Zakon o Vojvodini

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine u radnoj verziji je usaglašen i učinjen dostupnim javnosti preko sajta Vlade Srbije. Ako bude prihvaćen na sednici vlade mogao bi relativno brzo da uđe u skupštinsku proceduru. Dok vladajuća koalicija tvrdi da je obezbedila većinu za usvajanje tog zakona, Liga socijaldemokrata Vojvodine izražava rezerve i najavljuje intenzivne pregovore. Usvajanje tog zakona moglo bi da odblokira jednogodišnji spor oko Statuta Vojvodine, koji je promovisan i osporavan kao ustav pokrajine, a zapravo predstavlja podzakonski akt kojim se na osnovu zakona o nadležnosti uređuju pitanja od značaja za položaj Vojvodine.

Skupština Vojvodine je usvojila nacrt tog Statuta koji treba da odobri Skupština Srbije. Pošto se ta dva dokumenta razlikuju, trebalo bi da statut bude usaglašen sa zakonom u okviru takozvane pravno-tehničke redakcije. Naoko tehnički posao je veoma osetljiv jer odražava spor u javnosti oko toga da li autonomija Vojvodine treba da ima ili da nema elemente državnosti. Na sreću, takvi sporovi sada nemaju takav intenzitet kakav su imali sedamdesetih, kada je autonomija proširivana ili devedesetih kada je sužavana.

U mnoštvu pravnih termina i deklarativnih fraza poneka reč se pokaže kao ključna, kao na primer da li bi vojvođansko predstavništvo u Briselu predstavljalo međunarodnu ili međuregionalnu saradnju: U odeljku «Međuregionalna saradnja» u član 16. Statuta Vojvodine kaže se: «AP Vojvodina sarađuje s teritorijalnim zajednicama i drugim oblicima autonomije drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije i uz obavezu poštovanja njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka. AP Vojvodina zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti. AP Vojvodina može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona. AP Vojvodina može osnovati predstavništva u regionima Evrope i Briselu, radi promocije i unapređivanja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta.»

U Zakonu, pak, u odeljku «Međuregionalna saradnja» u članu 3. stoji: «AP Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije. AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti. AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa zakonom i Statutom.»

Dopunjeno 8. novembra:

Korekcijama predloga Statuta usvojeno je ovo drugo rešenje, koliko „da se

zna ko je predsednik a ko guverner“. Vojvodina ne može da sklapa međunarodne ugovore već međuregionalne sporazume. Naime, poslanici skupštine Vojvodine razmatrali su u subotu 7. novembra zaključak Izvršnog veća Vojvodine koji je predviđao korekciju u 11 članova teksta Predloga Statuta AP Vojvodine usvojenog pre 13 meseci, 14. oktobra prošle godine. Javno je objašnjavano da će se izvršiti pravno-tehničke ispravke Statuta.

Ovaj zaključak, utvrđen dva dana uoči skupštinske sednice, neočekivano je

dopunjen na vanrednoj sednici Izvršnog veća neposredno pre skupštinskog

zasedanja, zato što je koalicija oko SPS-a (PUPS i JS u republičkoj

skupštini, kao i Pokret vršačka regija na pokrajinskom nivou) predložila,

niz amandmana na taj dokument.

Ukratko, izmenjena je uvodna odredbe Statuta po kojoj „Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civlizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Srednje Evrope“, pa je Vojvodina, sada definisana kao autonomna pokrajina građana i građanki koji u njoj žive u sastavu Republike Srbije i kao region koji neguje evropske vrednosti.

U novoj verziji predloga Statuta, Vojvodina nije samo deo Republike Srbije, već i njen neodvojivi deo. Odredba o osnivanju njenih predstavništa u Evropi i u Briselu dopunjuje se odrednicom „uz saglasnost Vlade RS… i u skladu sa Ustavom i zakonom“. APV ne može da donosi zakone, već pokrajinske skupštinske odluke. Novi Sad ipak nije glavni grad, već glavni administrativni centar APV. Karakteristično je da je naziv člana kojim se reguliše ovo pitanje ostao isti i da glasi: „Glavni grad Vojvodine“, a da u tekstu nove verzije statuta stoji glavni administrativni centar. Pitanje definisanja „glavnog grada“ bilo je inače na listi tema o kome su prethodno pregovarali (i složili se) srpski premijer Mirko Cvetković i predsednik LSV Nenad Čanak koji je uslovljavao podršku Zakonu o nadležnosti Vojvodine u Skupštini Srbije.

Korigovan je član 19. prvobitnog predloga Statuta, tako da odluke Skupštine Vojvodine u oblastima koje su u nadležnosti APV ipak neće imati snagu zakona.

Uz to, promene su pretrpele i odredbe o sprovođenju pokrajinskog

referenduma, i to u delu kojim se definiše kvalifikovana većina za validnost referendumske odluke. Prema prvoj verziji statuta, odluka je važeća ako dobije podršku većine od ukupnog broja birača upisanih na teritoriji APV, a sada je, radi usaglašavanja sa zakonom o nadležnostima, odluka na referendumu doneta ako je za nju glasala „većina utvrđena zakonom“.

Korigovan je i član kojim se uređuje pitanje imovine Vojvodine, tako što je brisan deo odredbe po kojoj se imovina APV utvrđuje statutom i zakonom.

Umesto toga sada stoji da se imovina pokrajine, način njenog korišćenja i

raspolaganja, uređuju zakonom. U Statutu ostaje da su u svojini Pokrajine

stvari koje na osnovu zakona koriste organi APV i ustanove čiji je ona

osnivač.

Odrede o Vojvođanskoj akademija nauka i umetnosti i o preimenovanju Izvršnog veća u Vladu Vojvodine, ostale su u predlogu Statuta.

Pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, nije podržalo predložene

izmene statuta, napustili su sednicu i odbili su da po drugi put

raspravljaju o ovom dokumentu.

Šef poslaničkog kluba SRS Milorad Mirčić je najavio da će radikali uskoro

organizovati proteste širom Vojvodine, kako bi građane Vojvodine informisali o tome da se ovim statutom ide ka rušenju države, odnosno Ustava Srbije.

Zainteresovani i strpljivi čitalac može da uporedi Zakon i Statut.