Uloga tenka u ukrajinskoj krizi

Gradonačelnik Harkova Genadij Kernes je teško ranjen 29. aprila i bori se za život, javila je agencija Interfaks Ukrajina. U toku jutarnje rekreacije na njega je nepoznati napadač pucao s leđa i pogodio ga u kičmu, javila je Ruska služba BBC.

Dan pre toga, 27. aprila u Harkovu je izbila žestoka tuča proukrajinskih fudbalskih navijača i ruskih demonstranata u kojoj je bilo 14 povređenih. Najmanje isto toliko povređenih bilo je 28. aprila kada su se sukobili proruski i proukrajinski demonstranti u Donjecku.

Kernres se bavio biznisom, bio je i sumnjičen za nezakonitosti, član je Partije regiona a za gradonačelnika Harkova izabran je 2010. U vreme protestau Ukrajin Kernes je bio jedan od aktivnih protivnika „Evromajdana“, ali je krajem februara neočekivano izjavio lojalnost novim vlastima. Nove vlasti su ga u martu 2013. bile pritvorile, pa pustile. Početkom aprila pregovarao je s pobunjenicima koji su bli zauzeli gradsku kuću u Harkovu. Zalagao se za ispunjenje nekih zahteva pobunjenika (ruski jezik, ruski TV kanali, amnestija), ali se protivio organizovanju referenduma u Harkovu.

Dok ukrajinski mediji pretpostavljaju da iza napada na Kernesa stoje proruski pobunjenici zbog njegoog neslaganja sa separatističkim namerama, ruski mediji upućuju na sajt grada Harkova na kome je 17. marta objavljena Kernesova izjava: «Mene ugrožavaju. Znam ko iza toga stoji. Iza pretnji povezanih sa zdravljem i životom moje porodice, možet da stoji Arsen Avakov, bivši gubernator Harkovske oblasti, a sada ministar unutrašnjih poslova Ukrajine.. U vreme kada je Janukovič bio na vlasti, Avakov je bio optužen zbog navodnog privrednog prestupa i bežao je u Italiju.

U Harkovu nekoliko hiljada ljudi opsedalo je sedište oblasne administracije koje su čuvale jake snage policije o Nacionalne garde. Demonstranti su tu došli posle mitinga Komunističke partije ipokreta „Jugoistok“. Ljudi su skandirali „Avakova na nari!“ (na drvenu dasku = u zatvor), „Harkov – ruski grad!“, „Rusija!“, „Dole hunta!“, „Vlast – narodu, zaštnicima – sлobodu!“.
Dеmonstranti su nosili zastave Rusije, SSSR, georgievske lente, zastavu takozvane „Harkovske narodne republike“ proglašene prilikom privremenog zauzimanja gradske kuće Harkova 7. aprila, a takođe i monarhističke zastave.

U maratonskom obraćanju naciji odgovorima na pitanja TV gledalaca ruski predsednik Putin je 17. aprila rekao da su tvrdnje da u Ukrajini deluju ruske specijalne snage – šala, Za razliku od toga on je rekao da je iza leđa samoodbrane Krima stajala ruska vojska i da je to izvela profesionalno.

Odgovarajući na pitanje o perspektivama vraćanja američke države Aljaske u sastav Rusije predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao: «Sedamdeset odsto naše teritorije – Sever i Krajnji sever. Aljska – samo malo južniji deo severnog dela zemljinog šara. Tam tože holodno. Dajte, nećemo se uzrujavati…»

Putin je u intervjuu s gledaocima u Moskvi 17. aprila pričao kako ne može verovati generalnom sekretaru NATO Fogu Rasmunsenu zato što je ovaj kad je bio premijer Danske došao na razgovor sa uključenim diktafonom i posle objavio šta je Putin rekao u privatnom razgovoru, a Putin je posle, kad je to čuo bio zapanjen („nije verovao ni očima ni ušima“). Kako javlja
Ruska služba BBC, te optužbe je portparol NATO-a Oana Lundžhesku odbacila kao potpunu besmislicu, pošto po njenim rečima, tokom mandata premijera Fog Rasmusen nikada nije nosio rekorder na sastanak sa Putinom, niti sa ili bilo kim drugim.
U međuvremenu ndanski novinar reditelj dokumentarnog filma „Magla bekstejdža “ Fogh bag facaden (2003) Kristofer Guldbransen izjavio je u da je on lično prililikom snimanja filma prikačio za odelo Rasmusena mikrofon pre jednog od njegovih sastanaka sa Putinom 2002. Guldbransen doduše kaže da Rasminsen nije mogao da zna da je mikrofon radio sve vreme, ali je deo dijaloga uključen u film „Magla bekstejdža“ Između Putina i Ramunsena je vođen sledeći dijalog:
“ Bili ste si u pravu kada ste tvrdili da vaši novinari da mogu biti kritički raspoloženi , kao i naš… “ -.
Putin: “ Novinari. Da svi su oni banditi.“

Predsednik pridnjestrovskog parlamenta Mihail Burla u Moskvi je 18. aprila predao prvom potpredsedniku Ruske dume Ivanu Melnikovu tekst poziva Vrhovnog sovjeta Ppridnjestrovlja (samoproglašene republike u Moldaviji) od 16. aprila s molbom da donese odluku o priznanju nezavisnosti republike, javlja „Interfaks“. Agencija javlja da je Meljnikov izrazio razumevanje za stremljenja rukovodstva i stanovništva Pridnestrovlja ka zbližavanja s Rusijom i uverio visokog gosta da će Ruska duma polazeći od zakonitog prava građana da samostalno određuju svoju sudbinu pažljivo razmotriti poziv Vrhovnog sovjeta Pridnjestrovlja.

U utorak 29. aprila uveče Samoodbrana Majdana nije propustila aktiviste Socijal-nacionalističke unije (SNU), učesnike šetnje s bajkljama čast Nebeske stotine (poginulih u februarskoj revoluciji) da prođu preko trga Majdan nezavisnosti. Izbila je masovna tuča, čuli su se pucnji. Pripadnici SNU, među kojima su mnogi bili u kamuflažnim uniformama pokušali su s bakljama u rukama da dođu do Vrhovne rade i da traže da se pojača ukrajinska antiterorističa akcija na istoku Ukrajine.

Ukrajinske oružane snage najavile su da će u noći 30. aprila – 1. maja održati vojne vežbe u centru Kijeva tokom koje će na ulice biti izvedeni tenkovi. saopštila je ukrajinska vlada, prenosi Rojters.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane demantovalo je tu informaciju, koja se inače pojavila i na sajtu ministarstva i saopštilo da se ukrajinske jedinice i tehnika nalaze na mestu stalnog lociranja, prenosi ruska agencija RIA Novosti. Kasnije se ispostavilo da vežbu u Kijevu izvodu uprava za državnu bezbednost, koja nije potčinjena ministarstvu odbrane. Vežba je na kraju održana – uz podršku nekoliko oklopnih vozila simulirana je odbrana Vrhovne rade i vlade u slučaju masovnog juriša demonstranata…

Dopunjeno 30. aprila

Galičina

U centru Lavova je 28. aprila uprkos apelima vlasti da se to ne čini održana manifestacija povodom godišnjice formiranja divizije SS „Galičina“ — vojne jedinice ukrajinskih dobrovoljaca u toku Drugog svetskog rata u Zapadnoj Ukrajini koja je formirana 28 aprila 1943, a koju je uleto 1944. Crvena armija razbila kod ukrainskog grada Brod, javljaju ruska agencija, RIA Novosti i ukrajinska UNIAN

SAD pripremaju sankcije protiv direktora Gasproma Alekseja Milera i predsednika Rosnefta Igora Sečina, piše The New York Times, pozivajući se na izvor u administraciji SAD. Sankcije uključuju zamrzavanje računa u jurisdikciji SAD i zabranu američkim kompanijama i građanima da vode poslove ljudima uvrštenim u okvir sankcija.
Tokom interne rasprava Džekob Lu (acob J. Lew), sekretar američkog Trezora i drugi zvaničnici upozorili su da sankcije ber podrške Evropljana mogu da ugroze američke ekonomske interese, a da ne ostvare uticaj na Rusiju.
Sergej Čižov, predsednik Ruskog gasnog saveza, procenio je ranije da ako budu zamrznuti računi ruskih naftno-gasnih kompanija „Rosnjeft“ i „Gasprom“, u tom slučaju problem nastaje u velikim bankama SAD – „Morgan Stanley“ i „Bank of America“. Kompanija „Rosnjeft“ duguje 4,1 milijardu dolara bankama u SAD i uzela je novi kredit od 12,7 milijardi dolara na dve godine, a „Gasprom“ je takođe povukao kredit od 2,15 milijardi dolara.

U objavljenom spisku međutim nema Milera, ali su na listi vice-premijer RF Kozak, glava Rosnefta Sečin, prvi zamenik šefa administracije Kremlja Volodin, predstavnik predsednika RF Belavencev, šef Rosteha Čemezov kompanije Volga Group, Strojtransgaz, SMP Bank, Transoil.

…i Putinovo upozorenje

Komentarišući sankcije Putin je 29. aprila izjavio da je vlada RF već predlagala neke korake kao odgovor, ali da on smatra da to nije neophodno, ali da će Rusija morati da razmisli o tome ko i kako (od stranih kompanija) radi u Ruskoj Federaciji, posebno u oblasti energetike , ako se nešto slično nastavi, javlja agencija RIA Novosti. Zapadni mediji u tom kontekstu podsećaju da se Putinova opomena može odnosi na britansku naftnu kompaniju BP i na američku kompaniju Shell…

MMF: Ukrajini 17 milijardi dolara kredita

Savet direktora MMF utvrdio je u sredu 30. aprila novi antikrizni program za Ukrajinu težak 17 milijardi dolara stabilizacionog kredita u naredne dve godine. Prva tranša od okolo 3,2 milijarde dolara vlasti u Ukrajini mogu da dobiju odmah, a ostale tranše zavisiće od sprovođenja programa, prva u naredna dva meseca, a potom – kvartalno. Iz prve tranše oko 2 milijarde dolara su namenjene za podršku budžetu.

Krediti MMF su deo paketa međunarodne pomoći Kijevu koja treba da iznosi 27 milijardi dolaza za dve godine u šta spadaju krediti Svetske banke i međudržavni aranžmani.
Uslovi za dodelu kredita MMF su promena kursa grivne (ili oodustajanje od „izlišne“ podrške nacionalnoj valuti od strane ukrainske centralne banke, povećanje železničkih tarifa, penziona reforma i smanjenje državnih rashoda. Cena gasa za potrošače u Ukrajini od prvog maja povećava se za 40 odsto, 1. maja 2015. treba da poskupi za još 40 odsto i 1. maja 2016. još za 20 odsto.

Dopunjeno 1. maja

Akcije pobunjenika na istoku Ukrajine organizovalo je mnoštvo grupa, kozačkih i drugih organizacija, pokreta, koje su imale različite ciljeve i različite taktičke i strateške pristupe. Pojavili su prvi znaci njihovog objedijavanja ili bar znaci pretenzije da se formira jedinstvena komanda. Absolutnom većinom glasova članova rukovodećih organa Soprotivlenija (Otpora), za privremenog predsednika Federacije Jugoistoka Ukrajine i komandanta Nacionalne armije Jugoiststoka Ukrajine izbran je bivši predsednik Luganskog oblasnog apelacionogo suda general-pukovnik justicije Anatolij Mihajlovič. Anatolij Mihajlović Vizir predstavivši se kao predsednik Jugoistočne republike obratio se narodu Donbasa,, građanskog rata i da on kao general pukovnik justicije naredio svim vojnim i policijskim snagama i crnomorskoj floti da štite interese jugoiostoka Ukrajine i da ne ometaju federalizaciju Ukrajine, da uspostave kontrolu nad svim prugama, lukama, i državnim objektima, upozorio da je nastalo stanje stanje zatražio je podršku Rusije, najavio da će region ostati u Carinskom savezu i da će preći na rusku rublju, najavio da je spreman da pregovara s rukovodstvom Ukrajine o federalizaciji, zabrani desničarskih partija.
„Svim strukturama sile, organima bezbednosti Ukraijne i tužilaštva, na territoriji Luganske, Donjecke, Harkovske, Odeske, Nikolajevske, Hersonske oblasti, naređujem: ne ometi federalizaciju Jugoistočne oblasti Ukrajine, pružiti otpor provokatorima neofašističkih organizacija Ukrajine“, – kazao je Vizir.

Predsednički kandidat Mihail Dobkin, bivši gradonačelnik Harkova izjavio je da će povući kandidaturu za predsednika Ukrajine na izborima zakazanim za 25. maj, ako Kijev primeni vojnu silu prema civilima u jugoistočnom delu zemlje, javlja agencija Unian.

U Donjecku je osnovan Jugoistočni pokret za federalizaciju Ukrajine na čijem je čelu kandidat za predsednika Ukrajine Oleg Carev, javile su ukrajinske i ruske agencije, prenoseći njegovu izjavu da izbore za novog predsednika, zakazane za 25. maj, treba odložiti. „Ukrajini je danas potrebna ustavna reforma. Izbori za predsednika, poslanike, odbornike, čelnike sela i gradova, mogući su tek posle unošenja izmena u Ustav“, rekao je Carev na konferenciji za novinare, preneo je Ukrinform. Pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava Ivan Šimonović je inače najavio da će posmatrači Ujedinjenih nacija u Ukrajini istražiti napad na Carova u Kijevu, koji je prebijen posle TV emisije u kojoj je nastupio kao predsednički kandidat.

***

U gradu Gorlovka zarobljena su 26. aprila tri ukrajinska oficira iz jedinice «Alfa» (potpukovnik, major i kapetan), koji su, kako tvrde pripadnici samoodbrane Donjecka imali zadatak da uhapse jenog od vođa pobunjenika Igora Bezlera. Pobunjenici izražavaju nameru da zarobljene oficire razmene za pobunjenike koje su kijevske vlasti uhapsile. Dva dana pre toga kod Slavjanska pobunjenici su zarobili grupo posmatrača OEBS-a, (odnosno, prema tvrdnjama pobunjenika pripadnika vojne verifikacione misije koju je prema bečkom dogovoru formirala Ukrajina, među kojima su bili i ukrajinski oficiri). Zapadni političari su tražili da se Rusija angažuje u njihovom oslobađanju.Pobunjenici su oslobodili jedino švedskog diplomatu Ingvija Tomasa Johansona koji boluje od dijabetesa.

Demonstranti u Donjecku, noseći zastave Donjecke narodne republike ušli su 27. aprila u regionalni televizijski centar, istakli na njega zastavu Dneparske narodne republike, a s njima solidarni inženjeri počeli su da prilagođavaju emisionu tehniku za emitovanje programa ruskih TV kanala. U Donjecku su 27. aprila počeli da štapaju materijal za referendum o statusu regiona zakazan za 6. ma na kome treba da se izjasni 3,2 miliona birača Donjecke oblasti. Pošto su centralne vlasti iz Kijeva odbile da daju biračke spiskove, oni će biti dopunjeni na biračkim mestima, saopštavaju da pobunjenici. Tamo gde vlasti u lokalnim zajednicama ne budu pomagale u organizovanju referenduma, pobunjenici će izabrati «narodne biračke odbore».

***

Šefovi diplomatije Rusije, SAD, EU i Ukrajina traže razoružanje nelegitimnih formacija, prestanak okupacija institucija i početak ustavne reforme Ukrajine

Pregovori o regulisanju krize u Ukrajinu u Ženevi su sedam sati pregovarali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, državni sekretar SAD —Džon Keri, šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, šef diplomatije Ukrajine Andrej Dešćica i saglasili se o tekstu izjave o merama koje treba hitno preduzeti radi deeskalacije napetosti, i obezbeđivanja bezbednosti za sve građane Ukrajine. U izjavi se poziva da se razoružaju nezakonite oružane formacije, da se sva zauzeta zdanja u svim gradovima Ukrajine vrate zakonitim vlasnicima, da se oslobode trgovi i ulice i da se provede amnestija za sve učesnike protesta osim za one koji su počinili najteža krivična dela.
Ženevskim dokumentom se traži da odmah počne široki nacionalni dijalog u okviru ustavotvornog procesa u Ukrajini koji treba da bude inkluzivan i podsticajan. Ustavna reforma Ukrajine treba u svakom slučaju da obezbedi prava svih regiona, svih etničkih grupa, svih jezičkih manjina.

Kako prenosi agencija RIA Novosti, ruski šef diplomatije Lavrov izjavio je da ga je američki kolega koji ima odlučujući uticaj na kijevsko rukovodstvo uverio da će ustavna reforma Ukrajine biti sprovedena.

Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk najavio je na sednici vlade 18. aprila da će decentralizacija vlasti u Ukrajini biti sprovedena do prvog oktobra, saopštila je press-služba ukrainske vlade, koja je inače 17. aprila podnela Vrhovnoj radi dokument «O organizaciji sprovođenja izmene Ustava Ukraine o decentralizaciji državne vlasti».

OEBS je pozvan da učestvuje u regulisanju situacije u Ukrajini, a specijalnu posmatračku misiju OEBS, koja radi u Ukrajini da radi na smanjivanju napetosti među suprotstavljenim stranama.

Lamberto Zanijer sekretar OEBS-a izjavio je za BBC da ovoj organizaciji sa 150 posmatrača, među kojima je i manji broj Rusa, treba vreme da bi strane u konfliktu navele na pregovore, da organizacija koncentriše pažnju na istoku, ali da ima problem jer zbog blokiranih puteva ima problem da uspostavi kontakt sa grupama u konfliktu, među kojima neke uopšte ne žele da razgovaraju.

Ruska strana je dopunski uznemirena, što se jako naglašava u ruskim medijima, zbog izjave direktora Biroa za demokratske institucije i prava čoveka OEBS Janeza Lenarčiča koji je nazvao dopustivom zabranu ulaska u Ukrajinu Rusima muškog pola starih između 16 i 60 godina.

Po rečima Lavrova Moskva je predložila, da u ženevskim pregovorima učestvuju i one ukrajinske opozicione snage koje nisu saglasne s tim, što je proizašlo u Kijevu 22. februara i koje izražavaju sumnju u legitimnost kijevskih vlasti.

Predstavnici jugoistoka Ukrajine nisu mogli da učestvuju susretu u Ženevi zbog organizacionih razloga, ali da je Moskva na sastanku predstavila dokumente, koje je donelo predsedništvo Partije regiona, i Luganskog oblasnog sovjeta, i novoformiranog pokreta „Jugo-istoka Ukrajine, rekao je Lavrov naglasivši da je najvažnije da se ti dokumenti tiču viđenja jugoistoka onih odredbi koje obavezno treba da budu deo novog ukrajinskog ustava.

SAD, EU i Rusija su saopštile da ekonomska pomoć Ukrajini zavisi od sprovođenja sporazuma.

Ukrajinski šef diplomatije Dešćica izjavio je da ženevski papir znači da ukrajinska vojska može da ostane na istoku Ukrajine, što ruski mediji već interpretiraju kao odsustvo želje ukrajine da sprovede sporazum.

BBC javlja da je američki predsedbik Obama izrazio skepsu oko toga da li će dil biti sproveden, kada je rekao da u ovom trenutku Amerikanci ni u šta ne mogu da budu sigirni. Državni sekrtar Keri je rekao da sada reči treba da budu sprovedene u delo, u suprotbom zapretio je Rusiji novim sankcijama. Kremlj je preko izjave Putinovog pres sekretara Peskova i kroz saopštenje Ministarstva sopljnih poslova odbacio kao neprihvatljive vašingtonske pretnje sankcijama Rusiji „kao učenici koja treba da napiše izveštaj o domaćem zadatku“.
Keri je nazvao grotesknim saopšenje Demokratske Republike da Jevreji treba da se registruju kao Jevreji. BBC izveštava da autentičnost tog saopšenja doduše nije dokazana, a da aktivisti u Donjecku tvrde da je papir falsifikat napravljen radi njihove diskreditacije. Pobunjenici u Donjecku sa skepsom i nepoverenjem reaguju na vesti iz Ženeve. Aleksandar Gnezdilov, spokesman «Donjecke Narodne Republike» izjavio je da će njegova grupa napustiti vladinu zgradu u Donjecku kada „Desni sektor“ položi oružje, kada „ilegalna“ vlada u Kijevu oslobodi parlament i predsedničku administraciju i kada počne rad na promeni ustava, javio je BBC 18. aprila. Da prvo treba da se razoruža „Desni sektor“ poručio je iz Moskve i Sergej Lavrov.

Kako javlja list Novosti Donbasa zvanični gradonačelnik Donjecka Aleksandar Lukačenko tvrdi da pripadnici organizacije «Oplot» drže jedan sprat grdske uprave i ne zalaze u kancelarije u kojima nesmetano radi administracija. U zgradi je i milicija. S demonstrantima se stalno pregovara o izbegavanju incidenata i o tome da se nekako preživi dramatični period.

Načelnik policije u Gorlovki Aleksandar Šuljženko u izjavio da prelazi na stranu Donecke Republike i pred novinarima pročitao tekst zakletve. On je prvi šef policije u donjeckom regionu, koji je dao zakletvu „Doneckoj narodnoj Respublici.

Dan posle nije bilo znakova popuštanja napetosti. Demonstranti u Donjecku su ostali na barikadama, dok su kružile vesti o puškaranju u selu Sergejevka kod Kramatorska, gde je vojska razrušila jednu barikadu i gde je, kako izgleda bilo nastradalih.

Mediji su javili 18. aprila da je služba bezbednosti uhapsila narodnog gradonačelnika Gorlovke Aleksandra Sapunova. Mediji takođe javljaju da je nestala i gradonačelnica Slavjanska Nela Šepa koja je podržala demonstrante, onda ukrajinskoj strani rekla da je to učinila pod pritiskom, pa je demonstranti prinudili na ostavku, javlja Ukrіnform.

Uprkos najavljenom primirju i vestima da su se pobunjenici povukli iz nekih administrativnih zgrada u Donjecku, Jenakijevu i drugde, u blizini Slavjanska oko 3.30 ua Uskrs 20. aprila je došlo do pucnjave na jednom kontrolnom punktu. Po verziji koju prenose ruski mediji poginulo je šest osoba, a po ukrajinskim tri. Ukrajinska strana tvrdi da je u pitanju provokacija ruskih obaveštajnih službi, preose Novosti Donbasa. Ruski mediji, pozivajući se na pobunjeničkog gradonačelnika Vasilija Ponomarjova, tvrde da su kontrolni punkt napali pripadnici Desnog sektora koji su se do punkta dovezli u četiri džipa. Spaljeni džipovi i dokumenti jednog člana Desnog sektora prokazani su na ruskoj televiziji RT i na još nekim drugim kanalima.

Jedan zarobljeni pripadnik Desnog sektora s modricom na oku vrti se na Youtube.

Vođa proruskih demonstranata u Slavjansku, Vjačeslav Ponomarjov, u nedelju je uputio apel zvaničnoj Moskvi da pošalje „mirovne trupe“ i uveo „policijski čas“ od ponoći do šest ujutro.

Tri poginula na čekpointu u Slavjansku sahranjena su uz vojne počasti uniformisanih pripadnika pobunjenika.

Noružani ljudi u uniformama koji se predstavljaju kao pripadnici odbrane Donjecka zauzeli su u ponedeljak 21. aprila zgradu službe bezbednosti i stanicu milicije u Kramatorsku i zarobili pukovnika milicije Vitalija Kolupaja, čije oslobađanje u utorak 22. tražila posmatračka misIja OEBS, pozivajući se na ženenski dogovor od 17. aprila. Ukrajinsko ministarstvO unutrašnjih poslova tvrdi da je akciju vodili saradnici ruske službe bezbednosti Igor Bezler («Besa») i Igor Streljkov («Strelka»).

BBC izveštava 23. aprila da su pobunjenici zarobili kijevskog političara Vladimira Ribaka koji je poslednji put snimljen kako pokušava da uđe u državnu zgradu u Donjecku koju drže pobunjenici. Ukrajinski predsednik Alekander Turčinov je izjavio da su dve osobe nađene mrtve, a da je jedna od njih Vladimir Ribak, koji je bio brutalno mučen».

U drugim gradovima nije bilo incidenata, ali ni smirivanja. U Harkovu i Lugansku na mitinzima izabrani «narodni gubernatori». Intenzivrane su prireme za održavanje referenduma 11. maja u Lugansku i Donjecku gde pobunjenici biraju izborne komisije i prave biračke spiskove.

Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova čestitavši svojim pripadnicima Uskrs obraća se i pripadnicima raspuštene jedinice «Berkut» : «Do juče su ‘Berkut’ i ‘Samoodbrana’ (Majdana u Kijevu) bili na suprotnim stranama. Sada, u svetlu spoljne agresije, svi građani moraju zapamtiti da su deca jedne ukrajinske zemlje, zaboravite sve međusobne ozlojeđenost i lične ambicije…»

U gradskoj upravi Odese formiran je štab odbrane koji treba da koordinira aktivnosti građana, bezbednjaka i dobrovoljaca u slučaju napada separatista, javio je 19. aprila ukrajinski list Sevodnja (Danas).

Novi talas oružanih sukoba

U noći između srede i četvrtka 24. aprila ubijene su dve osobe u oružanom napadu nepoznatih ljudi na punkt proruskih aktivista nedaleko od Slavjanska poginule su dve osobe. U toku dana ukrajinske snage su sa nekoliko oklopnih vozila nastupile prema gradu, razorile tri barikade i po ruskim izvorima ubile pet pobunjenika. Putin je na to izjavio da hunta iz Kijeva ima da plati zbog napada na sopstveni narod, a ruska vojska je ponovo izvodila manevrena granici.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izneo je procenu pre sastanka u ministarstvu odbrane da u operaciji na istoku Ukrajine učestvuje oko 160 ukrajinskih tenkova, više od 230 pešadijskih borbenih vozila i oklopnih transportnih vozila, najmanje 150 topova i minobacača, i veliki broj aviona.

Slavjansk, Artjomovsk, Soledar

Jedan vojnik povređen tokom napada oko 100 ruskih pobunjenika na vojno skladište oružja u Artjomovsku (nekadašnji Bahmut, Slavjanoserbia) u blizini Slavjanska. Prema ukrajinskim izvorima koji se pozivaju na Ministarstvo odbrane, oni su otvorili vatru iz automaskog oružja i mitraljeza i koristili ručne bombe. Pucnjava je trajala 45 minuta. Ujutro su grad nadletali helikopteri. „Napadači su odbijeni i pretrpeli su značajne gubitke“, rekao je prelazni predsednik Ukrajine Aleksandr Turčinov.

U subotu 26. aprila oko 20 časova kod grada Soledara, 50 kilometara jugoistočno od Slajjanska, blizu Arjomovska u Donjeckom regionu otpočeo je sukob. Iz helikoptera su iskočili vojnici, koje RIA Novosti koja to javlja ne identifikuje, koji su napali pripadnicke samoodbrane Donbasa koji su na jednom konrolnom punktu sprečavali pristup skladištima u rudniku soli velikih količina trofejnog oružja iz II svetskog rata (pištolji «makarov», kolt» puške «dektljajev») koje je zastarelo, ali upotrebljivo. Pobunjenici su se povukli na naredni punkt. Ima žrtava, javila je agencija RIA Novosti. Nekoliko ruskih medija je objavilo ruske satelitske snimke na kojima se vidi koncentracija većeg broja ukrajinskih oklopnih vozila u nekoliko baza blizu Slavjanska. Oko skladišta oružja u rudniku soli kod Arjomovska bilo je i na početku krize.

Nakon što su iz Slavjanska došlo pojačanje pobunjenicima, a verovatno i posle vesti o ruskim vojnim manevrima na granici, ukrajinska vojska povukla se sa punktova kod Slavjanska, ali je i dalje držala grad u okruženju. Lokalna „narodna milicija“ ponovo zauzela položaje i dodatno ih utvrdila, javlja Rojters. U četvrtak 25. aprila oko jedanaest časova na aerodromu u obližnjem Kramatorsku koji je ranije zazela ukrajinska vojska izgoreo je ukrajinski helikopter M-8 koji je, kako javlja Kramatorsk info, možda pogođen dok se na pisti zagrevao pre poletanja.

Direktor aerodroma je kasnije i saopštio, da je osim helikoptera uništen i avion AN-2, čiji je ruski naziv kukuruznik, a NATO Colt, transportno-desantni laki avion, sovjetskog porekla, s mogućnošću višenamenske primene – može da bude poljoprivredni, transportni, vojni i putnički. Pobunjenici su kasnije tvrdili da su oni pogodili helikopter, odnosno da je to iz raketnog bacača učinio Aleksandar Možaejv Babaj čiji nadimak na ruskom znači babaroga, čudoviše kojom noću plaše decu, jedna bradata koloritna ličnost u bekstvu od ruskog pravosuđa zbog toga što je nekoga pokušao da prikolje nožem.

Mariupolj

Ukrajinske snage preuzele su kontrolu nad zgradom javne uprave u Marijupolju, luci na jugoistoku Ukrajine koju su od 13. aprila proruski separatisti, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov. Oko 30 osoba probilo se u zgradu, tražilo od pobunjenika da napuste zgradu, došlo je do tuče u kojoj je bilo povređenih. Lokalna jedinica ukrajinske Nacionalne garde je opkolila zgradu u kojoj je ostalo 20 naoružanih pobunjenika i izolovala područje oko nje. Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov napisao je u četvrtak pre podne na svojoj fejsbuk stranici da su ukrajinske snage preuzele kontrolu nad zgradom javne uprave u Marijupolju. Međutim, BBC je nešto kasnije javio da tvrdnje o tome da su prorusku demonstranti napustili zauzeto zdanje nije tačna i da ispred gradske uprave stoji samo jedan automobil…List Mariuoljske novosti, javlja da je istog dana 24. aprila popodne pred gradskim sovjetom održan miting oko 1,500 ljudu koji su nastavili da ističu zahtev da se raspiše referendu, a bili su informisani o zbivanjima u Slavjansku, a povređeni u događajima tokom predhodne noci su ljudima opisivali kako su izgledali napadači, koji su brojevi automobila kojima su došli, itd. I Iz tog izveštaja se vidi da proruski aktivisti u potpunosti kontrolišu zdanje sovjeta u Mariupolju…

U izveštaju o okruglom stolu održanom 24. aprila u Mariupolju, list piše da gradske vlasti osuđuju noćni pokušaj zauzimanja zgrade sovjeta, što znači da one stoje uz ljude koji su zazeli zdanje. Deputati gradskog sovjeta su osvojili ostavku predsednika sovjeta Andreaj Šišatskog sa 96 glasova «za», i 6 «protiv». To na svojevrstan način govori o širenju političke baze pokreta za referendum.

Na sličan zaključak navodi i vest saopštena sajtu grada Donjecka da su deputati Doneckog oblastnog sovjeta u deklaraciji donetoj 24. aprila popodne tražili da centralna vlast prekine oružana dejstva, da izvede vojsku iz regiona i da je vrati u mesta stalnog prebivališta, da zabrani slanje ekstremističkih formacija i da amnestira učesnike protesta i da odmah počne decentralizaciju Ukrajine.

Komsomolskaja pravda javlja da je u 93. Harkovskoj motorizovanoj brigadi koja je dva puta odlikovana ordenima Suvorova i Kutuzova koja je bazirana u Čerkasku u Dnepropetrovskoj oblasti izbio bunt s tučama i pucnjavom zbog loših uslova u kojima mobilisani rezervisti žive pod šatorima na terenu i zbog toga što su mobilisani na deset dana, a pod oružjem su već 40 dana.

RIA novosti citira izvor u Ministarstvu odbrane Ukrajine, po kome to zapravo nisu bili neredi, već vežba tokom koje navodno tokom časa instruisane pristalice federalizacije demonstriraju, a radi pouzdanosti vežbe ostali vojnici nisu bili obavešteni o grupi koja je to činila po zadatku, pa su vojnici prema njima postupili spontano. Vojni tužioci navodno istražuju slučaj…

Posle neuspešne akcije u Kramatorsku i predaje tehnike pobunjenicima početkom aprila predsednik Turčinov je obećao da će raspustiti jednu drugu, 25. vazdušnu brigadu, ali ga je gubernator Kolomojski molio da to ne čini, kako njeni pripadnici ne bi prešli na stranu pobunjenika.

U Odesi se 25. aprila u 4. 00 ujutaru, dogodila eksplozija na “ 7-om kilometru“, jednoj od barikada postavljenih od strane oružanih ukrajinskih radikalnih nacionalista, koji su došli iz Kijeva . Rane, pretežno po nogama zadobilo je sedam osoba koje su prebačene u bolnicu.
Šef regionalne ispostave Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Petro Lutsiuk zahtevao je da vlasti.
Prema njegovim rečima , pridošlice su postavile 12 kontrolnih punktova sa nejasnim pravnim statusom na kojima više od 500 ljudi dežura po smenama.
Lokalni mediji izveštavali su o brojnim sukobima na tim punktovima .

Dopunjeno 26. aprila

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je, da su istok i jug Ukrajine u vreme carske Rusije bili Novorusija (Novaja Rus), a da su sada građani Ukrajine koji treba da budu ravnopravni

„To je Novorusija, rečeno terminologijom carske Rusije. Harkov, Lugansk, Donjeck, Herson, Nikolajev, Odesa nisu ulazili u sastav Ukrajine u carska vremena. Njih je (Ukrajini) predala 20-ih godina sovetska vlada. Zašto su oni to učinili? Bog zna…“ rekao je Putin u intervjuu s TV gledaocima u emisiji „Pramaja linija“ (prva linija) 17. aprila.

Putin je, uz to, naglasio „Da, danas su oni (ljudi) građani Ukrajine, ali oni treba da budu ravnopravni građani svoje zemlje“. Putin je takođe naglasio da kompromis mora da se nađe unutar same Ukrajine. „To je ključno pitanje. Sa strane mi možemo to samo podržavati i pratiti…“

***

Kako javlja ukrajinski list Podrobnosti, u sredu 23. aprila izbio je štrajk rudara u pet rudnika preduzeća Krasnodonugolj u gradu Krasnodon u Luganskoj oblasti koje pripada „Metinvestu“, odnosno kompaniji SKM Rinata Ahmetova. Radnici štrajkuju zbog toga što su dobili manje akontacije plata u trenutku kada poskupljuju hleb i benzin. Štrajkači su blokirali autobuse kojima se prevoze radnici druge smene i blokirali ulaz u zgradu uprave kompanije u koju su se neki od najaktivnijih i probili. Štrajk u Krasnodonu je obeležen ekonomskim zahtevima i nije dobio politički karakter za razliku od Gorlovke gde su u rudniku «Kalinjin» otvoreno istakli zastavu Donjecke Narodne Republike, a stotine gorlovski šahtjora se upisalo u jedinice narodna zaštite i otvoremo istupalo protiv politike kijevskih vlasti i dežuraju na kontrolnim punktovima na ulazu u grad.

U Lugansku, oblasnom centru na istoku UKrajine u kome živi 465.000 stanovnika, 28. aprila pobunjenici koji drže zgradu službe bezbednosti proglasili su Lugansku Narodnu Republiku, samostalnu autonomnu republiku u okviru Ukrajine koja ne priznaje vlast u Kijevu; zakazali referenum o samostalnosti i najavili da će zatražiti da Rusija pošalje mirotvorce u slučaju agresivnih dejstava ukrajinskih oružanih snaga u Luganskoj oblasti.

Posle ultimatuma datog Kijevskim vlastima, oko 3.000 proruskih demonstranata u utorak, 29. aprila 2014. zauzelo je sedište lokalne adminstracije, kancelariju tužioca i televizijski centar U Lugansku. Oko 150 pripadnika Nacionalne garde Ukrajine, koje su pobunjenici opkolili u zadnjim orostorijama oblasne administracije pristalo je da preda oružje, koje je smešteno u oružarnicu pod kontrolom pobunjenika i kijevskih vlasti i demonstranti su napravili kordon da vojnici bez oružja izađu.

Oko dvadeset naoružanih pobunjenika otvorilo je vatru iz automatskog oružja i bacalo šok bombe na sedište lokalne policije u Lugansku u nastojanju da primora policiju da preda oružje. Kad su pobunjenici prodrli u zgradu, policajci unutar zgrade su pucali i bacali šok bombe. Ima izveštaja o povređenima. Posle izvesnog vremena počeli su pregovori o predaji pripadnika policije. Šef policije je podneo ostavku. Ispred zgrade policije pobunjenici su pevali pesmu «Kaćuša» i uzvikivali «Rusija, Rusija»! Po Lugamsku pobunjenici su se već vozili milicijskim vozilima, javlja agencija UNIAN. Za novog komandira („narodnog generala“) demonstranti su izabrali policajca Anatolija Naumenka (1961), koji je ranije bio na čelu odseka za borbu protiv narkotika i načelnik policijske uprave u Dnjepropetrovsku. Pobunjenici su zauzeli i policijsku stanicu u gradu Gorlovka (256.714 stanovnika).

Ukrajinski ministar policije i predsednik Turčinov najavili su veliku čistku policije na istoku zemlje zbog njene neefikasnosti. Ukrajinski predsednik Turčinov je 30. aprila na sastanku s gubernatorima saopštio da je ukrajinska vojska stavljena u stanje borbene gotovosti zbog mogućeg napada ruskih kontinentalnih snaga. Tom prilikom on je rekao da je izdato naređenje da u svakoj oblasti budu formirane jedinice teritorijalne odbrane. Po njegovim rečima u te odrede treba da uđu ne samo oni koji su obučeni za borbena dejstva, već i ukrajinske patriote i da treba da postoji mogućnost da te jedinice budu prebacivane na krizna područja.

On je upozorio da se očekuju napadi pobunjenika u harkovskoj, odeskoj, dnjepropetrovskoj, zaporoškoj, nikolajevskoj i hersonskoj oblasti i naredio da se to spreči. Neki mediji javljaju da su na pijaci u Dnjepropetrovsku pokupovane sve drške za lopate…

Jedan od učesnika predsedničke trke, deputat Vrhovne Rade i lider pokreta „Jugoistok“ Oleg Carev objavio je u utorak 29. aprila da izlazi iz borbe za mesto šefa države na izborima 25. maja. Carev je pozvao i ostale predsedničke kandidate – Petra Simonenka, Mihaila Dobkina, Sergeja Tigipka, Rinata Kuzmina i druge čiji se birači nalaze u istočnim i jugoistočnim oblastima da odustanu od dale borbe za predsedničko mesto. Dobkin, posle odlaska Janukoviča možda najuticajniji političar Partije regiona na istoku Ukrajine je 30. izjavio da odustaje od predsedničke trke…

Dopunjeno 30. aprila