Vučić o prisluškivanju

Aleksandar Vučić u subotu, 10. novembra rekao agenciji FoNet i

Televiziji B92 da postoje četiri urađena listinga Nikolića i četiri

listinga Vučića, pri čemu je za Nikolića bio jedan neuspešan pokušaj

od kada je postao predsednik Srbije. Listinzi poziva predsednika

Tomislava Nikolića su traženi u četiri navrata od 1. aprila do 8.

novembra i on se spominje u 103 takozvanih B5 izveštaja o

elektronskom nadzoru telekomunikacija i informacionih sistema.

Vučić napominje da je Nikolić u tom periodu ostvario samo jedan telefonski

kontakt sa licem iz Republike Srpske (RS), inače zvaničnikom RS, prema

kojem je primenjena mera.

U periodu od 1. aprila do 8. novembra ove godine Vučić se, kako je sam

rekao, spominje u 84 izveštaja o elektronskom nadzoru telekomunikacija

i informacionih sistema. U tim izveštajima su evidentirane njegove

različite vrste komunikacija sa više posebno inostranih predstavnika.

Dodao je da je jednom izuzet iz listinga od kada je postao

potpredsednik Vlade Srbije.

Poslednji slučaj uzimanja zahteva za Vučićeve listinge i listinge predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića dogodio zbog izvesnog Zvonimira M. za koga Vučić kaže da ga ne poznaje: „Njega do sada nikada nismo videli ni čuli. Reč je o nekom producentu, kulturnom radniku, ne znam o čemu se radi, očigledno da je reč o masci da bi se došlo do naših kontakata i kretanja…“

Vučić je precizirao da se podaci o listinzima beleže od 2006. godine,

dok se podaci i evidencija geografskog lociranja mobilnih telefona

beleže od 2007. godine.

Vučić inače tvrdi da su njegovi i Nikolićevi listinzi prvi put traženi

2009. godine kad je Srpska napredna stranka bila u opoziciji te su on

i predsednik Nikolić prisluškivani još od 2009. godine, preko člana

SNS-a Vladimira Đukanovića koji je bio „na merama“. To je bilo iskorišćeno za vađenje listinga Tomislava Nikolića i mog listinga i stavljanja na mere nadzora 2009. i 2010. godine.

Po njegovim rečima, u periodu od 2006. do 2012.godine za potrebe BIA i

MUP izvađeno je ukupno 111.436 listinga pomoću kojih je moguće ostariti

uvid u sve kontakte određenih osoba i u kretanje svakog čoveka, po

baznim stanicama gde se nalazi. U periodu od 2002. do 2012. godine

primenjeno je 77.235 mera potpune kontrole telefonskih i internet

komunikacija. Telekom je 2010. godine i 2011. godine nabavio dodatnu opremu po nalogu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i u tom periodu se pojačava ‘proširenje mera’ što je pravna praznina i mogućnost prikupljanja više informacija i podataka koje na političkom i medijskom tržištu mogu nekome da donesu dobrobit, a nekome ne.

Profesor profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević izjavio je agenciji Beta da je javnosti tada saopšteno da BIA i SBPOK prate procese privatizacije i da imaju ovlašćenje za tajni nadzor i prisluškivanje radi provera privatizacije. „Objašnjeno je da se to radi kako bi se sprečila eventualna korupcija onih koji odlučuju o prodaji dobara koja se privatizuju. Ako je nabavljena oprema, onda je s tim povezano“, rekao je Milosavljević. podaci o broju listinga i prisluškivanih ljudi „deluju naduvano i predimenzionirano“ i da afera o prisluškivanju pokazuje da je Srbija u fazi manipulativne demokratije u kojoj vlast koristi sve za prikupljanje poena.

Po Milosavljeviću podaci o broju ljudi za koje su prikupljeni listinzi ili traženo prisluškivanje izgledaju preterano: „Teško da je to moglo da bude realizovano u tom obimu i teško da je moglo biti tolike potrebe za tim. Ti podaci deluju kao previše naduvani i predimenzionirani…“

Vučić je najavio je da će zbog prisluškivanja i uzimanja listinga biti promena u policiji. Nije izneo podatke o tome ko je i kako naložio pomenuta prisluškivanja.

Premijer i ministar policije Ivica Dačić je novinarima na obeležavanju 25. Simpove kućne izložbe izjavio da tokom mandata ove vlade nije uzet nijedan listing telefonskih poziva najviših državnih funkcionera, ali da su oni traženi, da istragu o tome vode tužilaštvo i Unutrašnja kontrola MUP-a Srbije, a da će na osnovu rezultata tih istraga biti odlučeno da li će protiv nekih ljudi biti pokrenuti krivični postupci ili će biti smenjeni zbog zloupotreba u radu.

On je objasnio da se o traženju listinga od operatera mobine telefonije ne odlučuje ministar unutrašnjih poslova, već šefovi uprava u okviru direkcije policije i po zakonu nije neophodno da traže saglasnost ministra. „Niko ne kaže da su to namerno uradili, ali se to desilo i više ne sme da se dešava“, rekao je Dačić, istakavši da su u prošlosti uzimani i listinzi njegovog telefona i čak listing Miodraga Rakića u vreme dok je bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, dodavši da takve stvari u budućnosti više ne smeju da se događaju.

Vučić je ukazao na to da su i MUP i BIA mogli da donose odluke o proširenju mera, što se, kako kaže, neretko primenjivalo i primenjuje na

političare zbog nedostatka regulative, normativa, kao akata nižih od

akata podzakonske snage, koji su ostavili pravnu prazninu.

Najavio je da će to morati da se spreči izmenama Zakona o krivičnom

postupku, tako i izmenama nekih drugih zakonskih i podzakonskih akata.