Kakva su vaša iskustva sa studiranjem po Bolonjskoj deklaraciji?
Šest godina nakon što je Srbija potpisala Bolonjsku deklaraciju i četiri godine od početka njene implementacije u sistem visokog obrazovanja, pristižu prvi diplomci koji su studije okončali na ovaj način.
Za ovih nekoliko godina, primena Bolonje u Srbiji pokazala je oprečne rezultate. Njena uspešnost znatno se razlikuje ne samo od fakulteta do fakulteta, već od odseka do odseka istog fakulteta. O punoj primeni Bolonjskog porocesa kod nas još ne može biti govora, s obzirom na to da je potrebnih 60 ESPB poena potrebnih za prelazak na narednu godinu studija još uvek za većinu studenata nedostižni san. Nije bez značaja ni činjenica da je svaku od naše četiri „bolonjske“ godine obeležio bar jedan protest studenata.
Povodom dodatka „Obrazovanje za XXI vek“ koji se u narednom broju (od 3. decembra) bavi upravo primenom Bolonjske deklaracije u Srbiji želeli bismo da podelite sa nama svoja iskustva sa studiranjem po Bolonjskoj deklaraciji.
Odgovore nam šaljite slanjem komentara na ovaj tekst
Para vrti…
Mira Karbasil-Kostić, Novi Sad
Pozitivne strane: smanjen je obim glomaznih ispita ili je organizovano polaganje iz delova. Ocenjuje se i prati rad studenata i na vežbama, predavanjima i slično. Studenti su više formalno uključeni u odlučivanje na fakultetu.
Negativne strane: sve se svodi na otimanje para od studenata (negde i doslovno: studenti moraju istu knjigu i dva puta da kupe da bi položili ispit). Kada se fakultet upiše kao samofinansirajući student skoro je nemoguće preći na budžetsko finansiranje.
Na početku godine se ne znaju jasni uslovi za upis sledeće godine.
Master studiranje je toliko skupo da to i pored dobrog proseka retko ko
može.
Moj primer: student sam II godine Visoke poslovne škole u Novom Sadu smer Finansije i računovodstvo. Prvu godinu upisala kao samofinansirajući student. Porodica mi je jedva platila školarinu, pa sam dala sve od sebe i sve ispite iz prve položila, očistila godinu u junu tj. skupila 60 bodova prosek (8.4). Za mene je bio šok u oktobru što nisam mogla da pređem na budžet, odnosno morala da potpišem ugovor o plaćanju školarine u 10 rata, a obećano mi je usmeno da to nećemo platiti. Nisam jedina, većina nas se oseća bespomoćno, ništa ne zavisi od našeg rada, a jedino parama možete sve!
Nije lako ni profesorima
Smiljka Tomanović, Odeljenje za sociologiju Filozofsko fakulteta, Beograd
Student sociologije je prilično verno opisao situaciju na našem Odeljenju, kako se radi, šta se pruža a šta se traži. Spadam u one koji ne odbacuju Bolonju, mada imam podosta kritika. Mogu reći da se obim rada i zahteva prema predvačima umnogostručio, da ko želi stvarno da radi valjano, mora uporno da osavremenjuje nastavu i metodama i saznanjima, a da smo u tome ostavljeni uglavnom sebi, svojim resursima i motivaciji (država nas npr. dotira jednom u dve godine za učestvovanje na nekom skupu u inostranstvu, što može biti značajan izvor informacija o novinama u struci). Srećom, tu je internet pa se dovijamo na 1001 način ne bili bili u toku…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve