Lična priča
Država će po tom predlogu kontrolisati i regulisati uvoz, izvoz, uzgoj, berbu, proizvodnju, nabavku, skladištenje, distribuciju kanabisa
Posle trinaestočasovne debate, prvog dana avgusta Donji dom urugvajskog Parlamenta većinom glasova prisutnih poslanika (50:46) usvojio je vladin predlog zakona kojim se legalizuje proizvodnja i trgovina marihuanom, osušenim cvetovima i listovima divlje konoplje. Prema urugvajskom Ustavu, pre nego što predlog dobije snagu zakona, mora da bude usvojen i u Senatu, Gornjrm domu Parlamenta. Sednica senata na kojoj će ovaj predlog biti na dnevnom redu zakazan je za 10. oktobar, a budući da je odnos snaga vladajuće (levičarske) većine i (desničarske) opozicije identičan u oba doma parlamentam zakon će nesumnivo stupiti na snagu najdalje do nove godine.
Vođa desničarske Nacionalne partije Gerardo Amarila kaže da je legalizacija marihuane „igranje vatrom“ i najavljuje peticiju za povlačenje ovog predloga zakona iz procedure pre nego i dođe do Senata, pozivajući se na rezultate istraživanja javnog mnenja po kome je 63 odsto ispitanika protiv legalizacije marihuane.
„Ovaj zakon ne promoviše konzumaciju marihuane: konzumacija već postoji, a ovim zakonom se (samo) reguliše“, objasnio je, lider koalicije levog centra „Široki front“, koja ima većinu u Donjem domu uz opasku da je borba protiv narkomanije i narko-trafikinga u Urugvaju doživela debakl, te da je ovaj zakon alternativni pristup toj borbi.
Prema izveštaju Nacionalnog komiteta za borbu protiv narkomanije, u Urugvaju sa 3,3 miliona stanovnika godišnje se na crnom tržištu proda 22 tone marihuane, a celokupan prihod ubiru kriminalne grupe. Ovim zakonom, tvrde oni koji zakon podržavaju, kriminalne grupe biće izbačene iz igre. U suprotnom, ističe Sabini, korisnici marihuane se ohrabruju da je potraže na crnom tržištu i tamo možda dođu u kontakt sa supstancama štetnijim po zdravlje nego što je marihuana i koje izazivaju (još veću) zavisnost.
Prema predlogu zakona, država bi preuzela kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom marihuane, koja bi registrovani korisnici kupovali u apotekama, s tim da svako ko želi može da je uzgaja, ali najviše 6 strukova „po glavi“.
Dok se o nacrtu ovog zakona još polemisalo u Donjem domu Parlamenta, Međunarodni odbor za kontrolu narkotika (INCB) je sa zabrinutošću primetio da je legalizacija marihuane u potpunoj suprotnosti sa odrebama Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine, kao i amandmana na tu konvenciju iz 1972. godine, kojim je marihuana stanljena na listu narkotika zajedno sa heroinom, kokainom, raznim „met“-ovima, „ket“-ovima…
Te 1972. godine, u Jugoslaviji je zabranjeno uzgajanje opijumskog maka, a tek nekoliko godina kasnije i (divlje) konoplje, jer marihuana nije ni bila poznata na „ovim prostorima“, niti je dovođena u bilo kakvu vezu sa konopljom koja se tradicionalno uzgajala vekovima unazad.
Odmah po usvajanju tog amandmana na Jedinstvenu konvenciju i opojnim drogama u SAD je posedovanje marihuane proglašeno krivičnim delom, malo zatim i u većini zapadnih zemalja, s tim da je posedovanje, čak i trgovina u nekolicini njih, poput Holandije i Danske, prećutno tolerisana. Od početka 21. veka, uprkos rezultatima ispitivanja javnog mnenja po kojima je većina „protiv“, marihuana je „dekriminalizovana“ u više zemalja – Španiji, Portugaliji, Češkoj, Hrvatskoj… dok je u Velikoj Britaniji to pitanje ostavljeno lokalnim samoupravama na volju. U Švajcarskoj je dekriminalizovano i uzgajanje marihuane, ali je ograničeno na tri biljke „po glavi“.
U Urugvaju posedovanje marihuane „za sopstvene potrebe“ nikad nije ni bilo na udaru krivičnog zakona, s tim što je se na sudu za svaki slučaj ponaosob određivalo kojiko je to „za ličnu upotrebu“, ako do suda dođe.
Sve do Petooktobarskog prevrata u Srbiji posedovanje narkotika nije bilo krivično delo, već trgovina narkoticima. Sada jeste: od tada pa naovamo marihuana je višestruko poskupela, pretresanje dece i omladine po parkovima, gradskim ulicama, kafićima, diskotekama… redovna je pojava, za posedovanje i najmanje količine marihuane vode se krivični postupci, izriču se mahom uslovne kazne… U svemu tome vajde dileri-grosisti, a po nešto štrpnu i advokati.
Reč je, u stvari, o lakom ispunjavanju norme: marihuana je duboko u društvenom tkivu, ne konzumira je samo omladina: konzumenta ima u svim satrosnim dobima i svim društvenim slojevoma, uključujući i te policajce koji vole da pretresaju po parkovima, kafićima, diskotekama, sudije koji im sude… Marihuana može da se kupi „na svakom ćošku“, biva i od (ponekih) policajaca.
Cannabis: Its Use, Functions, and Prevalence Zaključci u radnom papiru Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC, United Nations Ofice of Drugs and Crime)
Kontrola kanabisa
Kanabis je i dalje pod međunarodnom kontrolom, uključenom u poglavlja I i IV Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961, koja je izmenjena i dopunjena Protokolom iz 1972. Iako su velika većina vlada potpisnice međunarodnih ugovora o kontroli droge, po kojima je kanabis kao nezakonita supstanca, širom sveta je eksperimentisano sa različitim vrstama politike kontrole kanabisa…
Konačno, važno je napomenuti da, uprkos izveštajima medija, ni jedna zemlja koja je legalizovala kanabis nije Komisiji za opojne droge UN predložila raspravu o legalizaciji kanabisa. U nekoliko zemalja su ukinute formalne kazne za male količine za ličnu upotrebu, a samo u dve zemlje su izmenjeni formalni propisi o zabrani rasturanja kanabisa (one, dakle, nisu primenile potpunu legalizaciju).
Nesprovođenje propisa o korišćenju i posedovanju kanabisa
Nekoliko zemalja i pojedini regioni u nekim zemljama (na primer, neke američke države, neke oblasti u Nemačkoj, itd) imaju propise protiv korišćenje i posedovanje kanabisa – koje formalno ne sprovode.
Većina navodi primer alternativnih zakona u Holandiji.
Zaista, bilo je mnogo istraživanja o holandskim zakonima o liberalizaciji upotrebe kanabisa. Godine 1976. Holandija je odobrila formalnu politiku kako bi tolerisala posedovanje i prodaju do devedeset cigareta kanabisa (trideset grama). Vlada je odobrila „kafiće“ za prodaju kanabisa koji se pojavljuju širom zemlje, a smernicama iz 1980. data su veća ovlašćenja za lokalnu kontrola komercijalne prakse vezane za kanabis.
Broj takvih kafića je porastao jedanaest puta u osam godina (devet u 1980, 102 u 1988). U 2001. procena broja takvih kafića penje se oko 1.200…
Jedan takav kafe dolazi na 29.000 holandskih građana, mada je koncentracija u gradu Amsterdamu veća – jedan na svakih 3.000 ljudi. Međutim, i pored tolerancije specijalnih kafića, Holandija nije za legalizaciju marihuane. Trenutna upotreba kanabisa u Holandiji je slična kao u drugim Evropskim zemljama.
Istraživači (MacCoun& Reuter) su zaključili da je između 1976 i 1984, upotreba kanabisa ostala od prilike ista i kod odraslih i kod mladih, pa je njihov rani zaključak glasio da izgleda da je efekat ove promene politike minimalan. Od sredine 1980-ih do sredine 1990-ih, međutim, primećene su promene: onih 15 odsto između 18 i 20 godina starosti koji puše kanabis, u 1984 pretvorilo se u 44 odsto – to je povećanje od 300 procenata.
Istraživači ukazuju na „komercijalizaciju“ kao razlog za širenje upotrebe ove klase droga. Tokom perioda 1984-1996, veća glamurizacija i vidljivija promocija kanabisa dovodi do povećanja njegove upotrebe…
U Holandiji se vodi diskusija o tome i holandska vlada nastoji da se smanji broj kafića, uvedena su ozbiljna ograničenja od strane holandske vlade, uključujući i dozvolu samo holandskim državljanima da kupuju kanabis u kafićima, pa je njihov broj smanjen na oko 700.
Depenalizacija
Druge zemlje (npr. Češka, Italija, Španija, i Azerbejdžan) dekriminalizovale su ličnu upotrebu i posedovanje svih ilegalnih droga.
Primer depenalizacije je i Portugal. Zakon te zemlje, koji je stupio na snagu 2001, dozvoljava ljudima da poseduju droge za ličnu upotrebu za „do deset dana“, u proseku. Trgovina i uzgoj kao i posedovanje količine veće od „potrebe za desetak dana“ i dalje je krivično delo.
Analiza liberalnog Kejto instituta proglašava portugalski eksperiment za nedvosmislen uspeh, navodeći da je došlo do smanjenja broja smrtnih slučajeva od droga, a da nije došlo do povećanja upotrebe droge među mladima. Ovo privlači veliki publicitet u mejnstrim medijima, iako vlada SAD, na primer, javno dovodi u pitanje ove nalaze, navodeći da taj izveštaj nije konačan, da taj izveštaj nije uspeo da prepozna i druge negativne faktore.
Temeljan izveštaj u 2011. od strane Evropskog centra za praćenje narkotika (EMCDDA) predstavlja više nijansi: EMCDDA zaključuje da portugalska politika depenalizacije nije „čarobni štapić“ i da ta zemlja još uvek ima visok nivo problema sa drogama i HIV infekcijom.
Meksiko takođe ne smatra da je posedovanje droge, do određenog iznosa, krivično delo. U Meksiku u 2009, Savezna vlada je objavila dekret kojim je definisala maksimalne količine droge koje se mogu posedovati za ličnu upotrebu (npr. 5 grama za marihuanu), i precizirala nekrivične procedure, uključujući upućivanje na lečenje, osoba koje poseduju tešku drogu za ličnu upotrebu.
Posedovanje je u Meksiku sada isključivo federalni zločin, pa je tako tim dekretom stavljena tačka na velike razlike u tumačenju meksičkih sudova u čijoj praksi su čak i velike količine droge tretirane kao količina za „ličnu potrošnju.“
Nezdravo i opasno
Nedavni podaci jasno pokazuje da je pušenje kanabisa nezdravo i opasno.
Podaci dokazuju da se upotreba kanabisa skoro uvek pojavljuje kao pretekst za upotrebu druge nezakonite droge, kokaina, metamfetamina, i opijata, kao što su heroin ili morfijum, halucinogena (uključujući LSD i ekstazi), kao upotrebe lekova na nezakonit način. Korisnici kanabisa znatno češće nego ne-korisnici postaju korisnici druge nezakonite droge…
Adolescentska upotreba kanabisa opada u starijim godištima, verovatno zbog povećane socijalne zrelosti i sposobnosti individue da se odupre nezakonitoj upotrebi droga.
Postoji više hipoteza o tome zašto kanabis deluje kao prolaz (Gateway Drug) ka drugim drogama. Studije sa životinjama su pokazale da se hemija mozga menja sa povećanom upotrebom kanabisa, a te promene mogu povećati odziv na druge nezakonite droge.
Upotreba kanabisa je povezana sa zavisnošću, kognitivnim oštećenjem, deficitom motornih veština, respiratornim, kardiovaskularnim i mentalnim zdravstvenim problemima, a pokazuje se i posebno štetan uticaj na mozak.
Međunarodno iskustvo govori da upotreba kanabisa u velikoj meri potencijalno preti kako javnom zdravlju, tako i bezbednosti.
S druge strane, utvrđeno je da su neke komponente kanabisa efikasne iz nekoliko medicinskih razloga, a istraživanja u ovom području su u toku.
Uprkos nekim pozivima za depenalizaciju „meke-droge“ članice Komisije za opojne droge smatraju da posedovanje kanabisa treba da ostane kažnjivo delo, a njegova upotreba treba da se spreči i stalni korisnici da se medicinski tretiraju. Postoje dokazane strategije prevencije i lečenja koje vlade mogu da sprovode efikasno radi smanjenja upotrebe marihuane, zloupotrebe i zavisnosti i radi sprečavanja mnogih posledica i troškova za društvo u pogledu zdravstvene zaštite, socijalne podrške, bezbednosti i razvoja.
Izvor: Cannabis: Its Use, Functions, and Prevalence Zaključci u radnom papiru Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC, United Nations Ofice of Drugs and Crime)
Kanabis je i dalje najviše korišćena nedozvoljena supstanca u svetu.
Prevalencija korisnika kanabisa je povećana u poređenju sa prethodnim procenama iz 2009 (180,6 miliona, odnosno 3,9 odsto stanovništva od 15-64 godina starosti).
Izvori: Cannabis: Its Use, Functions, and Prevalence
i
World Drug Report 2013 Izvodi iz Izveštaja Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC, United Nations Ofice of Drugs and Crime)
Globalno gledano, potražnja za drogama nije supstancijalno redukovana i postoje izazovi u implementaciji sistema kontrole droga, pre svega u prometu droga, u brzom razvijanju novih psihoaktivnih supstanci, i u pojedinim nacionalnim zakonodavnim merama koje mogu rezultirati kršenjem ljudskih prava.
Intenzificirana konkurencija u prometu kokaina dovela je do povećanog nasilja u Centralnoj Americi. Problem ne mi bio rešen ako bi droga bila legalizovana, jer organizovani kriminal je visoko adaptivan – jednostavno će se pomeriti na drugi biznis koji je jednako profitabilan i nasilan.
Godišnji Svetski izveštaj ( World Drug Report) pokazuje ozbiljnost problema s novim psihoaktivnim supstancama koji će međunarodna zajednica na sednici Komisije za narkotike (Commission on Narcotic Drugs) u 2014.
Mnoštvo novih psihoaktivnih supstanci i brzina kojom se pojavljuju je jedan od najuočljivijih trendova u svim svetskim regionima u poslednjih pet godina…
Opijati
Trendovi produkcije i konzumpcije opioida (prescription opioids, heroin and opium) posle 2009. idu naviše u delovima Azije (Istočna i Jugoistočna Azija, kao i Centralna i Zapadna Azija) i Afrike.
Upotreba opijata (heroin i opium), s druge strane ostaje stabilna (oko 16,5 miliona ljudi ili 0,4 odsto populacije 15-64), mada je o visokoj prevalenciji (raširenosti) upotrebe opijata izveštavano iz Jugozapadne i Centralne Azije, Istočne i Jugoistočne Evrope i Severne Amerike.
U Evropi ima indikacija da upotreba heroina opada zahvaljujući brojnim faktorima, uključujući i starenje populacije i povećanog onemogućavanja snabdevanja. U nekim delovima Evrope beleži se povećana ne-medicinka upotreba opioida.
Avganistan zadržava poziciju vodećeg globalnog proizvođača i odgajivača opijuma (74 procenata globalne produkcije u 2012).
Površina pod makom u svetu porasla je za 15 procenata u 2012, zahvaljujući velikom povećanju u Avganistanu i Mjanaru.
Globalna produkcija opijuma je pala za 30 procenta, na manje od 5.000 tona u 2012, uglavnom kao rezultat slabe žetve u Avganistanu.
Meksiko ostaje najveći proizvođač opijuma u obe Amerike. Produkcija opijuma u Narodnoj Republici Laos i u Mjanmaru ne može da zadovolji povećani broj korisnika heroina u delovima Azije.
Zaplene morfijuma i heroina i povećane su globalno u 2011, a smanjenje je zabeleženo u specifičnim regionima i zemljama u koje spadaju Turska i Zapadna i Centralna Evropa.
Kokain
Površina pod kojom se gaji koka u svetu narasla je na 155.600 ha u 2011, što je za 14 procenata više nego 2007, a 30 odsto manje nego 2000.
Pretpostavlja se da količina stoprocentno čistog kokaina varira između 776 i 1.051 tone u 2011, slično kao u prethodnim godinama.
O najvećoj zapleni kokaina izveštavano je iz Kolumbije (200 tona) i iz SAD (94 tone). Bilo je indikacija u prethodnim godinama da se tržište kokaina pomera u nekoliko regiona koji ranije nisu bili povezani s njegovom upotrebom ili rasturanjem.
Značajno povećanje je zabeleženo u Aziji, Okeaniji i Centralnoj i Južnoj Americi i na Karibima. U Centralnoj Americi, intenzificirana konkurencija dovela je do porasta nivoa nasilja.
Kokain je bio doživljavan kao droga bogatih, ali njegova upotreba nije uvek povezana s novčanikom – ima bogatih zemalja s niskom prevalencijom – obrnuto. U slučaju Latinske Amerike povećanje je povezano sa „spill-over“ efektom – u zemljama proizvođača kokain je relativno jeftin.
U delovima Istočne i Južne Azije raste upotreba kokaina, mada s niže početne tačke. Zaplene u Hong Kongu, Kini, rastu dramatično, sa oko 600 kg u 2010. na 800 kg u 2011.
Između 2006. i 2011. upotreba kokaina u populaciji SAD pala je za 40 procenata, što je povezano sa smanjenjem produkcije u Kolumbiju, policijskim intervencijama i sukobima kartela.
Dok u ranije Severna Amerika u Centralna i Zapadana Evropa dominirale što se tiče tržišta kokaina, danas je na tim područjima polovima svetskih korisnika kokaina, što je refleksija fakta da je došlo do stabilizacije tog tržišta u Evropi i smanjenja u Severnoj Americi…
Amfetamin
Postoje znaci da tržište amfetamina (stimulants ATS) u ekspanziji: zaplene i konzumpcija se povećavaju, manufaktura izgleda da se širi, a nova tržišta rastu.
Upotreba ATS, isključujući „ekstazi (ecstasy)“, izgleda da se širi u svim regionima. U 2011, pretpostavljalo se da je 0,7 odsto globalne populacije 15-64, ili 33,8 miliona ljudi, upotrebljavalo ATS. Ekstazija („ecstasy“) u 2011. je upotrebljavalo 19,4 miliona, ili 0,4 odsto populacije) što je niže nego u 2009.
Na globalnom nivou, zaplene su dostigle 123 tone in 2011, što je rast za 66 procenata u odnosu na 2010. (74 tone) i duplo više (60 tona) nego 2005. Samo u Meksiku za godinu dana je udvostručena količina zaplenjenog metamfetamina – sa 13 tona na 31 tonu.
Pilule metamfetamina plenjene su u velikim količinama u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji – 122,8 miliona pilula zaplenjeno 2011.
Zaplena metamfetamina u kristalu je povećana do 8,8 tona, a nove manufakture su otkrivene u Poljskoj, u Ruskoj Federaciji, u Meksiku.
Evropa i SAD izveštavaju o istom broju amfetaminskih laboratorija (58 : 57) u 2011. Dok „ecstasy“ opada globalno, izgleda da raste u Evropi.
Kanabis
Proizvodi se u gotovo svakoj zemlji u svetu, ostaje najraširenija zabranjena supstanca (illicit substance). Kanabis puši oko 180,6 miliona ili 3,9 odsto svetske populacije 15-64).
Povećavaju se površine uništene žetve konoplje u SAD, u Južnoj Americi površine sa uništenom biljkom kanabis povećane su za 46 odsto u 2011. U Evropi zaplena biljke kanabis je takođe povećana, a zaplena hašiša („hashish“) je opala.
To je možda indikacija da je domaće proizvedeni kanabis zamenjuje importovane pošiljke. Produkcija kanabisa je stabilizovana ili opada u zemljama glavnim proizvođačima u Avganistanu i Maroku.
U Evropi kanabis je uglavnom proizvođen na otvorenom prostoru, ali u zemljama s nepovoljnijom klimom kao što su Belgija i Holandija, pronađene su veće količine te biljke proizvedene u zatvorenom.
U Africi Nigerije je izveštavala o najvećoj zapleni kanabisa.
Nove psihoaktivne supstance
Broj novih psihoaktivnih supstanci povećan je u zemljama članicama UNODC sa 166 u 2009. na 251 do sredine 2012, za više od 50 procenata.
Mefedron u Velikoj Britaniji, u Severnoj Irskoj, SAD i Australiji, BZP u Novom Zelandu, „legal highs“ u Poljskoj, 3,4-methylenedioxy-Nmethylamphetamine (MDMA), poznat kao „ekstazi“, u SAD.
Problem NPS je kao hidra, prodizvode se nove varijante da bi se izbegle zabrane. Broj novih supstanci je jednak broju zabranjenih. Do sredine 2012, većina identifikovanih NPS su bili sintetički kanaboidi (synthetic cannabinoids, 23 procenta), fenetilamini (phenethylamines, 23 procenta) i sintetički katinoni (synthetic cathinones, 18 procenta), pa tripamini (tryptamines 10 procenata)… Najraširenija supstance su JWH-018 i JWH-073 među sinthetičkim kanabinoidima; mefedron (mephedrone), MDPV i metilon (methylone) među sinteičkim katinonima (synthetic cathinones); i hlorfenilpiperazin ( m-chlorophenylpiperazine, mCPP)…
Na tržištu se pojavljuju kao „legal highs“, uz tvrdnju da su bezbedne, a često su maskirane kao osveživači, soli za kupanje, biljni eksrakti itd…
Sistem za rano upozorenje za 27 Evropskih zemalja i Hrvatsku, Norvešku i Tursku 2012. otkriva 236 nove supstance u periodu 2005-2012, što je 90 odsto svih novih supstanci nađenih globalno o kojima je izveštavan UNODC (251).
Njihov broj je porastao sa 14 u 2005. na 236 do kraja 2012.
Oko 5 odsto populacije EU godišta 15-24 je eksperimentisalo sa NPS, što je ravno polovini broja pušača kanabisa. Podaci (Eurobarometer data) za 2011. sugerišu da je tri četvrtine korisnika novih psihoaktivnih supstanci locirano u Velikoj Britaniji (23 odsto evropskih konzumenata), u Poljskoj (17 odsto), Francuskoj (14 ), Nemačkoj (12) i Španiji (8)…
Izvor: World Drug Report 2013 Izveštaj Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC, United Nations Ofice of Drugs and Crime)
Broj korisnika droge u milionima i godišnji procenat populacije 15-64 u kontaktu s drogom od 2006-2011
World Drug Report 2013 Izveštaj Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC, United Nations Ofice of Drugs and Crime)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
