Veliki protest u Novom Sadu
Premijer Aleksandar Vučić oktobra ove godine tvrdio da je Bogićevićev koncern jedan od najvećih poreskih problema države
Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal policija je 14. novembra na beogradskom aerodromu prilikom pokušaja da napusti zemlju uhapsila šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, direktora i vlasnika „Koncerna Farmakom MB“.
Zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica pored Bogićevića uhapšen je i predsednik kreditnog odbora Privredne banke Beograd Miodrag Salaj, kao i još pet osoba, među kojima je finansijski direktor „Farmakoma“, a ostali su članovi Kreditnog odbora Privredne banke, saznaje RTS.
Blic javlja da su uhapšeni finansijski direktor Koncerna Farmakom MB O.Đ, članovi kreditnog odbora Privredne banke Beograd A.J, V. M. i P. T, kao i zamenik člana kreditnog odbora Privredne banke Beograd D.V.
Više medija javilo je da tužilaštvo sumnja da su Bogićević i ostali krivično delo izvršili tako što su od oktobra 2012. do marta 2013. godine, na osnovu prethodnog dogovora omogućili da „Privredna banka Beograd“ AD Beograd odobrava kredite privrednim društvima čiji je jemac bio „Koncern Farmakom MB“, a da MUP navodi da je to urađeno u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu „Koncernu Farmakom MB“ kao krajnjem korisniku, a sve u nameri pribavljanja imovinske koristi „Koncernu Farmakom MB“, a na štetu „Privredne banke Beograd“.
Ti krediti nisu vraćeni „Privrednoj banci Beograd“, čime je ona oštećena za 15.140.000 evra i 60 miliona dinara, odnosno 1.757.246.348 dinara, za koliko je pribavljena korist jemcu „Koncernu Farmakom MB“ Šabac, stoji u saopštenju MUP-a.
Bogićević, po tim izvorima, bankama duguje više od 400 miliona evra, dobavljačima više od pet milijardi, da je Privrednu banku Beograd oštetio za 15.140.000 evra i 60.000.000 dinara, odnosno 1.757.246.348 dinara, za koliko je pribavljena korist jemcu „Koncernu Farmakom MB“ Šabac.
TV N1 pozivajući na saopštenje MUP-a navodi spisak privrednih društva kojima je Privredna banka Beograd, bez adekvatnog sredstva obezbeđenja, odobrila kredite:
Pod naslovom Bogićević uhapšen kad je pokušao da napusti Srbiju
Politika piše da se u istrazi došlo do saznanja i poslovne dokumentacije koji ukazuju na to da je Bogićević, kao vlasnik i zakonski zastupnik koncerna „Farmakom MB“ iz Šapca, organizovao grupu od za sada identifikovane 23 osobe, a radi se o zaposlenima u firmi „Farmakom MB“ i spoljnim saradnicima ovog koncerna, koji su u svoje ime, a za račun Bogićevića, osnovali više od 15 privrednih društava, takozvanih satelita.
Sumnja se da su na osnovu fiktivnih potraživanja od „Farmakoma MB“ povlačili kreditna sredstva od poslovnih banaka, a kod kojih je na osnovu ugovora bilo uočljivo da ne postoji kreditna sposobnost da se obaveze izmiruju i da postoji opasnost od gubitka po kreditnom plasmanu, te da se sumnja da su imali nameru da nanesu štetu Privrednoj banci Beograd, Jubmes banci, Srpskoj banci, Agrobanci i Poštanskoj štedionici u iznosu većem od 70 miliona evra, a da je u poslovima otkupa menica koncerna „Farmakom MB“ naneta šteta Jubmes banci i Poštanskoj štedionici veća od 10 miliona evra.
TPolitika takođe piše da se tokom istrage došlo do podataka i sumnje da je Bogićević novac dobijen od banaka izvlačio na Kipar preko ofšor kompanija, pa se tom kontekstu se spominju firme „Venetoko limitid“ i „Artesano enterprajz limitid“, piše Politika.
Tužilašto za organizovani kriminal je 25. 11. saslušalo i pokrenulo istragu protiv Miroslava Bogićevića, Miodraga Salaja, Aleksandre Janković, Vere Medić, Predraga Tošića, Dušana Vujadinovića i Olivere Đorđević zbog osnovane sumnje da su prilikom odobravanja ukupno 10 kredita od juna 2012. do kraja marta 2013. godine pribavili protivpravnu imovinsku korist koncernu „Farmakom MB“ u iznosu od 1 milijarde 750 miliona dinara. Svi osumnjičeni imaju svoje izabrane branioce, ali oni nisu hteli da dođu na saslušanje zbog štrajka advokature.
Specijalni sud u Beogradu odredio im je 25.11. pritvor do 30 dana
Vršilac dužnosti direktora Poreske uprave Srbije Marko Marinković izjavio je da kontrola kompanije Farmakom MB vlasnika Miroslava Bogićevića i svih povezanih firmi i dalje traje, i ocenio da će taj posao biti gotov za nekoliko nedelja. Govoreći o velikim poreskim dužnicima on je naveo primer firmi „Monus“ i „Invej“ Predraga Rankovića Peconija, od koga je nedavno naplaćeno blizu devet miliona evra poreza.
Kao i u ranijim slučajevima verzija osumnjičenih nije bila dostupna javnosti.
Bogićević je rođen 5. oktobra 1953. u Šapcu, Višu upravnu školu završio je u Sarajevu, a prvo zaposlenje, 1973, dobio je u Fondu zdravstvenog osiguranja. U privatni biznis prelazi 1992, a počeo je sa apotekama, zatim trgovinom i proizvodnjom.
On je 1989. godine osnovao preduzeće „Farmakom“, čija je pretežna delatnost bila poslovanje apoteke, a uporedo sa tim uvoz i izvoz, da je osam godina kasnije izvršena preregistarcija preduzeća u „Farmakom MB“, pa pretežna delatnost društva postaje trgovina na veliko, kao i proizvodnja sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva, a sve se realizuje kroz zajedničku proizvodnju, i to sa društvima u sastavu preduzeća „Zorka“ Šabac.
Pod naslovom Uhapšen vlasnik „Farmakom MB“ Miroslav Bogićević Politika pozivajući se na Tanjug, piše kako je Bogićević od 2003. učestvovao u brojnim privatizacijama, i sistemu Farmakom pridodao devet preduzeća iz različitih delatnosti, za njega se ne vezuju uobičajene afere koje su pratile taj proces. Kupljene firme uglavnom su modernizovane, zapošljavaju oko 3.000 radnika, a za doprinose u privrednom razvoju, kako su preneli mediji, Bogićević je primio brojna priznanja. Politika nešto kasnije istog dana na sajtu (na istoj adresi) taj tekst zamenjuje već citiranim tekstom Bogićević uhapšen kad je pokušao da napusti Srbiju
u kome preciznije izveštava o rezultatima istrage, ali se više ne pominje Bogićevićeva uloga u procesu privatizacije…
„Farmakom MB“ je stekao vlaništvo u Mlekari Šabac, FAS Sombor, PIK „7. jul“, IK „Guča“, Livnici Požega, RIT Zajača, „Zorki Standard“, rudniku antimona i cinka „Suva ruda“, rudniku olova i cinka „Lece“.
Bogićević je poslednjih nedelja bio u pažnji javnosti zbog curenja jalovine iz rudnika Stolice, koji je u vlasništvu njegove kompanije Farmakom.
TV B92 podseća da je Bogićevićevo ime u prošlosti povezivano i s kupovinom „Politike“, a da je spominjan i u sportskim krugovima, kao čovek koji je 2012. godine bio „na pragu“ da preuzme Fudbalski klub Partizan.
Pod naslovom Farmakom MB –
od sjaja do očaja, TV B92 u odeljku Biz konstatuje da je pad i sunovrat koncerna Farmakom MB počeo je kada se pojavila informacija da je Bogićević po nalogu tadašnje vladajuće Demokratske stranke učestvovao u kupovini kompanije Politika.
S tim u vezi, Antimonopolska komisija ispituje prodaju Politike, Bogićević nije prijavio transakciju
Medija centar Beograd 15. 8. prenosi pisanje lista Danas o tome da je svoj udeo u novoosnovanom društvu Politika novine i magazini VAC preneo na svoje povezano pravno lice Ost holding GmbH iz Beča, preko koga je sredinom 2012. zaključio ugovor o kupoprodaji svog udela u PNM sa Ist medija grupom iz Moskve. Komisija je utvrdila da je ruska firma kupovinom stekla vlasništvo nad 50 odsto udela u PNM.
Takođe, Komisija se bavila i statusom kupca, pa je utvrdila da je Ist medija grupa osnovana u januaru 2012. sa osnivačkim kapitalom od 10.000 rubalja. Kao osnivač i stopostotni vlasnik registrovan je Aleksandar Trbović, a kao generalni direktor Uroš Stefanović. Komisija je, međutim, na osnovu nezvaničnih podataka utvrdila da su ta lica povezana s Farmakomom i njegovim vlasnikom Bogićevićem.
TV B92 konstatuje da je sa promenom vlasti posle 2012. godine, Bogićevićeva slika uspešnog privrednika počinje da bledi, a na površinu isplivavaju dugovi njegovih preduzeća prema državi i bankama.
Od dobrog poslodavca, postao je onaj koji radnicima duguje za plate, a dobavljačima i seljacima za predatu robu…
Koncern „Farmakom MB“ potresaju finansijski problemi i štrajkovi Medija centar Beograd je 19. aprila 2013. preneo pisanje lista Naše novine o tome da ukoliko Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB“, ne uspe da postigne dogovor sa državom i bankama o reprogramu, ta kompanija bi zbog nagomilanih dugova, koji, prema nezvaničnim informacijama, iznose oko 33 milijardi dinara, mogla da završi u stečaju. U Tekstu je citiran ekonomista Zoran Popov: «Ako „Farmakom“ ne može da isplati obaveze, posledice će trpeti banke, drugi kreditori, radnici ali i država…»
Prema tvrdnjama premijera Srbije Aleksandar Vučića iz oktobra ove godine, Bogićevićev koncern je jedan od najvećih poreskih problema države, koji samo bankama duguje više od 400 miliona evra.
Vučić je tada rekao da je to „političko čedo jedne stranke koje je preraslo u monstruma“ i da ne zna kako će taj problem da bude rešen.
I TV N1 podseća da je premijer Vučić nedavno izjavio da je Bogićević uzeo milione evra, a da je kao zalog dao otpad. „Da, zajedno sa Goranom Perčevićem. I to su sve radili političari sa tim biznismenima“, precizirao je tada Vučić.
TV N1 podseća da je vlasnik firme „Interkomerc“ Goran Perčević, uhapšen je pre desetak dana, zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela u vezi sa Univerzal bankom…
Pod naslovom Bogićević „pao“ na aerodromu Novosti 24. 11. pišu da Miroslav Bogićević, odnosno njegov koncern, bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima blizu pet milijardi dinara, a Poreskoj upravi još 1,6 milijardi dinara, da je „jedan je od čuvene trojke domaćih tajkuna – uz Gorana Perčevića, vlasnika „Interkomerca“ koji je već uhapšen, Željka Žunića, vlasnika „Beohemije“ – koji su se zaduživali u Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodine, Privrednoj banci Beograd, Univerzal, Srpskoj, Dunav, i Jubmes banci, od čega su četiri ugašene sa gubitkom većim od 800 miliona evra“. „U nekima je (Bogićević) i sam bio akcionar. Dužan je i u još više od deset domaćih i stranih banaka.Srpsku banku, iz koje su osumnjičeni uzeli više milijardi dinara kredita, pokušava da spase država. Neizvesno je šta će biti sa Dunav i Jubmes bankom, u kojima se ovaj trojac pominje i kao akcionar i kao klijent, ali i sa „Dunav osiguranjem“, kome je samo Bogićević dužan više od 390 miliona dinara za izdate obveznice koje ne mogu da se naplate.
Bogićevićevi saradnici su sedeli u upravama banaka, jer je on bio manjinski akcionar do pet procenata, što je maksimum koji može da se kupi bez provere i prethodne dozvole Narodne banke Srbije, pišu Novosti…
Dopunjeno 26. 11.
Dugovi Miroslava Bogićevića, vlasnika „Farmakoma MB“ prelaze pola milijardi evra, Gorana Perčevića, vlasnika „Interkomerca“ – 215 miliona evra, pišePolitika 29. novembra pod naslovom Narod će vraćati dugove tajkuna:
„Interkomerc“ i „Beohemija“, čiji je vlasnik Željko Žunić, partneri i zajedno su, na kraju prošle godine, dugovali 100 miliona evra. Za dva meseca dugovi su im se uvećali za polovinu. Veruje se, piše Politika, da su njihovi krediti u najvećoj meri doprineli gašenju Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzal banke. Prema pisanju NIN-a, Bogićević, Perčević i Žunić su na spisku najvećih dužnika Srpske banke, čiji minus je narastao na 19 miliona evra. Na spisku ima još banaka koje grcaju zbog njih.
Dugoročne obaveze „Farmakoma“ na kraju 2013. bile su 11,6, a kratkoročne 22,7 milijardi dinara. Pri tom, ukupan kapital „Farmakoma“ iznosi 10,5 milijardi dinara, što znači da su obaveze tri puta veće od vrednosti kapitala.
U zemlji najviše duguje Komercijalnoj banci (21 milion evra), Fondu za razvoj (3,7) i Kredi banci (501.000 evra). U inostranstvu 29 miliona evra duguje IFC-u, ogranku Svetske banke koji pruža podršku malim i srednjim preduzećima, a Amsterdam trejd banci dužan je 22,6 miliona evra.
Dugoročne obaveze Gorana Perčevića, vlasnika „Interkomerca“ iznose 6,4, a kratkoročne finansijske obaveze 5,5 milijardi dinara. Ukupan kapital je 6,1 milijarda dinara.
U nezavidnoj poziciji je i „Beohemija“, čiji je vlasnik Željko Žunić. Dugoročne obaveze ove kompanije su 8,7, a kratkoročne 7,1 milijarda dinara, a ukupan kapital je nula.
k
Krupni kapitalisti bili su i korisnici kredita iz „Fonda za razvoj“, a pri tom su za njih uglavnom davali garancije banaka koje su otišle u stečaj, pa je veliki znak pitanja šta će od tog novca država uspeti da naplati, piše Politika.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
