Šta bi u slučaju Anrija bilo fer rešenje? Da li sport "podrazumeva" kršenje pravila kad sudija ne gleda?
Najteže je Anriju. Zna da je povukako nesportski potez, ali mnogi se pitaju kakva bi rekacija bila u Francuskoj da je prišao sudiji i da je priznao igranje rukom? Da li bi ga zemljaci razumeli i opravdali? Da li bi neka nagrada za fer-plej bila dovoljna kompenzacija za ljutnju miliona navijača koji bi zbog njegovog lepog gesta ostali bez Francuske na svetskoj smotri fudbala? Londonski „Sunday World“ poslao je u Barselonu zgodnu novinarku Džeraldinu Komiskej koja je na ulazu u sportski centar Barselone instalirala veliki pano na kome je iznad Anrijeve slike stajalo „Žao mi je“ a ispod tekst: „Ja, Tjeri Anri, želim da se izvinim irskom narodu zbog korišćenja ruke koja je Irsku izbacila sa Mundijala“. Ideja je bila da Anri potpiše tu „izjavu“ ali nije se ni zaustavio…
Velika većina igrača brani Anrija, tim pre što je on jednom, dok je igrao u Engleskoj za Arsenal, ispravio sudiju i rekao da nije bio penal. Karlos Bjanki, bivši argentinski fudbaler i poznati trener, kaže u svojoj kolumni za južnoamerički sajt ESPN da je u karijeri (u Francuskoj) dao tri gola rukom, jedan direktno a dva posle igranja rukom i brani tezu da je to „deo igre“. On podseća Đovanija Trapatonija, selektora Irske, da su Paolo Rosi i sam Platini dali „grdne sumnjive golove za Juventus kada ga je vodio Trapatoni, ali se tada nije bunio“. Čeh Nedved je u Italiji svojevremeno prišao Kolini, tada najpoznatijem sudiji sveta, i rekao da „nije bio penal“ i ovaj je promenio odluku. U Engleskoj je na meču Liverpul-Arsenal dosuđen nepostojeći penal a pravda je zadovoljena tako što je Robi Fouler praktično dodao loptu golmanu Arsenala Simanu… To su neki od primera fer-pleja, ali je mnogo više onih suprotnih.
(Ceo tekst Vladimira Stankovića čitajte od četvrtka, 26. novembra, u novom broju „Vremena“)
Podsetimo, reprezentacija Francuske postigla je gol u odlučujućoj kvalifikacionoj utakmici za Prvenstvo sveta u Južnoj Africi protiv Irske zahvaljujući igranju rukom.
Naime, u produžetku utakmice, neposredno pre nego što je Francuz Vilijam Galas ubacio loptu u gol i tako odlučio o ishodu kvalifikacija, lopta je udarila u ruku njegovog saigrača Tjerija Enrija. Gol je zbog toga trebalo da bude poništen, ali sudija ovu igru rukom očigledno nije video. Irski reprezentativci su je, međutim, primetili i odmah tražili od sudije da poništi gol, što je ovaj odbio. Na ponovljenim snimcima ipak se vidi da su Irci bili u pravu.
„Lopta je udarila moju ruku. Biću iskren. Igrao sam rukom. Ali ja nisam sudija. Rekao sam to sudiji i on mi je rekao isto. Nisi ti sudija. Sudija je to dozvolio. To je pitanje koje treba da postavite“, objasnio je kasnije Tjeri Anri.
Ovaj događaj izazvao je velike debate i rasprave o tome šta je posle svega moralno uraditi, da li poništiti utakmicu, da li Anri treba da prekine karijeru o čemu je, kaže, razmišljao, ili je u fudbalu sve dozvoljeno, pod uslovom da sudija ne vidi.
Šta bi po vama u slučaju Anrija bilo fer rešenje?
Da li sport „podrazumeva“ kršenje pravila kad sudija ne gleda?
Vaše komentare šaljite nam slanjem komentara na ovaj tekst.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve