Lična priča
Kako se na toj listi nisu našla neka važna čvorišta umetničkog stvaralaštva u Srbiji, poput Matice srpske, ili pozorišta u Kruševcu, Užicu, Nišu
Šezdeset ustanova kulture odlukom vlade dobija status ustanova kulture od nacionalnog značaja. Predloge za ovaj status davala je Komisija koju je oformila Vlada. Pored Komisije, svoje mišljenje o tome koje ustanove treba da se nađu na konačnoj listi, dao je i Nacionalni savet za kulturu.
Upravo zbog drastičnih razlika u spiskovima Komisije i Saveta vođene su mnoge polemike u javnosti, naročito zbog Jugoslovenskog dramskog pozorišta koje je Savet predložio, a Komisija ne. Tek nakon reakcije javnosti JDP, Atelje 212 i još neki od predloga koje je izneo Savet uvršteni su u konačnu listu ustanova od nacionalnog značaja.
Ipak, ni na konačan spisak u koji su uključene ove ustanove, negativne reakcije nisu izostale. Ovoga puta, ne toliko zbog izostanka, koliko zbog onih koje su se našle na listi. Naime, kako su dramaturg Nebojša Romčević, pozorišni reditelj Dejan Mijač i slikar i pisac Mileta Prodanović objasnili za „Blic“, spisak nije relevantan zato što se na njemu našla Kulturno-prosvetna zajednica koju vodi Živorad Ajdačić, a nisu mnogi značajni punktovi stvaralaštva u Srbiji. Živorad Ajdačić je i predsedavao Vladinom komisijom koja je davala predloge o tome koje ustanove treba da se nađu na spisku.
Nebojša Romčević kaže da se ovde radi o velikoj psihološkoj obmani građana u kojoj oni treba da budu srećni što se Jugoslovensko dramsko pozorište uopšte našlo na spisku ustanova kulture od nacionalnog značaja. On postavlja pitanje kako se na toj listi nisu našla pozorišta u Kruševcu, Užicu, Nišu…i kaže da to može predstavljati poruku da u tim gradovima nisu ni potrebna profesionalna pozorišta. Kritikama se pridružuje i Dejan Mijač koji smatra da je stavljanjem u isti koš JDP i Kulturno-prosvetne zajednice narušen legitimitet izbora. Član Nacionalnog saveta za kulturu, Mileta Prodanović, tvrdi da odluke Vlade treba da prođu pravnu proveru i da je neverovatno da se na tom spisku nisu našla neka važna čvorišta umetničkog stvaralaštva u Srbiji, poput Matice srpske.
Pored same liste imena, postoji i lista privilegija koje ustanove koje su dobile epitet „od nacionalnog značaja“ dobijaju. Ona prema zakonu izgleda ovako: Ustanove kulture od nacionalnog značaja čiji je osnivač Srbija prioritetno se finansiraju iz republičkog budžeta, dok ostale ustanove kulture od nacionalnog značaja imaju pravo na prioritetno finansiranje programa i projekata koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz budžeta Srbije na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Ipak, ovo zvanje je i obavezujuće. Sve institucije kulture na neki način su obavezne da neguju prvo domaću tj. nacionalnu kulturu, ali sama ova kategorija podrazumeva i obavezu širenja nacionalne kulture, pored njenog baštinjenja. Takođe, ustanovama koje ponesu pomenuti epitet, ništa po automatizmu ne pripada, ali im pripada stimulacija da lakše dođu do sredstava neophodnih za rad.
Status koji one dobijaju, govori sam za sebe, prepoznaje se vrednost posla kojim se institucije bave, a i priznaju se rezultati njihovog rada, a praktično se otvara prostor za korišćenje državnog budžeta, koji nije uvek naklonjen kulturi.
Narodni muzej u Beogradu,
Istorijski muzej Srbije,
Muzej savremene umetnosti,
Etnografski muzej,
Muzej primenjene umetnosti,
Prirodnjački muzej,
Muzej nauke i tehnike,
Muzej istorije Jugoslavije,
Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Na listi su se takođe našli i Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno,
Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini,
Muzej Vojvodine u Novom Sadu,
Narodni muzej u Čačku i Valjevu,
Narodni muzej Toplice,
Muzej „Ras“ u Novom Pazaru,
Muzej u Prištini sa izmeštenim sedištem u Beogradu,
Narodni muzej Kraljevo,
Galerija slika „Sava Šumanović“ u Šidu,
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku,
Spomen zbirka „Pavle Beljanski“ u Novom Sadu,
Galerija „Milan Konjović“ u Somboru,
Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu,
Moderna galerija u Valjevu. Status su takođe stekli Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu,
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu,
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda,
Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš,
Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,
Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo,
Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica,
Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo,
Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica. Na listu su i Arhiv Srbije,
Arhiv Jugoslavije,
Arhiv Vojvodine,
IStorijski arhiv grada Novog Sada,
Jugoslovenska kinoteka,
Narodna biblioteka Srbije,
Biblioteka Matice srpske,
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“,
Matična biblioteka „LJubomir Nenadović“ u Valjevu. Status ustanova kulture od nacionalnog značaja stekli su i Narodno pozorište u Beogradu,
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu,
Jugoslovensko dramsko pozorište,
Narodno pozorište Subotica,
Atelje 212,
Zvezdara teatar,
Pozorište „Boško Buha“,
Beogradska filharmonija,
Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“,
Filmski centar Srbije,
Zavod za proučavanje kulturnog zavitka,
Jugokoncert,
Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica,
Centar lepih umetnosti „Gvarnerius“,
Dom kulture „Mihajlo Pupin“ Idvor,
Zadužbina Ilije M. Kolarca,
Kulturno prosvetna zajednica Srbije.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
