Vlast ćuti, sud ne kažnjava

U 2011. godini od oko 2.800 institucija koje su imale obavezu da kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja dostave izveštaj o radu, to je uradilo svega oko 700 ustanova. To znači da bi samo po tom osnovu protiv najrazličitijih institucija moglo biti podneto 2.100 prekršajnih prijava.

Ovi podaci deo su godišnjeg izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića koji je predstavlčjen na konferenciji za štampu u beogradskom Medija centru u petak, 30. marta.

Šabić je na konferenciji naglasio da je potrebno da se uredi sistem odgovornosti i jasnije definišu sankcija za državne organe koji ne postupaju prema nalozima institucije na čijem je čelu.

Neophodno je podići svest kako vlasti, tako i medija i samih građana o pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe je nužno da se promeni uloga medija u društvu, ali i da se uredi i precizno definiše zakon koji reguliše ovu oblast, rečeno je na konferenciji.

Šabić je napomenuo da predstoji još mnogo posla, ne samo Povereniku, već i vlastima i medijima, kako bi se stvorio temelj za jedan savremen pristup ovoj oblasti.

Međutim, prema podacima izveštaja, dobra vest je da u Srbiji ipak postoji porast svesti o pristupu informacijama od javnog značaja. Prošle godine je u Srbiji POvereniku podneto više od 53.000 zahteva za pristup informacijama.

Govoreći o tome na koje državne institucije ima najviše pritužbi, Šabić je rekao da tu prednjači MUP Srbije. Međutim i da je neophodno uzeti u obzir obim tog Ministarstva u kome je zaposleno 40.000 ljudi. U ovu grupu spadaju i Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva, na koji je veliki broj pritužbi stigao od neizabranih sudija, kao i Ministarstvo ekonomije.

Situacija po pitanju zaštite podataka o ličnosti je takođe loša jer su neke prekršajne, pa čak i krivične prijave podnete, ali nijedan od tih slučajeva nije okončan, većina nije ni pokrenuta, a većina će, verovatno, i zastariti.

„Iluzorno je očekivati da će zakon funkcionisati sam od sebe ako se unapred odreknete sankcija. Potrebno je produžiti rokove za zastarevanje i povećati kazne, jer pri ovim okolnostima, realno je očekivati da niko neće odgovarati“, rekao je Šabić.

Odnos koji država Srbija trenutno ima prema segmentu zaštite podataka o ličnosti sigurno će „staviti pod debeli znak pitanja“ dalji napredak naše zemlje u evropskim integracijama, upozorio je Šabić.

Kao „lični neuspeh“ on je ocenio činjenicu da institucija na čijem je čelu nije uspela da, kako je rekao, podstakne Vladu Srbije da na ovom polju učini više.

Ono što takođe predstavlja problem su oblasti video nadzora i privatnog obezbeđenja u Srbiji, koji su zakonski nedefinisane.

„Imate zemlju u kojoj funkcioniše na desetine hiljada kamera koje snimaju žive ljude i bave se obradom podataka o ličnosti, a da nismo sigurni da li je to dopušteno ili nije, u koju se svrhu ti podaci koriste, da li se redistribuiraju, koliko se dugo obrađuju“, rekao je Šabić.

„Na svakom koraku vam traže podatke iako nije jasno na osnovu čega i zašto, iz najtrivijalnijih razloga se traže kopije dokumenata koje se posle skeniraju i distribuiraju na sve strane“, istakao je Šabić.

U razvijenom svetu ovakvi primeri su odavno neprihvatljivi i zabranjeni, ili su dopušteni pod striktno definisanim uslovima.