđani su ga, pak, nakon odslužene kazne 2006. vratili u Srbiju. Obe zemlje imale su, dakle, Jocića na raspolaganju da sa njim prave nagodbe, pa ako to nisu učinile tada, nije jasno zašto bi učestvovale u nekom dogovoru koji sad sa njim pravi Srbija. Hrvatska bi, doduše, možda bila zainteresovana, ali ona već sarađuje sa Srbijom u istrazi, i to po protokolu koji ne uljučuje mogućnost pogodbe kakvu opisuje „Blic“.

Imajući sve ovo u vidu, ostaju dva moguća objašnjenja za tekstove objavljene u „Blicu“. Prvo je da je novinar celu priču izmislio, a urednik pustio radi čistog senzacionalizma. To ne bi bilo ništa čudno da je reč o nekim drugim novinama, ali „Blic“ ne spada u lažljive tabloide. Stoga je mnogo verovatnije objašnjenje da je neko „iz vrha vlasti“ zaista ispričao to što je „Blic“ objavio, sa namerom da Jocićevim saradnicima, od kojih su neki po zatvorima a neki na slobodi, uputi poruku sledeće sadržine: bolje počnite da pričate sve što znate, jer bi moglo da se desi da vas Joca preduhitri. Ostaje samo da se vidi da li će pomenuti nasesti na ovaj stari policijski trik.