Intervju: Goran Ješić
Na Donatorskoj konferenciji „Obnovimo zajedno", za uklanjanje posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini prikupljeno je 1.846.000.000 evra
Pomoć od 1.846.000.000 evra Srbiji i za Bosnu i Hercegovinu, od čega je za Srbiju 995.200.000 evra, a za Bosnu i Hercegovinu 809 miliona obećali su donatori iz više od 60 zemalja i 23 međunarodne organizacije kao i predstavnici civilnog i privatnog sektora na Donatorskoj konferenciji u Briselu „Obnovimo zajedno“ 16. jula.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je objasnio u izjavi za Tanjug da se ta suma sastoji što iz najpovoljnijih mogućih kredita, što iz potpuno slobodnih sredstava, koja se dodeljuju za otklanjanje posledice poplava. Prema njegovim rečima, u tu sumu se ne računa oko 50 miliona evra iz Fonda solidarnosti Evropske unije (EU), koje Srbija očekuje posle podnošenja prijave u avgustu.
Evropska unija će izdvojiti ukupno 195.000.000 evra za sanaciju šteta od poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, izjavio je komesar za proširenje EU Štefan File, preciziravši da je reč isključivo o novcu od institucija EU i da u tu cifru ne ulaze donacije pojedinačnih članica. Od 195.000.000 evra EU, 85.000.000 biće idzvojeno za BiH, 80.000.000 za Srbiju, a 30.000.000 će se ticati regionalnih mera za namirivanje štete“, rekao je File i dodao da je EK zatražila od zemalja članica dodatnih 123.000.000 evra za dalju obnovu i prevenciju poplava.
Finansijska pomoć će obezbediti obema zemljama vrednu podršku za rešavanje trenutnih potreba ugroženog stanovništva pre početka zime, za započinjanje radova na rekonstrukcij kuća i javnih zgrada, za obnovu životnih sredstava te brzu obnovu snabdevanja vodom i energijom. Pomoć će doprineti i jačanju upravljanja i zaštite od poplava, sprečavanje nesreća i izgradnju transportne i energetske infrastrukture.
Finansijske potrebe za 2014. godinu u BiH iznose 650 miliona evra, odnosno 830 miliona evra u Srbiji.Videti još: SERBIA FLOODS 2014, dokument Vlade Srbije
Prikupljeno je i 42 miliona evra za prekogranične projekte, mahom za izgradnju sistema za sprečavanje poplava i prirodnih katastrofa.
Pomoć će biti realizovana koordinirano, uz pomoć EU, korišćenjem postojećih struktura u dvema državama, ali i putem tesne saradnje sa međunarodnom donatorskom zajednicom.
Obe zemlje i donatori dogovorili su se oko primene mera sprečavanja poplava i upravljanju rizikom od poplava, regionalnoj saradnji za kontrolu rečnih korita, razvoju civilnog mehanizma zaštite, ulaganju u energetske i politike zaštite životne sredine, finansiranju privatnog sektora pogođenog poplavama. Tokom oporavka i faze rekonstrukcije posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena najranjivijim grupama stanovništva kao što su deca, žene i stariji, pripadnici romske nacionalnosti i lica sa posebnim potrebama, da bi se izbeglo dalje pogoršanje njihove situacije, navodi se u saopštenju. Ove grupe trebalo bi da imaju prioritetnu podršku, naročito kad je reč o obezbeđivanju smeštaja, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Od izuzetnog značaja je da vlasti Bosne i Hercegovine i Srbije učine upotrebu finansijske pomoći efikasnom, brzom i transparentnom, uključujući putem internet stranica.
Koordinacija donatora trebalo bi da bude poboljšana uz podršku EU. Početkom 2015. godine biće sazvan sastanak na visokom nivou da se sagleda primena ovih zaključaka, navodi se u saopštenju nakon Donatorske konferencije. Domaćin tog sastanka biće ponovo Evropska komisija, rekao je komesar za proširenje Štefan File, obraćajući se učesnicima.
Videti takođe: Srbiji skoro milijarda evra pomoći, Kancelarija Evropske unije
* Evropska komisija 195.000.000 evra (Za Bosnu 85 miliona, za Srbiju 80 miliona, 30 miliona za regionalne projekte)
* Slovenija 4,6 miliona evra ( po pola)
* Slovačka 660.000 evra
* Kanada 900.00 dolara
* Mađarska 1.000.000 evra
* Švajcarska – 11.800.000 evra
* Hrvatska – 1.350.000 evra
* Češka – 840.000 evra
* Grčka 300.000 evra
* Rumunija 100.000 dolara
* Turska – 3.350.000 evra (2.000.000 za BiH)
* Bugarska – 100.000 evra
* Portugal – 250.000 evra
* Alžir 1.000.000 dolara
* Jermenija 100.000 evra
* Austrija 8.000.000 evra
* Azerbejdžan 1.000.000 dolara
* Danska 7.000.000 evra
* Kina – obećanje da će pomoći
* Indonezija 200.000 dolara
* Italija 2.000.000 evra
* Indija 200.000 dolara
* Japan 10.000.000 evra
* Crna Gora 550.000 evra
* Norveška 9.500.000 evra
* Albanja 200.000 evra
* Poljska 270.000 evra
* Katar 10.000.000 katarskih rijala
* Rusija 35.000.000 evra
* Švedska 4.000.000 evra
* USA 7.500.000 dolara
* Velika Britanija 2.200.000
* Makedonija 200.000 evra
* Kosovo – ponudili pomoć
* Letonija – pomoć u ljudstvu
* Meksiko – pomoc preko svetskog programa za hranu
Napomena: Svi ministri zemalja koje su pomogle Srbiju i BiH uračunale su u pomoć i novac koji su već dali
U maju 2014. nevreme i teške poplave su pogodile čitav region Bosne i Hercegovine i Srbije, ostavljajući za sobom na desetine žrtava u ovim zemljama i izazivajući velika oštećenja javne i privatne infrastrukture te stotina hiljada domaćinstava: veliki broj pogođenih pripada najugroženijim grupama i još uvek je bez adekvatnog smeštaja. Šteta i ekonomski gubici iznose oko dve milijarde evra u Bosni i Hercegovini, odnosno 1,5 milijardi evra u Srbiji.
Nakon nesreće, Srbija i Bosna i Hercegovina su zatražile pomoć od međunarodne zajednice. Međunarodna zajednica, njene brojne države i organizacije, ali i pojedinci su pokazali solidarnost, dali doprinos i uzeli učešće u zajedničkim naporima, pružajući na ovaj način obema zemljama neposrednu pomoć koja je obuhvatala spasilačke timove, stručnu i prvu pomoć i to ne samo putem Mehanizma EU za civilnu zaštitu. Srbija i Bosna i Hercegovina su sada u fazi rekonstrukcije koja teži brzom oporavku od katastrofe, sprečavanju budućih pretnji i suzbijanju negativnih posledica koje su poplave pričinile inače krhkim privredama ovih zemalja. Obe zemlje su naglasile da će napori za rekonstrukcijom ići ruku pod ruku sa tekućim reformama…
Na donatorskoj konferenciji, države i donatori su se dogovorili o sledećem:
Sprovođenje mera za sprečavanje poplava i upravljanje rizikom od poplava
Srbija i Bosna i Hercegovina znaju da je neophodno da unaprede svoje kapacitete za smanjenje rizika od nesreća, pripadajuće mehanizme i infrastrukturu. One će stoga razviti integrisano mapiranje rizika od poplava i procenu ugroženosti. Obe države će takođe razviti i održive planove upravljanja rizicima od poplava i uvesti planiranje pravilne upotrebe zemljišta, unaprediti održive prakse korišćenja zemljišta koje će sprečiti izlivanje vode. Istovremeno se moraju poboljšati sistemi za odbranu od poplava i infrastruktura koja će biti otporna na klimatske promene. Rehabilitacija sektora poljoprivrede ostaje ključna, ali takođe zahteva znatna unapređenja u oblasti hidrometeorološke prognoze. Dve zemlje će morati da nastave sa uvođenjem sistema za rano upozoravanje na svim nivoima, a da planiranje u kriznim situacijama i sprovođenje urgentnih mera podignu na viši nivo. Dve države bi trebalo da pojačaju svoje napore ka potpunom usklađivanju standarda sa Direktivom EU o poplavama.
Regionalna saradnja za upravljanje rečnim slivovima
Bosna i Hercegovina i Srbija pripadaju istom rečnom slivu što zahteva efikasnu regionalnu saradnju. Rečna infrastruktura zahteva značajna poboljšanja i jasne veze sa sistemom za sprečavanje poplava koji je otporan na klimatske promene te sa sveukupnim upravljanjem slivovima reka. Rehabilitacija reka i aktivnosti iskopavanja rečnog dna moraju biti sprovedene tako da doprinose prirodnim kapacitetima reka i plavnih područja da zadrže vodu. Obe zemlje će započeti rad na razvijanju viših standarda održavanja rečne infrastrukture, a u skladu sa aktuelnim radom komisija za Dunav i Savu. Počeće se sa radom na razvoju nasipa i brana koji će biti obnovljeni i unapređeni primenom međunarodnih normi za rekonstrukciju. Evropska komisija će na jesen sazvati regionalni sastanak na visokom nivou kako bi podržala napore za razvojem regionalne strategije za odbranu od poplava.
Razvoj mehanizama civilne zaštite
Nedavna šteta je dokazala da postoji potreba za obimnijim okvirom upravljanja rizicima kojim bi se rešavale potencijalne prirodne katastrofe. Ovakav okvir zahteva od ovih zemalja da usklade standarde o opasnostima od poplava sa onima u EU, da dovrše mapiranje rizika od poplava i upravljanja poplavama te da preuzmu puno učešće u Mehanizmu EU za civilnu zaštitu. Bosna i Hercegovina i Srbija su nakon poziva Evropske komisije potvrdile svoju čvrstu nameru da se pridruže Mehanizmu Evropske unije za civilnu zaštitu.
Podsticanje razvoja energetske i ekološke politike
Sve veća učestalost prirodnih nepogoda je podigla svest o ekološkim rizicima i neophodnosti borbe protiv klimatskih promena i njihovih uzroka. Raznolikost izvora i proizvodnje energije biće dodatno unapređena onda kada dve države smanje energetsku zavisnost. Ovo će takođe smanjiti i zavisnost of proizvodnih kapaciteta podložnih poplavama. Zemlje će nastojati da obezbede zaštitu kritičnih mesta proizvodnje energije. Podsticaće proizvodnju čiste i održive energije kao potencijalnog izvora smanjenja rizika i stvaranja konkurencije. Zgrade će biti obnovljene u skladu sa najvišim ekološkim standardima kako bi se poboljšala njihova energetska efikasnost i smanjila emisija ugljen dioksida.
Finansiranje privatnog sektora
Podrška međunarodnih finansijskih institucija i drugih donatora je neophodna za pružanje pomoći privatnom sektoru, za nadoknadu gubitaka prihoda države, te za otvaranje radnih mesta i podsticanje napretka. U ovom smislu, krediti će biti restrukturisani i/ili preusmereni na napore za rekonstrukciju, sa naglaskom na mala i srednja preduzeća. Banke bi mogle da pomere dospevanje dugova na naplatu, istovremeno obezbeđujući prudencijalne standarde. Vlasti će revidirati finansijske i administrativne procedure kako bi se smanjio vremenski interval za odobravanje investicija i sprovođenje programa i projekata. Odgovarajući distributivni kanali, uključujući i mikro finansije, trebalo bi da učine finansijsku pomoć atraktivnijom. U obema zemljama bi trebalo promovisati kulturu osiguranja u slučaju štete.
Uzimanje socijalne dimenzije oporavka i rekonstrukcije u obzir
Tokom faze oporavka i rekonstrukcije trebalo bi posvetiti naročitu pažnju najugroženijim grupama stanovništva poput dece, žena, starijih lica, Roma i osoba sa invaliditetom kako bi se izbeglo dodatno otežavanje njihovog stanja. Primarna podrška bi trebalo da bude usmerena na rešavanje stambenih pitanja ovih grupa, te obezbeđivanje pristupa lečenju i obrazovanju. Ukratko, rekonstrukcija bi trebalo da se odvija i kroz participativni pristup.
Obezbeđivanje transparenstnosti, efikasnosti i odgovornosti
Od presudnog je značaja da vlasti Bosne i Hercegovine i Srbije iskoriste finansijsku pomoć na efikasan, transparentan (ovo podrazumeva i objave putem veb-stranica) i brz način. EU će pomoći pri koordinaciji donatora. Očekuje se brza realizacija ovih donacija s obzirom na to da bi one značajno doprinele neophodnoj rekonstrukciji. Sastanak na visokom nivou na kom će biti ispraćena primena ovih zaključaka biće organizovan početkom 2015.
*
* *
I dok se suočavaju sa trenutnim razaranjima u regionu, Bosna i Hercegovina i Srbija su spremne da delaju zajedničkim snagama uz pomoć svojih suseda i međunarodne zajednice kako bi prevazišle strašne posledice ove neviđene prirodne katastrofe.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
